Uvod: Krpeljski encefalitis (KE) je prirodnožarišna vektorska bolest virusne etiologije. Kao posledica globalnog zagrevanja i klimatskih promena koje
dovode do povećanja brojnosti vektora i rezervoara ove bolesti, KE postaje sve veći javnozdravstveni izazov. Širenje postojećih endemskih žarišta i
formiranja novih ima za posledicu porast učestalosti ove bolesti u humanoj populaciji i pojave autohtonih slučajeva u državama u kojima do sada nisu
registrovani.
Cilj rada: Utvrditi seroprevalenciju specifičnih antitela protiv virusa KE stanovnika AP Vojvodine.
Metode rada: Seroepidemiološko istraživanje sprovedeno je prospektivno. Prikupljen je uzorak od 2000 rezidualnih seruma, koji je prethodno
stratifikovan u odnosu na uzrast prema Popisu stanovnika Republike Srbije. Jedan uzorak su činili rezidualni serumi 1000 stanovnika 49 naseljenih
mesta Fruške gore, a drugi rezidualni serumi 1000 stanovnika AP Vojvodine van fruškogorske regije. Laboratorijsko ispitivanje uzoraka seruma obe
grupe ispitanika na prisustvo specifičnih IgG antitela sprovedeno je inicijalno ELISA testom, a zatim su svi pozitivni i granični uzorci dalje ispitani na
prisustvo neutrališućih antitela. Izračunata je seroprevalencija specifičnih antitela na virus KE u obe grupe ispitanika, te je izvršeno poređenje
između njih, a analizirane su i seroprevalencije u odnosu na pol, uzrast, mesto stanovanja ispitanika, zanimanje i prethodni ubod krpelja.
Rezultati: Seroprevalencija među stanovništvom Fruške gore iznosila je 0,40% (95%CI: 0,01-1,02) i bila je dvostruko viša od vrednosti seroprevalencije
registrovane u grupi stanovnika AP Vojvodine van ove regije (0,20%; 95%CI: 0,02-0,72). Najviša seroprevalencija prema uzrastu od 2,94% (CI:95%:
0,07–16,39) registrovana je u uzrasnoj grupi 80 i više godina u oba uzorka ispitanika. Seroprevalencije prema polu su bile u odnosu 1:1 (0,20%:0,20%)
u grupi stanovnika AP Vojvodine van Fruške gore,, dok su svi seropozitivni ispitanici na virus KE u grupi stanovnika Fruške gore bili muškog pola, a
registrovana seroprevalencija iznosila je 0,80% (95%CI: 0,20-2,05). Seropozitivni ispitanici registrovani su u naseljenim mestima: Beočin (1,08%;
95%CI: 0,02-5,99), Beška (1,45%; 95%CI: 0,03-8,07), Čortanovci (3,57%; 95%CI: 0,09-19,90), Irig (1,92%; 95%CI: 0,04-10,71) na teritoriji Fruške gore, a
van ove regije samo u Novom Sadu (0,65%; 95%CI: 0,07-2,33).
Zaključak: Stanovništvo regije Fruške gore i delova Južnobačkog okruga je prokuženije virusom KE, nego ostalo stanovništvo AP Vojvodine van ovih
područja, a utvrđena seroprevalencija je u nivou one registrovane u evropskim niskoendemskim zemljama. S obzirom na rastući trend obolevanja od
ove bolesti u Evropi, pored sprovođenja sveobuhvatnog aktivnog nadzora nad hospitalizovanim pacijentima na osnovu standardizovane definicije
slučaja, neophodno je i jačanje laboratorijskih kapaciteta, posebno u pravcu izvođenja neutralizacionog testa. Pored toga, potrebno je sprovoditi
kontinuiran monitoring zaraženosti krpelja virusom KE, kao i serološki skrining sentinel životinja. Preventivne programe treba usmeriti i na podizanje
svesti o KE među zdravstvenim radnicima i potencijalno izloženim stanovništvom.
Ključne reči: krpeljski encefalitis; KE; virus krpeljskog encefalitisa; seroepidemiološke studije; test neutralizacije. 

Introduction: Dental caries is a global health issue, affecting 2.5 billion people. Initial lesions often go unnoticed, leading to irreversible damage of
dental substance and requiring invasive interventions. Modern dentistry focuses on prevention, prioritizing early detection and non-invasive therapies
that enable remineralization.
Main Part: The prevalence of caries is high and constantly increasing due to poor oral hygiene, unhealthy dietary habits, and lack of preventive
treatments. Traditional diagnostic methods like visual inspection and dental probing have limitations, especially in detecting initial lesions. Advanced
diagnostic technologies like laser fluorescence, transillumination and QLF enable precise recognition of caries in the initial stages of
demineralization, before structural damage occurs. These methods enable early detection of demineralization, enabling the application of noninvasive therapies, such as fluoride varnish, nanohydroxyapatite, and CPP-ACP, which promote enamel remineralization. The advancement of AI
further improves caries diagnostics by automating lesion detection and predicting progression risk.
Conclusion: Integrating modern diagnostic technologies with non-invasive therapies is key to advancing dental practice. Future developments, such as
AI and remote oral health monitoring, will enable precise diagnoses, personalized treatments, and preventive strategies. Technologies like QLF and
DIAGNOdent have already shown promising results in early detection and reducing the need for invasive restorations.
Keywords: Early diagnostics, remineralization, non-invasive treatment, nanohydroxyapatite, CPP-ACP, AI diagnostics. 

Savremena medicina sve više daje važnost psiholoških, emotivnih i duhovnih faktora u očuvanju psihofizičkog zdravlja. Čovek, organ, ćelija je svetlosna energija
čestica biofotona koja ima svoju vibraciju - frekvencu koja se može izmeriti različitim uređajima. Jedna od njih je metoda kvantne medicine, koja koristi
različite instrumente koje preko glavnih 12 i sporednih meridijana i akupukturnih tačaka registruju protok energije i očitavaju stanje ćelija, organa i organizma.
Detektuju se energetsko stanje organizma ( aura I čakre); fiziološki I biohemijski parametari, markeri, hormoni, vitamin , minerali, tako i patologija i patogeni (
paraziti, virusi, gljivice, bakterije, protozoe). Suština lečenja kvantnom medicinom krije se u sledećem: ako je materija neuništiva, neuništiva je i informacija
koju ona sadrži. Pri nastanku bolesti, postoji informacija o bolesti, ali je njoj prethodila informacija o zdravom stanju, te se korigovanjem poremećene
frekvencije elektromagnetnog polja organizam može vratiti u elektromagnetnu ravnotežu, ili joj se bar približiti. Kvantna medicina spaja najsavremenija
dostignuća biofizike i kvantne fizike sa poznavanjem energetskih polja u organizmu. Svaka misao, svaka emocija i raspoloženje utiču na biofizičku stabilnost
ćelije. Molitva ( religijska, personalna, meditacija, tetahealing ) povećavaju vibraciju ćelije, aktivira se parasimpatikus, smanjuje se kortisol, upalni procesi.
Pozitivne misli i emocije koje imaju veliku vibraciju kao što su molitva, bezuslovna ljubav,radost, saosećanje, empatija, opraštanje i pokajanje su dubinski
čistači ćelija. Raspon vrednost ovih emocija je od 500 Hz do 1000 Hz, za razliku od nižih emocija: tuga, ljutnja, briga, strah, koje vibriraju nisko ( 0,4 Hz – 20Hz
), te uvode organizam u disbalans. Svesnost čistih misli i emocija visokih vibracija su ogledalo našeg zdravlja. Reče Otac Tadej: “ Kakve su nam misli, takav nam
je život”. 

Uvod: Obzirom na specifičnosti u pogledu etiologije, rasprostranjenosti kao i mera koje se sprovode u cilju njihovog sprečavanja i lečenja, maligne
bolesti predstavljaju jedan od najtežih socijalnomedicinskih problema zajednice i zdravstvene službe. Nјihov tretman kao i posledice lečenja, često
dovode do pogoršanja kvaliteta života, promena u emotivnom i socijalnom funkcionisanju obolelih, uzrokujući izmene u svakodnevnoj porodičnoj
rutini i promene u svim aspektima porodičnog života.
Cilj rada: Osnovni cilj rada je da se sagleda socijalno-medicinski značaj, analizira struktura obolevanja i umiranja od malignih bolesti u srpskim
sredinama Kosova i Metohije.
Materijal i metode: Sprovedena je retrospektivna analiza oboljevanja i umiranja od malignih tumora u srpskim sredinama Kosova i Metohije u 2023.
godini. Kao izvor podataka korišćena je medicinska dokumentacija Epidemiološke službe nadležnog Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici.
Rezultati: Među obolelima od malignih bolesti koji su, tokom 2023. godine, otkriveni u srpskim sredinama Kosova i Metohije u većem procentu bili su
zastupljeni pacijenti muškog pola. Najveći deo novoobolelih živeo je na teritoriji opštine severna Kosovska Mitrovica i u trenutku postavljanja
dijagnoze imao je od 51 do 60 godina. U periodu istraživanja od posledica malignih bolesti u srpskim sredinama Kosova i Metohije umrlo je 22 ljudi.
Od ukupnog broja umrlih, najveći deo činili su muškarci i oboleli koji su živeli u enklavama na području centralnog Kosova i Metohije.
Zaključak: Rezultati istraživanja ukazuju da postoji naglašena potreba za sprovođenjem preventivnih mera i aktivnosti kao i potreba za mobilizacijom
svih struktura u zajednici a u cilju promocije zdravlja i prevencije nastanka malignih bolesti. Primena promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka
informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti predstavlja osnovu strategije u kontroli ovih oboljenja.
Ključne reči: Maligne bolesti, socijalno-medicinski značaj, novooboleli, umrli. 

Uvod: U svetu se svake godine beleži oko 100 miliona slučajeva polnoprenosivih infekcija (PPI) kod mladih. PPI su česte u zemljama u razvoju.
Nastanak, dugotrajni opstanak i izostanak lečenja PPI predstavlja faktor rizika za nastanak raka grlića.
Cilja rada: Kod studentkinja prve godine niškog univerziteta utvrditi nivo znanja o PPI kao faktoru rizka i načinu zaštite od nastanka PPI u cilju
sprečavanja nastanka malignog procesa na grliću materice.
Metode rada: U istraživanje su uključene sve studentkinje prve godine niškog univerziteta (2008) a kao metod rada primenjena je studija preseka.
Kao instrument istraživanja korišćen je anketni upitnik.
Rezultati: U ispitivanoj populaciji svega 1,6% ispitanica je bolovalo od neke PPI, dok je u 0,6% slučajeva bolovao njihov seksualni partner.
Najveći broj studenkinja (60%) prepoznaje više od polovine simptoma PPI, statistički značajno češće studentkinje koje potiču iz grada (p=0,017), nisu
menjale prebivalište (p<0,001), koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001) i imale seksualne odnose (p<0,001).
Da neke PPI mogu da budu bez simptoma znalo je 47,7% ispitanica i to studentkinje koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski
fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,003), nisu menjale prebivalište (p=0,048), čiji očevi imaju visoko obrazovanje (p<0,001) i koje su imale
seksualne odnose (p<0,001).
Da je postojanje PPI kod žena faktor rizika za nastanak raka grlića materice znalo je 58,5% studentkinja i to pre svega one koje su završile medicinsku
školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,024), i čiji roditelji imaju visoko obrazovanje (p=0,007) kod oca i
(p=0,003) kod majke.
Da je postojanje PPI kod seksualnog partnera faktor rizika za nastanak navedenog malignog oboljenja znalo njih 58,6% i to pre svega studentkinje
koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,005) i čiji roditelji imaju visoko obrazovanje
(p=0,048) kod oca i (p<0,001) kod majke.
Kao najsigurniji način zaštite od PPI studentkinje navode upotrebu kondoma.
Zaključak: Kontinuiranim zdravstveno vaspitnim radom sa mladima i upoznavanjem sa elementarnim činjenicama o PPI može se uticati na
odgovarajuće ponašanje i merama koje imaju za cilj sprečavanje nastanka PPI a samim tim i do pojave maligne alteracija grlića materice. Edukaciju
pre svega sprovoditi kod mladih koji još nisu stupili u seksualne odnose.
Ključne reči: polnoprenosive infekcije, znanje, rak grlića materice, faktor rizika
Zahvalnica: Rad je podržan sredstvima iz projekta Ministarstva prosvete, nauke i inovacija Republike Srbije (ugovor broj 451-03-137/2025-
03/200113). 

Uvod: Procenat nevakcinisane dece postaje globalni javnozdravstveni problem. U 2023.-oj godini u svetu nije pravovremeno vakcinisano 14. miliona dece, a u
tom periodu u Novom Pazaru obuhvat MMR vakcinom bio je 57,3%. Pojavnom prvih slučajeva oboljenja morbila 07.05.2024. godine, proglašena je epidemija, gde
je do maja 2025. godine, registrovano 883. slučaja.
Cilj rada: Prikazati i pokazati kako aktivan rad u zajednici, uz dobru koordinaciju, može dovesti do rešenja problema, tj. podizanja procenta vakcinisane dece
Metod rada: Formalno istraživanje (ankete roditelja i lekara), primena bihevioralnih uvida za razvoj komunikacionih materijala, obuka zdravstvenih radnika za
interpersonalnu komunikaciju, edukacija roditelja, sistemske promene u domovima zdravlja, procedura za upis u predskolske ustanove i pravnih procedura.
Rezultati: Multisektorski pristup izražen kroz angažovenje 186 učesnika iz više od 20 institucija. Obuku za interpersonalnu komunikaciju završilo je 64 radnika.
Aktivna komunikacija, obavljeni su razgovori sa roditeljima (724), koji oklevaju da vakcinišu decu. Šest radionica za 150 roditelja dece u predškolskim
ustanovama sa povećanjem od 98% znanja vezano za vakcine. U domovima zdravlja urađjeno je 8 organizacionih promena. Medijski događaji, njih 36, podiglo je
svest, aktueliziralo problem i suprostavilo se rasprostranjenim dezinformacijama. Jednogodišnji rad povećao je obuhvat MMR vakcinom za 15% tokom šest meseci
(septembar 2024 - mart 2025.), uspostavljajući održivu strategiju imunizacije zasnovanu na lokalnom vlasništvu.
Zaključak: U rešavanju javnozdravstvenih kriza u sredinama niskog poverenja i niskog obuhvata vakcinisane dece, potreban je kontinuiran multisektorski tim u
cilju rešavanja socijalnih i sistemskih korena oklevanja, da bi se unapredile procedure I, kao takve, zadržale održivim
Ključne reči: MMR vakcina, Novi Pazar, multisektorski pristup

Uvod: Procena zdravstvenog stanja stanovništva sa identifikacojom zdravstvenih potreba je prvi korak u ostvarivanju centralnog cilja svih razvojnih
strategija – zaštite i unapređenja zdravlja.
Cilj rada: Glavni cilj ovog ispitivanja zdravlja bio je da se, na osnovu podataka dobijenih upitnikom, proceni zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe
odraslog stanovništva u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.
Metode rada: Za prikupljanje podataka korišćen je upitnik za odrasle osobe, dizajniran u skladu sa preporukama EUROSTAT-a za sprovođenje
istraživanja zdravlja stanovništva, prema Metodološkom uputstvu Evropskog istraživanja zdravlja, drugi talas.
Rezultati: Anketirano je 1067 osoba (51,5% žena). Dve trećine ispitanika (71,2%) smatralo je da je dobrog zdravlja (dobro i veoma dobro), 23,6%
osrednjeg zdravlja, dok 5,2% ispitanika svoje zdravlje je ocenilo kao loše i veoma loše. Pozitivniju sliku o zdravlju imali su muškarci u odnosu na
žene, mlađe osobe, sa višim i visokim obrazovanjem. Svoje zdravlje kao loše ili veoma loše statistički značajno češće su ocenjivali stanovnici južno od
reke Ibar (12,7%) u odnosu na stanovnike severno od te reke (9,1%). Kao prediktori samoprocene zdravlja izdvojili su se starija životna dob, prisustvo
telesnog bola, postojanje neke od hroničnih nezaraznih bolesti, viši skor depresije, propisani lekovi u predhodne dve nedelje, povremeno ili
nerazmišljanje o zdravlju pri izboru hrane, nedostatak bliskih osoba kao oslonca. Postojanje nekog zdravstvenog problema ili dugotrajne bolesti
potvrdio je svaki četvrti ispitanik (24,3%), a ograničenost u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti zbog zdravstvenih problema prijavio je skoro
svaki treći ispitanik (29,3%). Na osnovu sopstvenog iskaza, 26,3% je prijavilo neku hroničnu bolest, 23% dve ili više. Najčešća bolest bila je
hipertenzija (24,6%), koju su češće prijavljivali stanovnici opštine Zubin Potok, između 45 i 64 godine, osnovnog ili nižeg obrazovanja, udovci/ce,
nesposobni za rad i domaćice. Izabranog lekara opšte medicine ili pedijatra u državnoj zdravstvenoj ustanovi imalo je dve trećine ispitanika (75,2%),
a u privatnoj praksi svaki dvanaesti ispitanik. U godini koja je prethodila istraživanju, svaki deseti ispitanik (10,6%) je bolnički lečen. Zbog
zdravstvenih razloga sa posla je odsustvovalo 15,4% ispitanika, češće osobe sa višim i visokim obrazovanjem i osobe starosne kategorije od 56 do 65
godina. Više od polovine ispitanika (60,2% muškaraca i 55,6% žena) je zadovoljno zdravstvenom zaštitom, češće osobe sa višim ili visokim
obrazovanjem i stanovnici opštine Štrpce.
Zaključak: Dobijeni rezultati uglavnom se poklapaju sa podacima iz literature, posebno regiona. Značaj ovog istraživanja ogleda se u dobijanju
podataka koji su nedostajali i mogu pomoći kreatorima zdravstvene politike prilikom donošenja odluka u pravcu očuvanja i unapređenja zdravlja
stanovništva kao i stvaranja što efikasnije zdravstvene službe.
Ključne reči: zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe, odraslo stanovništvo, Kosovo i Metohija 

Tokom prošlog veka je došlo do globalnog menjenja klime zbog emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, a promene će se nastaviti i dalje.
Klimatske promene i njihovi negativni uticaji na globalnom nivou se smatraju jednom od najvećih pretnji ljudskom zdravlju u 21. veku. Klima
direktno utiče na zdravlje ljudi kroz sve veće klimatske ekstreme, pogoršanje kvaliteta vazduha, porast nivoa mora što na više načina ima uticaj na
sisteme proizvodnje hrane i vodene resurse. Spektar bolesti i zdravstvenih stanja na koje utiče klima u najširem smislu je veliki, od bolesti
uzrokovanih toplotom i zračenjem, nedovoljne ishrane, respiratornih i srčanih problema, utapanja, povreda i mentalnog stresa koji nastaje usled
ekstremnih i iznenadnih vremenskih prilika. Klima utiče i na zarazne bolesti, naročito one koje se prenose vodom, vazduhom ili vektorima. Globalno
zagrevanje je direktno uticalo na geografsku distribuciju krpelja, naročito vrste Ixodex ricinus, prenosioca više bolesti od kojih su najznačajnije
Lajmska bolest i krpeljski encefalitis. Uočena je pojava krpelja na sve većim nadmorskim visinama i većim geografskim širinama u odnosu na ranije.
Predpostalja se da su klimatske promene bile značajan činilac za širenje i drugih vektora u Evropi npr Aedes albopictus (azijski tigrasti komarac),
prenosilac zike, denge i čikungunje ili peščana mušica Phlebotomus, prenosilac lajšmanijoze. Veoma visoke temperature vazduha u leto 2010. godine
povezane su sa epidemijom groznice Zapadnog Nila koja je izbila u jugoistočnoj Evropi, a i epidemije koje su se javile u narednim godinama
povezane su sa temperaturnim anomalijama u toku letnjih meseci.
Na disperziji patogena i vektora značajan uticaj imaju i globalizacija i međunarodni vazdušni saobraćaj.
ZAKLJUČAK Praćenje meteoroloških uslova kao i dugoročna prognoza na osnovu dobijenih podataka može u nekoj meri pomoći u otkrivanju
potencijalnih epidemijskih prekursora za bolesti koje se prenose vektorima, tj mogu poslužiti kao sistemi ranog upozorenja o pojavi bolesti u cilju
smanjenja rizika od razbuktavanja epidemija.
KLJUČNE REČI Klimatske promene, zdravlje, epidemija, vektorske bolesti, krpelji, komarci

Uvod: Metabolički sindrom (MetS) je naziv za grupu faktora rizika (povišen krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, abdominalna gojaznost i visok nivo
triglicerida u krvi) koji zajedno povećavaju rizik za razvoj aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti, insulinske rezistencije, dijabetesa i vaskularnih
neuroloških komplikacija kao što je moždani udar. Prevalencija metaboličkog sindroma među studentskom populacijom varira u zavisnosti od regiona
i životnih navika.
Cilj rada: Utvrditi prevalenciju metaboličkog sindroma i navike u ishrani studenata Univerziteta u Pristini.
Metod rada: Ova studija preseka je sprovedena u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Kosovskoj Mitrovici (Studentska Poliklinika).
Sistematskim pregledom je obuhvaceno 600 studenata kojima je procenjen nutritivni status, izmeren krvni pritisak i odrađene odgovarajuće
laboratorijske analize (nivo glukoze, triglicerida i lipoproteina visoke i niske gustine). U određivanju nutritivnog statusa korišćeni su: BMI (body mase
index -indeks telesne mase), procenat ukupne masne mase tela i obim struka. Istovremeno su studenti popunjavali socio-demografski upitnik kao i
upitnik za ispitivanje životnih navika studenata. Kriterijum za dijagnozu metaboličkog sindroma je prisustvo tri od ukupno pet faktora rizika prema
NCEP - National Cholesterol Education Program, Adult Treatment Panel III. Nivo statističke značajnosti je postavljen na p<0,05.
Rezultati rada: Ukupno 600 studenata je bilo uključeno u studiju. Nešto veći je udeo studentkinja u uzorku istraživanja 66%. Većina studenata 48,0%
živelo je u studentskom domu. Prosečan BMI je bio 22,2 ± 3,9. Studenata sa viškom kilograma, koji prema BMI spadaju u grupu predgojaznih bilo je
93 (15,5%) a gojaznih 27 (4,5%). Prevalencija MetSa sa prisustvom sva tri faktora rizika iznosila je 2,5%, stim da je učestalost značajno veća kod
studenata 73,3% u odnosu na studentkinje 26,7%. Najzastupljeniji faktor rizika za definisanje metaboličkog sindroma bio je povišen nivo triglicerida
(86,7%). Povećan obim struka (80.0%) je drugi najčešći faktor rizika a zatim nizak nivo lipopproteina visoke gustine HDL (53,3%). Zanimljivo je da je
13,3% studenata imalo MetS a prema BMI pripadali su kategoriji normalno uhranjenih, dok je većina studenata sa znacima metaboličkog sindroma
pripadala kategoriji gojaznih 73,3%. Povećan rizik za nastanak MetSa imalo je 26,2% studenata jer su imali jedan ili dva faktora rizika neophodna za
postavljanje dijagnoze. Manje od polovine studenata redovno doručkuje 250 (41,7%) a pet obroka dnevno ima svega 22 (3,7%). Voće svakodnevno
konzumira 31,5%, povrće 22,4%, dok koštunjavo voće samo 4,2% studenata. Polovina studenata 52,2% konzumira brzu hranu 5 do 6 puta u toku
nedelje, kao i čips i slane grickalice, dok jedna trećina jede slatkiše svaki dan 36,3%. Mleko i mlečni proizvodi su najčešće na jelovniku dva do 4 puta
u toku nedelje kod većine studenata 28,5%.
Zaključak: Prevalencija Metsa u studentskoj populaciji znatno se ne razlikuje od prevalencije MetSa u svetu. S obzirom da postoji tendencija
porasta ovog oboljenja trebalo bi pažnju usmeriti na usvajanje zdravih stilova života, što podrazumeva, redovnu fizičku aktivnost, raznovrsrnu
ishranu sa dosta voća i povrća, održavanje telesna mase u okviru normalno uhranjene prema BMI klasifikaciji, prestanak pušenja i konzumacije
alkohola.
Ključne reči: Metabolički sindrom, ishrana, studenti 

Procena rizika u zdravstvenim ustanovama predstavlja temeljni element sistema bezbednosti i zdravlja na radu, imajući u vidu kompleksnost i
raznovrsnost profesionalnih opasnosti kojima su zaposleni izloženi. Ovaj rad analizira teorijski i normativni okvir procene rizika, tipologiju rizika
specifičnih za zdravstveni sektor, kao i metodološki pristup njihovom identifikovanju, kvantifikaciji i upravljanju. Zaposleni u zdravstvu, uključujući
lekare, medicinske tehničare, pomoćno i administrativno osoblje, izloženi su različitim vrstama rizika: biološkim, hemijskim, fizičkim,
psihosocijalnim i ergonomskim. Biološki rizici se posebno izdvajaju zbog neposrednog kontakta sa potencijalno infektivnim materijalima i
pacijentima, dok hemijski i fizički rizici proizilaze iz upotrebe lekova, dezinfijenasa i radnih uslova u savremenim kliničkim okruženjima.
Psihosocijalni i ergonomski faktori dodatno doprinose profesionalnom opterećenju.
Metodologija procene rizika uključuje korake poput identifikacije opasnosti, procene izloženosti i verovatnoće, određivanja posledica, kvantifikacije
rizika kroz matrice rizika, i definisanja mera kontrole. U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije i međunarodnim
standardom ISO 45001:2018, procena rizika se formalizuje Aktom o proceni rizika koji mora da sadrži analizu svakog radnog mesta i konkretne
predloge mera zaštite. Posebna pažnja se posvećuje radnim mestima sa povećanim rizikom, gde je neophodno sprovesti dodatne medicinske provere i
obezbediti posebne uslove rada.
Preventivne i korektivne mere uključuju tehnička rešenja (npr. ventilacija, izolacija), organizacione mere (radne procedure, smenski rasporedi),
korišćenje lične zaštitne opreme (LZO), edukaciju zaposlenih i psihološku podršku. Efikasno upravljanje rizicima zahteva ne samo primenu tehničkih i
organizacionih rešenja, već i kontinuiranu evaluaciju, nadzor i edukaciju svih zaposlenih.
Diskusija ukazuje na neujednačenu primenu zakonskih regulativa i potrebu za sistemskim unapređenjem inspekcijskog nadzora, posebno u domenu
edukacije nižeg medicinskog osoblja i dosledne upotrebe zaštitne opreme. Zaključno, procena rizika mora biti kontinuiran i prilagodljiv proces koji se
oslanja na multidisciplinarni pristup, proaktivan menadžment i kulturu bezbednosti, sa ciljem očuvanja zdravlja zaposlenih i osiguranja kvaliteta
zdravstvenih usluga.
Ključne reči: procena rizika, zdravstvene ustanove, bezbednost i zdravlje na radu, biološki rizici, zaštitne mere.