Uvod: Procena zdravstvenog stanja stanovništva sa identifikacojom zdravstvenih potreba je prvi korak u ostvarivanju centralnog cilja svih razvojnih
strategija – zaštite i unapređenja zdravlja.
Cilj rada: Glavni cilj ovog ispitivanja zdravlja bio je da se, na osnovu podataka dobijenih upitnikom, proceni zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe
odraslog stanovništva u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.
Metode rada: Za prikupljanje podataka korišćen je upitnik za odrasle osobe, dizajniran u skladu sa preporukama EUROSTAT-a za sprovođenje
istraživanja zdravlja stanovništva, prema Metodološkom uputstvu Evropskog istraživanja zdravlja, drugi talas.
Rezultati: Anketirano je 1067 osoba (51,5% žena). Dve trećine ispitanika (71,2%) smatralo je da je dobrog zdravlja (dobro i veoma dobro), 23,6%
osrednjeg zdravlja, dok 5,2% ispitanika svoje zdravlje je ocenilo kao loše i veoma loše. Pozitivniju sliku o zdravlju imali su muškarci u odnosu na
žene, mlađe osobe, sa višim i visokim obrazovanjem. Svoje zdravlje kao loše ili veoma loše statistički značajno češće su ocenjivali stanovnici južno od
reke Ibar (12,7%) u odnosu na stanovnike severno od te reke (9,1%). Kao prediktori samoprocene zdravlja izdvojili su se starija životna dob, prisustvo
telesnog bola, postojanje neke od hroničnih nezaraznih bolesti, viši skor depresije, propisani lekovi u predhodne dve nedelje, povremeno ili
nerazmišljanje o zdravlju pri izboru hrane, nedostatak bliskih osoba kao oslonca. Postojanje nekog zdravstvenog problema ili dugotrajne bolesti
potvrdio je svaki četvrti ispitanik (24,3%), a ograničenost u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti zbog zdravstvenih problema prijavio je skoro
svaki treći ispitanik (29,3%). Na osnovu sopstvenog iskaza, 26,3% je prijavilo neku hroničnu bolest, 23% dve ili više. Najčešća bolest bila je
hipertenzija (24,6%), koju su češće prijavljivali stanovnici opštine Zubin Potok, između 45 i 64 godine, osnovnog ili nižeg obrazovanja, udovci/ce,
nesposobni za rad i domaćice. Izabranog lekara opšte medicine ili pedijatra u državnoj zdravstvenoj ustanovi imalo je dve trećine ispitanika (75,2%),
a u privatnoj praksi svaki dvanaesti ispitanik. U godini koja je prethodila istraživanju, svaki deseti ispitanik (10,6%) je bolnički lečen. Zbog
zdravstvenih razloga sa posla je odsustvovalo 15,4% ispitanika, češće osobe sa višim i visokim obrazovanjem i osobe starosne kategorije od 56 do 65
godina. Više od polovine ispitanika (60,2% muškaraca i 55,6% žena) je zadovoljno zdravstvenom zaštitom, češće osobe sa višim ili visokim
obrazovanjem i stanovnici opštine Štrpce.
Zaključak: Dobijeni rezultati uglavnom se poklapaju sa podacima iz literature, posebno regiona. Značaj ovog istraživanja ogleda se u dobijanju
podataka koji su nedostajali i mogu pomoći kreatorima zdravstvene politike prilikom donošenja odluka u pravcu očuvanja i unapređenja zdravlja
stanovništva kao i stvaranja što efikasnije zdravstvene službe.
Ključne reči: zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe, odraslo stanovništvo, Kosovo i Metohija 

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.