Introduction: Dental caries is a global health issue, affecting 2.5 billion people. Initial lesions often go unnoticed, leading to irreversible damage of
dental substance and requiring invasive interventions. Modern dentistry focuses on prevention, prioritizing early detection and non-invasive therapies
that enable remineralization.
Main Part: The prevalence of caries is high and constantly increasing due to poor oral hygiene, unhealthy dietary habits, and lack of preventive
treatments. Traditional diagnostic methods like visual inspection and dental probing have limitations, especially in detecting initial lesions. Advanced
diagnostic technologies like laser fluorescence, transillumination and QLF enable precise recognition of caries in the initial stages of
demineralization, before structural damage occurs. These methods enable early detection of demineralization, enabling the application of noninvasive therapies, such as fluoride varnish, nanohydroxyapatite, and CPP-ACP, which promote enamel remineralization. The advancement of AI
further improves caries diagnostics by automating lesion detection and predicting progression risk.
Conclusion: Integrating modern diagnostic technologies with non-invasive therapies is key to advancing dental practice. Future developments, such as
AI and remote oral health monitoring, will enable precise diagnoses, personalized treatments, and preventive strategies. Technologies like QLF and
DIAGNOdent have already shown promising results in early detection and reducing the need for invasive restorations.
Keywords: Early diagnostics, remineralization, non-invasive treatment, nanohydroxyapatite, CPP-ACP, AI diagnostics. 

Razvojne anomalije zuba predstavljaju kompleksna stanja koja mogu zahvatiti broj, oblik, položaj i strukturu zuba, te često zahtevaju sveobuhvatan
pristup u dijagnostici i terapiji. Zbog složenosti ovih poremećaja, uspešno zbrinjavanje obično prevazilazi okvire jedne stomatološke specijalnosti.
Cilj ovog rada je da, kroz prikaz kliničkih slučajeva, prikaže značaj multidisciplinarnog pristupa u dijagnostici, planiranju i sprovođenju terapije kod
pacijenata sa razvojnim anomalijama zuba. U radu su prikazana tri klinička slučaja koja ilustruju različite tipove anomalija – poremećaje broja, oblika
i strukture. Kod svakog pacijenta sprovedena je detaljna klinička i radiološka dijagnostika, nakon čega je izrađen individualni terapijski plan koji je
uključivao saradnju dečjeg stomatologa, ortodonta i oralnog hirurga. Invazivni postupci, restaurativne terapije i ekstrakcije primenjeni su u
slučajevima težih oblika poremećaja u strukturi i obliku zuba, uz primenu odgovarajuće ortodonske terapije. Poseban akcenat stavljen je na značaj
adekvatne oralne higijene, pravilne ishrane, remineralizacionih postupaka, zalivanja fisura i redovnih kontrola. Tok terapije, redosled intervencija i
postignuti rezultati detaljno su analizirani.
Dobijeni rezultati potvrđuju da multidisciplinarni pristup doprinosi boljoj funkcionalnoj rehabilitaciji, estetskom zadovoljenju pacijenata i dugoročnoj
stabilnosti terapije. Prikazani slučajevi naglašavaju važnost pravovremene dijagnoze, preciznog planiranja i timske saradnje u lečenju kompleksnih
dentalnih anomalija.
Ključne reči: multidisciplinarni pristup, anomalije zuba, dijagnostika, terapija, deca

Kompozitni materijali su, od svog uvođenja u stomatološku praksu, doživeli brojne modifikacije, ali i dalje postoji značajan prostor za njihovo
unapređenje. Bulk-fill kompoziti predstavljaju grupu savremenih kompozitnih materijala namenjenih za restauraciju bočnih zuba u slojevima debljine
od 4 do 5 mm, čime se smanjuje potreba za slojevitim apliciranjem materijala u dublje kavitete. Njihov razvoj proistekao je iz potrebe da se
restaurativna procedura pojednostavi, a kliničko vreme rada sa pacijentima skrati.
Polimerizaciona kontrakcija i neusklađen koeficijent termičke ekspanzije u odnosu na zubna tkiva predstavljaju glavne uzroke nastanka rezidualnih
napona na spoju ispun-zub, gubitka marginalnog integriteta, pojave mikropukotina, postoperativne preosetljivosti, kao i marginalne prebojenosti ili
sekundarnog karijesa u kasnijim fazama. Polimerizaciona kontrakcija kod bulk-fill kompozita iznosi između 1–2%, što je nešto niže u poređenju sa
univerzalnim kompozitima, dok kontrakcioni napon dostiže vrednosti od 1,7 do 2,4 MPa. Stepen konverzije u kliničkim uslovima kreće se između 50% i
70%, pri čemu oko 10% ostaje u vidu neizreagovanih monomera koji se mogu oslobađati u pljuvačku ili dentinski likvor, potencijalno negativno utičući
na pulpno tkivo. Efikasna polimerizacija zavisi od intenziteta svetlosti i njene prodornosti u dublje slojeve materijala. Visokoreaktivni fotoinicijatori,
poput Ivocerina, u kombinaciji sa povećanom translucencijom, omogućavaju bolju prohodnost svetlosti i bržu polimerizaciju, iako uz blago
kompromitovane estetske osobine. Inovacije kao što su modifikovani monomeri (npr. ekspandirajući monomeri), povećan sadržaj punilaca i dodatak
staklenih vlakana, doprinose smanjenju kontrakcionog napona i poboljšanju marginalnog integriteta. Povećana gustina umrežavanja u strukturi ovih
materijala rezultira većom tvrdoćom, boljom otpornošću na habanje i dugoročnom stabilnošću, što ukupno doprinosi superiornim mehaničkim
osobinama.
Uz pravilnu kliničku primenu, bulk-fill kompoziti omogućavaju značajno unapređenje efikasnosti u svakodnevnoj stomatološkoj praksi, bez ugrožavanja
kvaliteta restauracije, mehaničkih svojstava i marginalne adaptacije u poređenju sa univerzalnim kompozitima.
Ključne reči: Bulk-fill kompoziti, polimerizaciona kontrakcija, stepen konverzije, marginalna adaptacija

Iako se parodontalna oboljenja uobičajeno razvijaju kao hronični inflamatorni procesi, određena akutna stanja u okviru parodontitisa mogu se
manifestovati naglo i dramatično, zahtevajući hitnu intervenciju. Pravovremena dijagnoza i adekvatna terapija urgentnih parodontoloških stanja od
presudnog su značaja za očuvanje oralnog, ali i opšteg zdravlja pacijenta. U svakodnevnoj stomatološkoj praksi, najčešće urgentne situacije uključuju
različite oblike parodontalnih apscesa (gingivalni, parodontalni, perikoronarni), ulcero-nekrozni gingivitis (UNG) i ulcero-nekrozni parodontitis (UNP),
kao i akutne egzacerbacije hroničnog parodontitisa.
Klinička slika ovih stanja varira od lokalizovanih bolnih otoka, krvarenja i purulentne sekrecije, do ozbiljnijih sistemskih simptoma poput povišene
telesne temperature, limfadenopatije i opšte slabosti. Poseban izazov predstavlja diferencijalna dijagnoza, s obzirom na to da slična
simptomatologija može biti posledica neparodontoloških uzroka (npr. endodontskih infekcija, virusnih ili gljivičnih infekcija, hematoloških oboljenja i
sl.).
Terapijski pristup zahteva kombinaciju lokalne i sistemske terapije, uz često neophodnu antibiotsku zaštitu i kontrolu sistemskih faktora rizika. Ključni
koraci u zbrinjavanju ovih stanja uključuju inicijalno mehaničko uklanjanje etioloških faktora (mekih i tvrdih naslaga), drenažu apscesa kada je
prisutan, analgeziju i antibiotsku terapiju po indikaciji, kao i hiruršku terapiju. Podjednako je važno pacijenta edukovati o značaju daljeg
parodontološkog tretmana i kontinuirane oralne higijene kako bi se prevenirali recidivi i egzacerbacija bolesti u hronično stanje.
Predavanje ima za cilj da pruži jasan pregled urgentnih stanja u parodontologiji sa stanovišta kliničke dijagnostike i terapije, uz poseban osvrt na
algoritam postupanja, savremene preporuke i prikaz relevantnih kliničkih slučajeva. Time se stomatološkoj struci omogućava sigurnije prepoznavanje i
efikasnije rešavanje akutnih parodontoloških problema, što direktno doprinosi kvalitetu brige o pacijentima.
Ključne reči: urgentna stanja, parodontologija, parodontalni apsces, nekrotizujući gingivitis, dijagnoza, terapija

Uvod: Digitalna tehnologija je preuzela primat u stomatološkoj praksi I omogućila brže, efikasnije, preciznije I kvalitetnije stomatološke usluge I na
taj način veoma uticala na celokupnu stomatološku profesiju. Osim poboljšanja kvaliteta oralnog zdravlja, povećava produktivnost i ekonomičnost
stomatoloških usluga i pruža bolje iskustvo pacijenatima. Za današnje i buduće studente stomatologije,digitalizovana stomatologija će biti polazna
tačka u učenju i usavršavanju svog znanja.O konvencionalnoj stomatologiji biće reči kao osvrt na prošlost i kako se nekada radilo.
Cilj: Cilj ovog predavanja je ukazati na prednosti kompletno digitalnog postupka izrade fiksnih protetskih nadoknada.
Metodologija: Postupak protetske rehabilitacije obuhvata dobijanje adekvatnih klinickih digitalnih fotografija, njihova upotreba u profesionalnom
programu za dizajn protetskih nadoknada, spektrofotometriju tj. odredjivanje boje susednih zuba, digitalni otisak preparisanih zuba, prenošenje
položaja gornje vilice u digitalni articulator, snimanje pokreta donje vilice, proba privremenih kruna dobijenih 3D stampom i izrada definitivnih
fiksnih nadoknada.
Zaključak: Digitalni protokol u restaurativnoj stomatologiji doveo je do unapredjenja efikasnosti, kvaliteta i predvidivosti protetske terapije.
Ključne reci: Digitalna tehnologija, Digitalni protokol, protetska rehabilitacija

Uvod: Poslednje dve decenije, cirkonia keramika preuzima primat u izradi fiksnih zubnih nadoknada zbog dobre biokompatibilnosti, dugotrajnosti,
dobrih mehaničkih osobina i povoljnog odnosa cene i kvaliteta. Međutim, u kliničkom radu, cirkonia keramika ispoljava tehničke i biološke
komplikacije.
Glavni deo rada: Zastupljenost i vrsta komplikacija zavise od sva osnovna faktora: tipa cirkonia keramike i indikacije. Osnovni tipovi zirkonia keramike
su monlitna zirkonia keramika (MZK) i fasetirana zirkonia keramika (FZK) koje se značajno razlikuju u pogledu mehaničkih osobina, otpornosti a
poslednično u stopi preživljavanja i uspeha. Dosadašnji rezultati pokazuju drastično višu stopu tehničih komplikacija FZK zbog toga što ona pokazuje
visoku učestalost pucanja i odlamanja fasetirane keramike (chipping). U osnovi problema chipping-a je nedovoljno vezivanje fasetne keramike za
cirkonia keramiku. Ovaj problem se nije uspeo prevazići poboljšanjem tehnološkog procesa izrade već smanjenjem površine koja se fasetira. Sa druge
strane, MZK poseduje izuzetno visoku čvrstoću na savijanje, ali je i kod ove vrste konstrukcija utvđena veća učestalost mehaničkih komplikacija kod
blok konstrukcija u odnosu na pojedinačne krune. Kod implantno retiniranih fiksnih radova od zirkonia keramike pored chipping-a javljaju se i frakture
substrukture i visećeg dela (distalne ekstenzije). Biološke komplikacije kod zirkonia keramike mogu biti rane i kasne. Najčešća rana komplikacija je
lokalizovana gingivalna iritacija, a kasna povećano gingivalno krvarenje na provokaciju.
Zaključak: Monolitna cirkonia keramika, naročito poslednja generacija multi-itria-layered, pokazuje najveći potencijal u smislu tehničkog uspeha i
zadovoljstva pacijenta ali su potrebna dugotrajnija praćenja kliničkih rezultata. Takodje, potrebna su detaljnija ispitivanja o razlozima bioloških
komplikacija na nivou parodontalnih tkiva.
Ključne reči: monolitna cirkonia keramika, fasetirana cirkonia keramika, fraktura, mehaničke komplikacije, biološke komplikacije.

Karcinom iglaveivrata cine oko 6% svih tumora i predstavljaju heterogenu grupu tumora različite učestalosti u odnosu na primrnu lokalizaciju, možda
različite biologije, etiologije pa i uspešnosti lečenja. Oko 90% svih malignih tumora glave i vrata čini planocelularni karcinom. Oralni karcinom (OPCC)
čini oko 3% svih karcinoma registrovanih kod muškaraca, i nešto manje od 2% svih karcinoma kod žena. Učestalost se značajno povećava sa starošću a
varira i u zavisnosti od geografskog područja. Etiologija oralnog karcinoma nije u potpunosti poznata smatra se da više faktora ima određeni uticaj
na nastanak ove bolesti. To su poznati faktori rizika (pušenje i konzumiranje žestokih alkoholnih pića i loša oralna higijena). Poseban uticaj za
nastanak i razvoj OPCC imaju genetski faktori, onkogeni virusi, posebno kancerogeni podtipovi humanog papiloma virusa- HPV 16, 18, 31, 33. Osim
HPV virusa, sa nastankom posebno oralnog kancera, povezuje se i prisustvo virusa iz grupe herpes virusa – Epštaj-Bar-ovog virusa (EBV), humanog
herpes virusa (HHV) i citomegalovirusa (CMV). I neki drugi faktori doprinose nastanku oralnog karcinoma, ali je njihov uticaj nedovoljno poznat. To
su pre svega poremećaj imunskog sistema organizma, hronične infekcije, hronične lokalne iritacije na meka tkiva ali i neki drugi faktoru mogu da se
povežu s nastankom OPCC. Proces maligne transformacije odvija u više stepena – verovatno je da u etiopatogenezi dolazi do interakcije faktora
sredine, virusnih infekcija i genskih alteracija. I ako je mala učestalost OPCC u odnosu na sve druge karciniome, agresivnost karcinoma ove
lokalizacije pokazana je činjenicom da se kod 40-50% lečenih bolesnika javlja lokoregioonalni relaps bolesti i da oko 40% bolesnika ima petogodišnje
ukupno preživljavanje. Visoka incidenca morbiditeta i mortaliteta bolesnika s oralnim karcinom opravdava razloge za pronalaženje efikasnijih
modaliteta lečenja karcinoma ove lokalizacije. Zapostizanje boljeg uspeha u lečenju bolesnika s oralnim karcinomom značajno utiču faktori koji su
prisutni u trenutku lečenja (godine starosti, opšte zdravstveno stanje, pridružene bolesti, stepen funkcionalne sposobnosti (Karnofskyskala/ECOG),
stadijum bolesti, patohistološki nalaz s neophodnim prognostičkim parametrima koji značajno utiču na donošenje odluke o lečenju. Pacijenti kojima
se može izvršiti radikalno hirurško lečenje oralnog karcinoma indikuje se preoperativna biopsija. Hirurško lečenje podrazumeva radikalno uklanjanje
tumora, rekonstrukcija nastalog defekta i disekcija regionalnih metastaza vrata. Nakon hirurškog lečenja u zavisnosti od patohistološkog nalaza
pacijneti dobijaju postoperativnu zračnu terapiju. U zavisnosti od prisustva prognostičkih parametra lečenje podrazumeva i primenu radio terapije uz
hemioterapiju. Ukoliko postoje udaljene metastaze uglavnom se kod bolesnika s dobrim opštim stanjem sprovodi sistemska hemioterapija. Danas
postoje i savremeniji protokoli koji podrazumevaju primenom hemioterapije i biološke terapije ali i primenu imuno terapije. Bolesnici kod kojih su
iscrpljeni navedeni modaliteti lečenja i narušeno opšte funkcionalno stanje života primenjuje se simptomatska terapija. 

Uvod: Pljuvačne žlezde su mesto široke raznolikosti tumora sa širokim spektrom bioloških ponašanja, od potpuno benignih tumora preko tumora
niskog stepena maligne prirode do najrazornijih tumora visokog stepena maligniteta. Oni su retki, ali pokazuju zapanjujuću raznolikost morfoloških
karakteristika i neočekivanih kliničkih osobina. Kao minimalno simptomatska bolest, dijagnoza može biti izazovna, a terapijska politika je još uvek
kontroverzna, posebno za grupu malignih tumora. Cilj studije bio je da naglasi savremene koncepte za dijagnostički i terapijski pristup i da razjasni
glavne kontroverze, posebno za maligne tipove tumora pljuvačnih žlezda.
Materijal i metode: Evaluacija je dizajnirana kao komparativna studija kroz fundamentalnu analizu sopstvenog kliničkog materijala od 551 pacijenta
koji su hirurški lečeni na našoj Univerzitetskoj klinici za maksilofacijalnu hirurgiju u Skoplju sa histološki dokazanom primarnom tumorom pljuvačne
žlezde. Sveobuhvatni dijagnostički pristup za neoplazme pljuvačnih žlezda obuhvatao je kliničku evaluaciju, ultrazvuk, CT, MRI i FNAC, nakon čega je
usledio izbor radikalne hirurgije i eventualnih rekonstrukcija.
Rezultati: Pleomorfni adenomi su bili najzastupljeniji tumori pljuvačnih žlezda u celoj studiji, dok je u malignoj grupi dominirao mukoepidermoidni
karcinom. U submandibularnim žlezdama zabeležena je blaga prevalencija benignih tumora, ali su karcinomi imali agresivnije karakteristike. Tumori
manjih pljuvačnih žlezda su u više od 65% bili karcinomi, a adenoidni cistični karcinom je bio najistaknutiji tip. Parotidektomije uz očuvanje
facijalnog nerva su bile najčešće izvođene hirurške procedure, s obzirom na to da se više od 70% slučajeva dogodilo u parotidnoj žlezdi. Praćenje
integriteta nerava korišćeno je za smanjenje rizika od oštećenja facijalnog nerva u 20%. Hirurgija za karcinome submandibularne žlezde obuhvatala
je selektivnu disekciju vrata u više od 40%. Radikalne ekscizije i adekvatna resekcija kosti za tumore manjih pljuvačnih žlezda obično su uključivale
neku hitnu rekonstrukciju. Lokoregionalni pedikularni flapovi su dominantno korišćeni za rekonstrukciju parotidnih defekata sa impresivnim ishodima.
Kontroverze u vezi sa malignitetom pljuvačnih žlezda dodatno su raspravljene sa naglaskom na uticaj histologije i stadijuma, recidiva,
lokoregionalnih i daljinskih metastaza, uključivanja facijalnog nerava, disekciju vrata i postoperativnu iradijaciju. Kontroverza od osnovnog značaja u
upravljanju karcinomima parotidne žlezde bila je pitanje da li se facijalni nerv i njegove grane mogu sačuvati. Rekonstrukcija facijalnog nerava je
indicirana nakon gotovo svake procedure koja je rezultirala disfunkcijom facijalnog nerava, uglavnom se izvodila sa graftovima velikog aurikularnog
ili suralnog nerava. Imali smo značajno iskustvo sa anastomozom hipoglosalnog i facijalnog nerava koristeći transektovani hipoglosalni nerv za
rekonstrukciju.
Zaključci: Zaključci naglašavaju da procena ove vrste hirurške patologije u velikoj meri zavisi od odlučujuće kliničke procene, ističući da je dijagnoza
od velikog značaja. Tačan dijagnostički pristup, sa usavršavanjima u radiološkom snimanju, je potvrđen kao velika veština u većini kliničkih
prezentacija tumora pljuvačnih žlezda, što odgovarajuće omogućava donošenje efikasne terapijske odluke sa najpovoljnijom veštinom na kvalitet
života 

Uvod: Svako peto dete doživi traumatsku povredu zuba (TPZ) u nekom trenutku svog života. Iskustvo nam govori da se značajan broj dece suoči sa
traumom za vreme ortodontske terapije.
Očuvanje traumatizovanih zuba je složen zadatak, a zbrinjavanje povreda kod ortodontskih pacijenata predstavlja dodatni izazov zbog mogućeg
uticaja ortodontskog aparata na vrstu i obim nastalih povreda; potencijalnog sumiranja bioloških efekata ortodontske terapije i novonastalog
oštećenja uzrokovanog traumom te rizika koje sa sobom nosi eventualni nastavak ortodontskog lečenja.
Glavni deo: Konvencionalne smernice za lečenje traumatskih povreda zuba ne mogu se primeniti na sve slučajeve. Većina TPZ koje se javljaju u
vreme ortodontskog lečenja zahteva individualni, multidisciplinarni plan terapije prilagođen rešavanju bioloških, funkcionalnih, estetskih i drugih
izazova koji se postavljaju pred kliničara.
Prezentacija daje sažet pregled koraka koji su uključeni u neposredno lečenje akutnih traumatskih povreda zuba (TDI) kod dece koja su podvrgnuta
aktivnom ortodontskom lečenju, sa ciljem postizanja povoljnog terapijskog rezultata.
Uspešno zbrinjavanje TPZ je moguće uz sveobuhvatnu procenu kliničkih i radiografskih pokazatelja vrste i težine povrede što će usmeriti
prilagođavanje plana terapije njihovim specifičnostima i odgovarajuću modifikaciju ortodontskog lečenja. Ishod primenjene terapije neophodno je
periodično pratiti, nastavak ortodontskog tretmana odložiti u zavisnosti od težine i vrste TPZ, a kada se tretman nastavi silu ortodontskog pomeranja
pažljivo dozirati. Shodno tome, važno je da dečji stomatolog blagovremeno dostavi ortodontu sve relevantne informacije u vezi sa TPZ što će
doprineti postizanju optimalnih rezultata lečenja u najboljem interesu pacijenta.
Zaključak: Cilj prezentacije je da doprinese pragmatičnom rešavanju kompleksnog problema lečenja akutnih traumatskih povreda kod dece na fiksnoj
ortodontskoj terapiji i da istakne značaj koordinisanog i fleksibilnog terapijskog plana prilagođenog individualnim potrebama pacijenta, kontinuirane
procene stanja povređenih zuba i adaptacije budućeg nastavka terapije.
Ključne reči: povrede zuba, traume zuba, ortodontska terapija, smernice za lečenje. 

Uvod: Ukazati na greške koje se mogu desiti ukoliko se u dijagnostici i terapiji povreda zuba u velikoj meri oslonimo na rendgen snimak, koji je u
osnovi pomoćno dijagnostičko sredstvo.
Prikaz slučaja: Pacijentkinja stara šest godina javlja se pet dana nakon saobraćajne nezgode u pratnji roditelj, zbog bolova i primetne luksacije
donjih centralnih sekutića. Klinički je dijagnostikovana subluksacija zuba 31 i 41 i ortodontska anomalija duboki preklop sa protruzijom gornjih
frontalnih zuba. Iz heteroanamneze saznajemo da pacijentkinja ima lošu naviku grickanja čvrstih predmeta (olovke, plastičnih čepova i sl.), zbog
čega smo se konsultovali sa ortodontom.
Analizom retroalveolarnog snimka donjih sekutića uočena je promena koja liči na infrakciju gleđi. Kontrolni snimak je pokazao da nema frakturne
linije. Dat je savet o poštedi povređenih zuba i simptomi su se povukli posle mesec dana.
Nakon toga sprovedena je ortodontska terapija miofunkcionalnim aparatom koja je za vrlo kratak period dala optimalne rezultate.
Zaključak: Uvek sa rezervom tumačiti rendgen snimak zbog mogućih artefakata, superpozicije i ostalih grešaka koje se mogu desiti, a koje mogu
napraviti zabunu u dijagnostici i terapiji.
Dečji stomatolog je neko ko će prvi uočiti ortodontsku anomaliju i dobra saradnja sa ortodontom preduprediće mnogobrojne stomatološke probleme.
Ključne reči: rendgen snimak, infrakcija gleđi, protruzija, miofunkcionalni aparat, artefakt i superpozicija.

Uvod: Laseri male snage nalaze široku primenu u medicini i stomatologiji zahvaljujući svojim analgetskim, antiinflamatornim, antiedematoznim i
biostimulativnim efektima. Primena lasera male snage je potpuno bezbolna, neinvazivna i bez štetnih efekata. Laseri male snage koriste zračenje
niskog intenziteta koje dovodi do stimulacije ćelijskog metabolizma i bioloških procesa bez termičkog oštećenja tkiva. U stomatologiji se najčešće
koristi u terapiji bola, za ubrzavanje zarastanja rana, smanjenje edema i inflamacije, kao i u pripremi i očuvanju mekih tkiva tokom protetskih,
parodontoloških i implantoloških procedura.
Cilj: Cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje efekta lasera male snage na proliferaciju HeLa ćelije u kulturi u in vitro uslovima da bi se odredili
optimalni parametri zračenja koji mogu imati biostimulativni efekat na ćelije.
Meterijal i metode: HeLa ćelijska linija održavana je u hranljivom medijumu DMEM (Dulbecco’s Modified Eagle's Minimal Essential Medium, PAA
Laboratories GmbH) obogaćenom dodatkom l-glutamina, penicilin-streptomicina (100 IU/ml) i 10% fetalnog goveđeg seruma (FBS). Ćelijska kultura
održavana je u inkubatoru (Binder, Germany), u atmosferi zasićenoj vodenom parom, sa 5% CO2, na temperaturi od 37ºC. Ćelije su sađene u sterilne
ploče za kultivaciju ćelija sa 96 mesta. Ukupan broj ćelija koji je primenjen po pojedinačnom mestu je 1x104 ćelija u 200 μl DMEM-a. Nakon
inkubacije od 24 h vršeno je zračenje ćelija. Ćelije su zračene laserom talasne dužine 658 nm, u kontinuiranom modu. Ćelije su zračene odozgo, kroz
kultivacioni medijum, u vertikalnoj sterilnoj komori (Thermo Scientific, United States). Primenjene su tri različite doze zračenja od 4, 8 i 16 J/cm2,
tri puta u razmacima od po 24 h. Efekat lasera na proliferaciju ćelija utvrđen je 24 h nakon poslednjeg zračenja MTT testom (3-(4,5-dimetiltiazolil2)-2,5-difeniltetrazolijum bromide), gde je procenat apsorbance srazmeran rastu ćelija u kulturi.
Rezultati: Rezultati istraživanja pokazali su da doza 8 J/cm2 pokazuju blagi stimulatorni efekat, da je doza od 4 J/cm2 najpribližnija vrednostima
kontrole, a doza od 16 J/cm2 pokazuje blag inhibitorni efekat na trodnevni rast HeLa ćelija.
Zaključak: Rezultati istraživanja ukazuju da laser male snage, primenjen u odgovarajućim dozama, može imati biostimulativni efekat na proliferaciju
ćelija u kulturi. HeLa ćelije su metabolički najaktivnije pod tretmanom dozom zračenja od 8 J/cm2, a najmanje aktivne pod tretmanom dozom od 16
J/cm2. Ovo istraživanje doprinosi boljem razumevanju uticaja lasera male snage na biološke procese i značaja optimizacije parametara zračenja
kako bi se postigli željeni biološki efekti, čime se potencijalno poboljšava mogućnost primene lasera u stomatološkoj terapiji.
Ključne reči: laser male snage, HeLa ćelije, zračenje, ćelijski metabolizam, stomatološka terapija 

Uvod: Herpetične promene su, pored afti, najčešća bolna patologija oralne sluzokože. Nastaju aktivacijom virusa kao posledica pada imuniteta,
stresa, trauma, deficita vitamina B grupe, PMS-a.
Cilj rada: Cilj ovog naučno istraživačkog rada je bio komparativno ispitivanje terapijskih efekata lokalne primene Aciklovira® i 2,5% hijaluronske
kiseline na trajanje bola i vremena zarastanja herpetičnih promena.
Materijal i metode: 44 pacijenta sa manjim herpetičnim promenama odabrani su nasumično i tretirani Aciklovirom® (njih 22 – kontrolna grupa) i 2,5%
hijaluronskom kiselinom (njih 22 – ispitivana grupa). Praćeno je trajanje bola preko VAS skali i vreme zarastanja promena po danima. Prikupljeni
podaci statistički su analizirani programom SPSS, verzija 18,0.
Rezultati: Srednja vrednost smanjenja bola iznosila je 7,58±1,53 za kontrolnu grupu i 4,09±1,36 za pacijente ispitivane grupe, i ta razlika bila je
značajna (p<0.001). Srednja vrednost trajanja epitelizacije u kontrolnoj i ispitivanoj grupi bila je 8,18±09 dana, odnosno 7,58±1,19 dana, i ta razlika
nije bila statistički značajna (p>0,05)
Zaključak: Hijaluronska kiselina efikasna je u smanjenju trajanja bola kod herpetičnih promena, iako nije efikasna u procesu njihove epitelizacije.
Ključne reči: herpetične promene; Aciklovir®; hijaluronski gel; bol; epitelizacija; terapija 

Karijes u ranom detinjstvu, kao najprevalentnija bolest u detinjstvu, smatra se značajnim javnozdravstvenim problemom kako u razvijenim tako i u
zemljama u razvoju. Ako se ne leči, dovodi do bola, otoka i infekcije u usnoj duplji, što dovodi do poteškoća sa žvakanjem. To dovodi do nutritivnih
disbalansa, koji zajedno sa promenama u ponašanju i spavanju deteta dovode do smanjenja kvaliteta života deteta, ali i cele porodice.
Cilj ovog istraživanja je procena kvaliteta života deteta vezan za oralno zdravlje iz perspektive svojih roditelja
Metod: Studija je sprovedena sa roditeljima/starateljima dece uzrasta 2-8 godina koja idu u vrtiće u Skoplju. Upitnik je strukturiran prema anketama
o oralnom zdravlju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i upitniku o osnovnim metodama za decu, 5. izdanje (2013). Sastoi se; deo od
demografskih podataka i 10 pitanja preko kojih se procenjuje OHQoL deteta (deo A- oralni bol ili nelagodnost, deo B- jelo i piće, deo C- govor i
komunikacija, deo D- oralna higijena i izgled, deo E- uticaj dnevne aktivnosti). Distribuiran je pomoču negovateljice u vrtičima, preko viber grupeonlajn, do roditelja, u toku meseca Maja, 2025 godine. Studija je u toku, napravljen je presek, za potrebe ovog kogresa. Uradena je deskriptivna
analiza podatke.
Rezultati: Napravljen je presek od 102 odgovora, od kojih su 59(57.8%)ženski i 43(42.2%)muški. 56(54.9%)od roditelja je izjavilo da njihovo dete
nikada nije iskusilo bol u ustima ili dentalnu bol. Samo 14(13.7%)dece ponekad izbegava određenu hranu, a za 9 dece je izjavljeno da ponekad imaju
poteškoća sa žvakanjem i jelom. Česte govorne smetnje prijavilo je 2%(2)roditelja, a 92(90.2%)roditelja su izjavila da njihovo dete nikad ne sakriva
osmeh. Što se tiče uticaja na dnevne aktivnosti, samo 1 roditelj je izjavio da se njegovo dete često oseca razdražljivo zbog oralne nelagodnosti, i
85.3%(87) roditelja su izjavila da njihovom detetu bol ne utiče i na san.
Zaključak: U poređenju sa drugim istraživanjima, naši rezultati ukazuju na manji broj roditelja kojima je oralno zdravlje uzrok narušenog kvaliteta
života deteta. Buduce studije koje bi uključivale i upitnik za dete i roditelje, kao i klinički pregled u okviru istraživanja, mogle bi da daju rezultate
koji bi bili kompetitvini sa najnovijim objavljenim studijama na ovu temu.
Ključne reći: predškolska deca, upitnik, procena kvalitet života

Uvod:U Makedoniji od 2008. godine postoji Nacionalna strategija za prevenciju oralnih bolesti kod dece od 0 do 14 godina, čiji je cilj iskorenjivanje
karijesa zuba u populaciji, kroz obavezne stomatološke preglede, edukaciju i zalivanje fisura. U 2020. godini došlo je do naglog dvo godišnjeg prekida
u radu preventivnih stomatoloških timova zbog izbijanja pandemije Kovid-19.
Ova studija ima za cilj da analizira posledice prekida preventivne aktivnosti, kao i utjicaj pandemije na oralno zdravlje kod dece školskog uzrasta.
Metod: Ova longitudinalna retrospektivna, opservaciona studija sprovedena je u Domu zdravlja Skoplje, Poliklinika Čair, u periodu 2019-2022. godine,
od strane kalibriranih stomatologa. Obuhvaćena su deca rođena 2012. godine, oba pola, bez obzira na etničku, socijalnu ili versku pripadnost, koja
žive u urbanom području grada Skoplja, podeljena u dve kohortne grupe – pre ograničenja (2019) i posle ograničenja (2022). Podaci su prikupljeni
prema upitniku SZO o proceni oralnog zdravlja. Urađena je deskriptivna analiza podataka koji prikazuju stanje prvog trajnog molara-KEP indeks.
Rezultati: Obuhvaćeno je 386 dece,48% dečaci i 52% devojčice. Pre pandemije, procenat karijesnih prvih molara je 16% (kod devojčica 15,27%, kod
dečaka 17,7%), a 2022. godine, nakon pandemije, procenat karijesnih prvih trajnih kutnjaka bio je dvostruko veći sa prosečnom vrednošću od 32%.
Znatno je povećan i broj izvađenih i plombiranih zuba, a smanjen je broj zaleinih prvih trajni molara.
Zaključak: Naša studija je pokazala povećanu stopu karijesa, kao i veći broj izvađenih i plombiranih zuba nakon pandemije, u odnosu na period pre
pandemije, što dokazuje potrebu i efikasnost nacionalne strategije koja obuhvata veliki broj mera primarne prevencije oralnih bolesti, koje su
dostupne svoj deci do 14 godina starosti, bez obzira na socijalni status deteta.
Ključne reči: dentalni karijes, , KOVID-19, prevalenca, deca, KEP indeks 

Uvod: Karcinomi jezika spadaju u najčešće oralne karcinome. U literaturi maligni tumori usne, usne duplje i ždrela uglavnom se zajedno grupišu zbog
sličnih faktora rizika i biologije tumora. Incidenca ovih karcinoma u svetu je raznolika u zavisnosti od geografske lokacije. Cilj. Odrediti i analizirati
trend u incidenciji karcinoma jezika u Republici Srbiji tokom dvadesetsvogodišnjeg perioda, od 1999. do 2020. godine.
Materijal i metode: Podaci su korišćeni iz Registra za rak centralne Srbije, dok su informacije o promeni populacije tokom perioda istraživanja
dobijeni iz Republičkog zavoda za statistiku. Standardizovana stopa incidencije je izračunata korišćenjem direktne metode standardizacije, a kao
standardna populacija korišćena je populacija sveta. Za analizu promene trenda incidencije i godišnjeg procenta promene (APC) korišćena je metoda
regresione analize uz pomoć tačaka spajanja (eng. joinpoint regression analysis).
Rezultati: Za period istraživanja od 1999. do 2020. godine, u Republici Srbijije registrovano 2469 pacijenata (1878 muškaraca i 591 žena) sa
karcinomom jezika. Rezultati su pokazali da postoji statistički značajan porast incidence kada se razmatraju oba pola zajedno (APC 1999-2020:
1,71%; p=0,01), kod muškog pola (APC 1999-2020: 1,76%; p=0,007) i kod ženskog pola (APC 2011-2020: 12,99%; p=0,0002).
Zaključak: U ispitivanom periodu trend incidencije karcinoma jezika i kod muškaraca i kod žena je u stalnom porastu.
ključne reči: oralni karcinom, karcinom jezika, incidenca

Uvod: Značajan porast učestalosti bazocelularnih i skvamocelularnih karcinoma kože u gotovo svim zemljama sveta ukazuje na to da ovi tumori
postaju jedan od vodećih izazova savremene onkologije, što zahteva sveobuhvatno razmatranje i dublje razumevanje njihove etiologije,
epidemiologije i mogućnosti prevencije. Ove maligne neoplazme kože, poznate i pod nazivom nemelanocitni karcinomi kože, predstavljaju značajan
javnozdravstveni problem usled svoje visoke učestalosti i potencijala za lokalno razaranje tkiva.
Cilj: Cilj ovog rada jeste određivanje i analiza trenda incidencije nemelanocitnih karcinoma kože u Republici Srbiji u prošlosti, sa namerom da se
proceni potreba za izradom sveobuhvatne strategije prevencije i ranog otkrivanja u budućnosti.
Metodologija: Podaci su preuzeti iz Registra za rak Republike Srbije, dok su informacije o demografskim promenama tokom analiziranog perioda
dobijene od Republičkog zavoda za statistiku. Standardizovane stope incidencije izračunate su primenom direktne metode standardizacije, pri čemu
je korišćena svetska standardna populacija. Trendovi incidencije analizirani su primenom regresione analize tačaka spajanja (joinpoint regression
analysis), kojom je definisan godišnji procenat promene (annual percentage change – APC) u stopama incidencije nemelanocitnih karcinoma kože u
Republici Srbiji.
Rezultati: Standardizovana stopa incidencije nemelanocitnih karcinoma kože pokazala je statistički značajan porast u Republici Srbiji tokom
poslednjih decenija (APC: +2,32%; 95% CI: 1,60–3,10; p < 0,001). Povećanje incidencije bilo je izraženije kod žena (APC: +2,63%; 95% CI: 1,50–3,80; p
< 0,001) u poređenju sa muškarcima (APC: +2,01%; 95% CI: 1,01–3,10; p < 0,001).
Zaključak: Zabeleženi porast stope incidencije nemelanocitnih karcinoma kože u Republici Srbiji jasno ukazuje na rastući značaj ovog
javnozdravstvenog problema. Ovi nalazi nameću potrebu za hitnom i koordinisanom reakcijom nadležnih zdravstvenih institucija kroz formulisanje i
sprovođenje nacionalne strategije usmerene ka prevenciji, ranom otkrivanju i kontinuiranoj edukaciji stanovništva. 

Uvod: Većina tumora parotidnih žlezda je benigna, dok su maligni mezenhimalni tumori pljuvačnih žlezda neoplazme čija je etiopatogeneza još uvek
nejasna. Njihova učestalosti nije velika, a simptomatologija ove vrste maligniteta u početnoj fazi je jako oskudna. Histopatološka slika predstavlja
veliki dijagnostički izazov i za dijagnozu malignih neoplazmi imunohistohemija je od suštinskog značaja.
Prikaz slučaja: Pacijentkinja stara 67 godina javila se sa tumorom u predelu parotidne žlezde. Na osnovu anamneze dobijen je podatak da je
evolucija tumorske promene nekoliko meseci i da subjektivno pacijentkinja nije imala nikakve tegobe. Sonografski, promena je izgledala kao
adenom, iako diferencijalna dijagnoza nije isključivala patološki proces druge etiologije. Pacijentkinja je podvrgnuta superficialnoj parotidektomiji,
a operativni i postoperativni tok protekli su bez komplikacija. Imunohistohemijska analiza potvrdila je dijagnozu svetloćelijskog sarkoma (Clear Cell
Sarcoma) parotidne žlezde.
Zaključak: Svetloćelijski sarkom (Clear cell sarcoma) parotidne žlezde predstavlja retku malignu neoplazmu. Pravovremena dijagnoza i totalna
parotidektomija sa negativnim resekcionim margina, tokom prve godine nakon operacije, obezbeđuju zadovoljavajući postoperativni ishod bez
recidiva i metastaza. Lekari bi trebalo da imaju visok stepen opreznosti u ovakvim situacijama, jer histopatološki pregled u kombinaciji sa
imunohistohemijskom analizom pruža jasnu sliku tumora u okviru diferencijalne dijagnoze.
Ključne reči: Mezenhimalni tumor; Svetloćelijski sarkom; Parotidna žlezda 

Augmentacija većih horizontalnih i/ili vertikalnih koštanih defekata često se sprovodi primenom autolognih koštanih graftova u obliku blokova –
solidnih ili pločastih. Donorna regija najčešće obuhvata cristu infrazygomaticu gornje vilice, kao i retromolarnu ili bradnu regiju donje vilice. Khouryjeva tehnika bazira se na upotrebi tankih koštanih pločica, pri čemu njihova dvoslojna struktura predstavlja ključnu prednost: spoljašnji, kompaktni
deo omogućava mehaničku stabilnost i otpornost na resorpciju, dok unutrašnji, spongiozni sloj podstiče brzu i efikasnu revaskularizaciju graftovanog
područja.
Pacijent muškog pola, starosti 54 godine, krezube, parodontopatične gornje vilice, zbrinut je u Implantološkom centru Stomatološkog fakulteta
Univerziteta u Beogradu. Planirana je oralna rehabilitacija u skladu sa konceptom „All-on-Four“. Usled izraženog horizontalnog deficita kosti u regiji
21-24, a koji je onemogućavao ugradnju anteriornog implanta, sprovedena je augmentacija alveolarnog grebena primenom Khoury-jeve tehnike
koštanih pločica. Tretmanom je uspešno povećan horizontalni volumen kosti i stvoreni uslovi za implantološki tretman u skladu sa planom terapije.
Khoury-jeva tehnika augmentacije koštanim pločicama predstavlja pouzdanu i efikasnu metodu za sanaciju velikih horizontalnih defekata. Njena
glavna prednost ogleda se u predvidivosti rezultata, stabilnosti grafta i postojanosti kosti tokom vremena. U prikazanom slučaju, primena ove tehnike
omogućila je uspostavljanje adekvatnih koštanih uslova za implantološku rehabilitaciju prema „All-on-Four“ konceptu, čime je potvrđena njena
klinička vrednost u kompleksnim terapijskim protokolima.
Ključne reči: augmentacija, koštani blokovi, Khoury-eva tehnika 

Uvod: Savremeni medicinski trendovi su takvi, da se u oralnoj i maksilofacijalnoj hirurgiji nudi čitav niz novih hirurških tehnika i biomaterijala kojima
se mogu obnoviti i nadoknaditi izgubljena kako tvrda tako i meka tkiva glave.
Iako bi velika ponuda ovih tehnika i materijala trebala da nam olakša rad, jako često se u praksi dešava da kolegama nije jasno šta su njihove realne
prednosti i kako ih selektivno u skladu sa kliničkom slikom primenjivati kako bi se dobili najbolji rezultati.
Prikazom više kliničkih situacija i slučaja, pokušaćemo da kolegama prikažemo načine zbrinjavanja za koje smo se odlučili, kao i dileme koje su
postajale pri donošenju plana rekonstrukcije.
Prikazi slučajeva: Klinički slučajevi koji će biti prezentovani su iz domena traumatologije glave, deformiteta lica kao i korekcija obe vilice kod oralno
hirurških intervencija.
Zaključak: Iako su u prezentaciji prikazani samo neki od slučajeva, koji su tretirani savremenim augmentacionim materijalima, može se slobodno reći
da ne postoji magični materijal koji bi obezbedio sve što nam je potrebno kako bi se izgubljena tkiva nadoknadila i regenerisala. Detaljnim
poznavanjem karakteristika materijala kao i prednostima te manama tehnika, ukoliko iskoristimo sve njihove pozitivne karakteristike, rezultati
kojima će biti zadovoljni i terapeuti i pacijenti, neće izostati.
Ključne reči: Augmentacioni materijali, oralna i maksilofacijalna hirurgija, kolagene membrane, piezo. 

Uvod: Periapeksne lezije predstavljaju veoma čestu patologiju u ljudskoj populaciji koja se javlja kao posledica imunske reakcije na mikrobnu
infekciju dentalne pulpe 1.
Hit šok proteini se sintetišu u svim prokariotskim i eukariotskim ćelijama i predstavljaju bazičnu odbrambenu reakciju ćelije na različite stresne
situacije kao što su povišena temperature, bakterijske i virusne infekcije, ishemija, hipoksija, zračenje, maligne transformacije 2,3. Osim toga što
imaju zaštitinu ulogu, hit šok proteini predstavljaju i snažne antigene, usled čega se visoka homologija između bakterijskih i humanih hit šok proteina
smatra i faktorom rizika za napredovanje hroničnih procesa i razvoj molekularne mimikrije 4.
Tumor nekrozis factor-α (TNF-α) je proinflamacijski citokin čija je ekspresija povećana u periapeksnim lezijama, koji ima stimulativno dejstvo na
progresiju periapeksne lezije i koštanu destrukciju 5. Suprotno njemu, IL-10 pripada antiinflamacijskim citokinima i deluje supresivno na razvoj
periapeksne lezije i na koštanu destrukciju 6.
Cilj: Cilj ove studije je da se utvrdi kvantitativna ekspresija bakterijskog hit šok proteina, čaperon-60 (Cpn60) i pro- i anti- inflamcijskih citokina u
periapeksnom tkivu dobijenom od osoba sa hronicnim periapeksnim lezijama i utvrdi korelacija između ekspresije bakterijskog hit šok proteina i
ekspresije ovih citokina.
Materijal i metrode. Istraživanje je sprovedeno na 18 periapeksnih lezija i 6 kontrolnih uzoraka zdravog periapeksnog tkiva koje su uzete na Klinici za
stomatologiju Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Nivoi ekspresije mRNK proinflamacijskih i antiinflamacijskih citokina i bakterijskog hit šoka
proteina određeni su PCR metodom u realnom vremenu i kvantifikovani su poređenjem sa internim kontrolnim genom GAPDH.
Rezultati. Analize su otkrile značajno više nivoe mRNK TNF-α i Cpn60 u tkivu periapeksnih lezija u poređenju sa normalnim periapeksnim tkivom (P
<0,05). Suprotno ovim rezultatima, ekspresija mRNK antiinflamacijskog IL-10 je bila značajno viša u uzorcima normalnog periapeksnog tkiva u
poređenju sa nivoima mRNK ovog citokina u tkivu periapeksnih lezija(P <0,001). Ekspresija Cpn60 je u snažnoj korelaciji sa ekspresijom TNF-α u
periapeksnim lezijama.
Zaključak. Cpn60 oslobođen iz bakterija u periapeksnom tkivu mogao bi biti snažan stimulator zapaljenjskog odgovora i jedan od važnih aktera u
patogenezi periapeksnih lezija.
Ključne reči: Periapeksne lezije, hit šok proteini, Cpn60 , citokini. 

Uvod. Hirurška ekstrakcija impaktiranih donjih trećih molara je, u izvesnom stepenu, neizbežno praćena postoperativnom pojavom trizmusa, otoka i
osećaja bola. Kortikosteroidi su lekovi koji se najčešće koriste u prevenciji tih komplikacija.
Cilj. Cilj rada bio je da se utvrdi efikasnost deksametazona u prevenciji postoperativnih komplikacija, edema, trizmusa i bola, nakon hirurške
ekstrakcije impaktiranih donjih trećih molara, u zavisnosti od načina njegove administracije.
Metode. Prospektivnom studijom obuhvaćeno je 30 zdravih pacijenata, starijih od 18 godina, oba pola, sa potpuno impaktiranim donjim trećim
molarom – klase I ili II i pozicije B ili C, prema klasifikaciji Pell-a i Gregory-ja, i vertikalne pozicije prema klasifikaciji Winter-a. Svi pacijenti su
nasumično podeljeni u dve grupe u zavisnosti od načina primene deksametazona: submukozno – rastvor deksametazona primenjen submukozno, u
dozi od 4 mg, u predelu bukalnog sulkusa, nakon sprovodne anestezije za donji alveolarni nerv i dodatne anestezije za bukalni nerv; intramuskularno
– rastvor deksametazona primenjen intramuskularno, u dozi od 4 mg, u predelu deltoidnog mišića, neposredno pre intervencije. Preoperativno i pri
svakoj kontrolnoj poseti (prvog, drugog i sedmog dana postoperativno) određivani su interincizalno rastojanje, stepen edema i stepen bola primenom
vizuelno analogne skale (VAS). Sedmog postoperativnog dana evidentiran je ukupan broj analgetika koje su pacijenti uzimali.
Rezultati. U postoperativnom periodu nije bilo statistički značajne razlike između ispitivanih grupa u pogledu efikasnosti u smanjenju otoka, trizmusa
i bola (p > 0,05).
Zaključak. Nema značajne razlike u efikasnosti deksametazona u odnosu na način primene – oralno, intramuskularno ili lokalno submukozno, u
redukciji postoperativnog trizmusa, otoka i bola nakon hirurškog lečenja impaktiranog donjeg trećeg molara.
Ključne reči: deksametazon; lekovi, putevi primene; molar, treći; hirurgija, oralna, procedure; trizmus. 

Uvod: Prvi stalni molar (PSM) je prvi zub stalne denticije koji nema svog mlečnog prethodnika. Proces posteruptivne maturacije odvija se još 2 godine
po nicanju, što ovaj zub čini posebno osetljivim na delovanje kariogenih noksi. Takođe, zbog svoje anatomske građe, podložan je razvoju karijesa.
Cilj: Cilj istraživanja bio je da se utvrdi učestalost karijesa na PSM kod dece uzrasta 7–14 godina, kao i da se proceni razlika u prevalenci karijesa u
odnosu na uzrast.
Materijal i metode: Istraživanje je obuhvatilo 184 dece iz prvog, petog i osmog razreda OŠ „Olga Milošević“ u Smederevskoj Palanci. Klinički pregledi
su obavljeni u školskoj stomatološkoj ordinaciji pomoću stomatološke sonde i ogledalca, uz veštačko osvetljenje. Saglasnost roditelja i škole je
prethodno obezbeđena. Dijagnostika je rađena prema Klein-Palmerovom DMF sistemu, a korišćeni su i indeksi: KIo, KIp i KIz.
Rezultati: Učestalost karijesa na PSM raste sa godinama. U prvom razredu KIo iznosi 5%, a u osmom čak 50%. Slično je primećen porast prosečnog
broja zahvaćenih zuba i dece sa karijesom. Kod starijih učenika uočena je veća prisutnost destrukcije zuba i nedostatak sanacije. Loša oralna
higijena, nepravilna ishrana i izostanak preventivnih mera (fluorizacija, zalivanje fisura) doprinose visokoj prevalenci. Nedovoljna edukacija roditelja
i dece dovodi do kasne dijagnostike karijesa i lečenja.
Zaključak: PSM je visoko rizičan za karijes, a učestalost raste sa uzrastom. Neophodne su redovne kontrole, edukacija i uvođenje preventivnih
stomatoloških mera.
Ključne reči: prvi stalni molar, karijes, deca, KEP indeks, oralna higijena, prevencija

Uvod: Funkcionalni otisak prikazuje veličinu i oblik ležišta proteze, registruje rezilijencu sluzokože i oblikuje funkcionalni rub buduće proteze. U
izradi totalnih proteza razlikuju se dva postupka uzimanja otisaka za izradu radnog modela, anatomski i funkcionalni otisak (konvencionalni metod) i
postupak sa dva funkcionalna otiska.
Cilj rada: Upoređivanje dimenzija i rubova funkcionalnih modela za izradu totalnih zubnih proteza različitim tehnikama otiskivanja.
Materijal i metode: Ovo istraživanje je obuhvatilo 12 ispitanika, kod kojih su upoređivane dimenzije i razlike rubova funkcionalnih modela uzetih sa
dve različite metode otiskivanja. Kontrolna grupa funkcionalnih modela je dobijena otiskivanjem gornjeg bezubog alveolarnog grebena standardnom
kašikom i alginatom, a zatim individualnom kašikom termoplastičnom masom i ZnO eugenol pastom. Ispitivana grupa radnih modela je dobijena
otiskivanjem gornje bezube vilice standardnom kašikom kondenzacionim silikonom visoke viskoznosti (Sta-Seal F, Detax, Nemačka) uz podloženu Aliniju (Alminax vosak, Whip Mix, SAD), a zatim adicionim silikonom niske viskoznosti (Detaseal lite reg, Detax, Nemačka) individualnom kašikom sa
formiranim funkcionalnim rubovima termoplastičnim materijalom (Bite Compound, GC, Japan). Modeli su izliveni od tvrdog gipsa. Modeli su zatim
skenirani skenerom (Trios 3 shape) i upoređivani metodom preklapanja scan-ova u STL formatu u softveru (Exocad Galway 3.0). Upoređivana je
razlika u dimenzijama cele površine radnih modela, kao i širina sulkusa u bočnim regijama numeričkom metodom.
Rezultati: Između posmatranih grupa uočena je statistički značajna razlika u srednjim vrednostima dimenzija sulkusa ispitivanih modela (p=0,041).
Naime, srednja vrednost u studijskoj grupi iznosila je 5,823, dok je u kontrolnoj grupi ona iznosila 5,602. Atributivni faktori za analizu odstupanja u
dimenzijama predstavljenim skalom boja pokazuju da nema značajne razlike između posmatranih grupa.
Zaključak: Dimenzije funkcionalnih modela dobijenih metodom sa dva funkcionalna otiska pokazuju veće dimenzije merene u nivou funkcionalnih
rubova u odnosu na konvencionalni metod. Takođe, drugi funkcionalni otisak omogućava precizniji otisak proteze i rubova, jer prvi funkcionalni otisak
već ima ventilni učinak.
Ključne reči: funkcionalni otisak; otiskivanje; skeniranje; funkcionalni model

temelji za dugoročne navike i zdravstveno ponašanje. Tokom poslednjih decenija, u Makedoniji su sprovedene brojne inicijative s ciljem unapređenja
oralnog zdravlja, među kojima se izdvaja Nacionalna strategija za prevenciju bolesti usne suplje. Ova strategija, koja se sprovodi već petnaest
godina, ima za cilj smanjenje prevalencije karijesa i unapređenje oralne higijene među najmlađom populacijom. Ova studija se fokusira na stanje
oralnog zdravlja školske dece u tri opštine u Skoplju, pružajući uvid u rezultate dosadašnjih preventivnih aktivnosti, kao i u potrebu za daljim
unapređenjem strategija očuvanja oralnog zdravlja.
Metode:Ova prekogranična studija je sprovedena od strane kalibrisanih stomatologa u Skoplju 2023. godine, u Odseku za dečiju i preventivnu
stomatologiju u Poliklinici Cair. Koristili su se stomatološka sonda i ogledalo, a podaci su zabeleženi pomoću standardizovanog upitnika SZO. Uslovi
za uključivanje su bili deca uzrasta 10 i 13 godina, oba pola, nasumično podeljena u dve grupe od po 60 dece. Određivao se indeks KEP (karijes
ekstrakcija, plomba). Sprovodjena je deskriptivna analiza podataka.
Rezultati: Studija je obuhvatila 60 učenika petog razreda i 60 učenika sedmog razreda. Prosečna starost učenika bila je 10,2 godine za mlađu grupu i
12,6 godina za stariju grupu. U mlađoj grupi, 56,6% učesnika imalo je karijes, s prosečno 2,5 zahvaćena trajna zuba. U starijoj grupi, 84,5% je imalo
karijes, s prosečno 5,6 zahvaćenih zuba. U obe starosne grupe, više od dve trećine karijoznih lezija bilo je nesanirano (72%), dok je učestalost
komplikacija povezanih sa karijesom iznosila 8,9%.
Zaključak: Stopa karijesa u obe ispitivane grupe je visoka, što dovodi do zaključka da su potrebne dodatne i češće edukativne aktivnosti u okviru
Nacionalne strategije.
Klučne reci: karies, KEP indeks, prevencija