Akutni koronarni sindrom (AKS) ostaje vodeća kardiovaskularna briga u svetu, sa značajnim procentom pacijenata koji razviju sistolni ili dijastolnu
 disfunkciju u akutnoj fazi, pa ih delimo na pacijente sa LVEF ≥50% <50%. Patofiziološki mehanizmi koji
 leže u osnovi ovih promena nakon AKS-a su složeni, sa sve više dokaza koji ističu centralnu ulogu metaboličkih poremećaja.
 Ciljevi: Ova studija ima za cilj da ocrta profil metaboličkog rizika pacijenata sa AKS-om, da identifikuje fenotipske razlike između onih koji razvijaju
 smanjenu LVEF u odnosu na očuvanu.
 Metode: U poprecoj, opservacionoj kohortnoj studiji učestvovalo je 3093 pacijenta hospitalizovana zbog AKS-a. Prikupljeni su klinički i demografski
 podaci, laboratorijski parametri — uključujući lipidni profil, glikemijske indekse, inflamatorne markere i
 ehokardiografske procene LVEF. U studiji su uključeni samo pacijenti sa prethodnom normalnom funkcijom leve komore. Pacijenti su kategorisani
 prema razvoju u grupe sa sniženom LVEF (<50%) i očuvanom LVEF (≥50%). Primijenjene su komparativne i
 korelacijske analize, logistička regresija i procena ROC krive radi određivanja prediktora nepovoljnog remodelovanja i razvoja srčane insuficijencije.
 Rezultati: Prosečna starost kohorte iznosila je 62,19 ± 9,04 godina, sa značajnom prevalencijom žena i starijom starošću u podgrupi sa očuvanom
 LVEF. Pacijenti sa očuvanom LVEF pokazali su poseban metabolički profil — viši nivoi triglicerida, ukupnog, LDL i ne-HDL holesterola, kao i višlji nivo
 HbA1c, te eritrocita. Povišen broj leukocita, anemija, stresna hiperglikemija, HbA1c, kreatinin, serumska urea i markeri povećane neurohormonalne
 aktivnosti i zapalne procene korelirali su sa sistolicnim oštećenjem i nepovoljnim remodelovanjem u grupi sa sniženu LVEF. ROC analiza pokazala je
 da starost (AUC=0,550), stresna hiperglikemija (AUC=0,573), HbA1c (AUC=0,545), dijabetes (AUC=0,532), BUN (AUC=0,572), kreatinin (AUC=0,568) i
 anemija (AUC=0,528) imaju dobru diskriminacionu funkciju za razvoj HFrEF nakon AKS-a. Multivariatna logistička regresija identifikovala je ženski pol
 i ukupni holesterol kao nezavisne prediktore diastolne disfunkcije i očuvane LVEF.
 Zaključak: Pacijenti sa AKS-om i očuvanom EF pokazuju složen metabolički fenotip obeležen dislipidemijom, dok su hiperglikemija, povećana
 neurohormonalna aktivacija i sistemska inflamacija povezani sa nepovoljnim remodelovanjem srca i HFrEF-om. Rano identifikovanje putem ciljanih
 biomarkera može olakšati personalizovane terapijske strategije, uključujući agresivnu kontrolu metaboličkih faktora rizika, mikrovascularnog zdravlja
 i sistemske upale, čime se potencijalno menja tok bolesti i smanjuje dugoročni morbiditet.
 Ključne reči: AKS, HFpEF, metabolički faktori rizika, biomarkeri, mikrovaskularna disfunkcija, prognoza.

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.