Povrede koje deca zadobijaju kao putnici u vozilima predstavljaju značajan javnozdravstveni problem zbog njihove učestalosti, težine posledica i mogućnosti
prevencije. Povreda se definiše kao telesno oštećenje nastalo usled akutnog izlaganja energiji koja prevazilazi fiziološke granice tolerancije organizma. Iako se
često nazivaju „nesrećama“, povrede nisu nasumični događaji; one se dešavaju u predvidivim okolnostima sa prepoznatljivim faktorima rizika. Među nenamernim
povredama, saobraćajne povrede predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti i invaliditeta dece širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije,
više od 1,3 miliona ljudi godišnje izgubi život u saobraćajnim nesrećama, pri čemu su deca uzrasta od 2 do 14 godina posebno ugrožena. U Srbiji, gotovo polovina
svih smrtnih slučajeva u saobraćaju u kojima su deca učestvovala, dogodila se dok su bila putnici u vozilu. Većina ovih povreda mogla je biti sprečena ili
značajno ublažena da su bile primenjene odgovarajuće mere bezbednosti—kao što su sigurnosni pojasevi ili dečija sedišta—u skladu sa uzrastom i fizičkim
razvojem deteta. Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta može smanjiti rizik od smrtonosne povrede i do 60%. Zdravstveni radnici imaju ključnu ulogu u edukaciji
roditelja o ispravnoj upotrebi sistema za vezivanje i u razbijanju uobičajenih zabluda. Njihov autoritet i čest kontakt sa starateljima čine ih ključnim akterima u
promociji bezbednosti dece u saobraćaju. Haddonova matrica predstavlja konceptualni okvir za analizu faktora rizika i identifikaciju mogućnosti za intervenciju
kroz faze pre događaja, tokom događaja i nakon događaja. Efektivna prevencija zahteva saradnju više sektora, ciljanu javnu edukaciju, unapređeno sprovođenje
zakona i pristup zasnovan na podacima iz javnog zdravlja. Na kraju, smanjenje broja povreda među decom putnicima predstavlja zajedničku društvenu
odgovornost koja zavisi od proaktivne edukacije, sprovođenja politika i strateškog uključivanja zdravstvenog sistema.
Ključne reči: povrede dece, saobraćajne nezgode, javno zdravlje, bezbednost vozila, dečija autosedišta, prevencija povreda, zdravstveno vaspitanje

Postojeći model obrazovanja kadrova u oblasti uticaja životne sredine na zdravlje čoveka, karakteriše izrazita stručna i sektorska fragmentacija. Umesto da integriše sve
pozitivne aspekte multidisciplinarnosti, interdisciplinarnosti i transdisciplinarnosti, trenutni model često favorizuje uskostručne pristupe. Ova fragmentacija je prisutna
između različitih naučnih i stručnih oblasti - biologije, hemije, poljoprivrede, medicine, inženjerskih nauka, ali i ekonomije, prava i društvenih nauka. U takvom okviru,
stručnjaci iz različitih disciplina često pristupaju problemima isključivo iz perspektive svojih struka, boreći se za „svoj deo kolača“, što rezultira uskim i jednostranim
tumačenjima problema. Ovaj pristup neretko stvara nove izvore sukoba među stručnjacima, jer se različite struke međusobno ne prepoznaju kao komplementarne, već kao
konkurentske, što dodatno otežava efikasno rešavanje složenih problema. Takva fragmentacija je posebno problematična kada je reč o pitanjima životne sredine, jer ona
zahteva celovit pristup. Zdravstveni problemi izazvani faktorima iz životne sredine, kao što su zagađenje, klimatske promene, izloženost štetnim materijama ili
nanočesticama, uticaj socijalnog okruženja itd. ne mogu se adekvatno razumeti i rešavati ako se razmatraju parcijalno, iz ugla samo jedne naučne discipline. Životna sredina
je sveobuhvatan sistem, i sveobuhvatni problemi koji iz nje proističu moraju biti tretirani integrisano - uzimajući u obzir sve relevantne aspekte koji mogu doprineti rešavanju
tih problema. Za realizaciju poslediplomskih studija u ovoj oblasti neophodna je transdiciplinarna saradnja između različitih disciplina, ne samo na nivou razmene
informacija, već kroz aktivno povezivanje i preplitanje različitih metodologija i perspektiva kako bi se došlo do inovativnih i održivih rešenja. Obim različitih rizika po životnu
sredinu i zdravlje čoveka, koji nastaju u savremenom društvu, svakog dana je sve veći. Tako se danas kao glavni faktori uticaja na zdravlje ljudi pojavljuju neki rizici koji pre
samo par godina ili desetina godina nisu ni postojali. Iz istih razloga pristup temi rizika po životnu sredinu i zdravlje čoveka postao je problematičan i u razvijenim zemljama.
U nizu kritičnih situacija nastalih u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja čoveka, različite države nisu imale adekvatne odgovore na nastale probleme. Kao na primer u
slučajevima sve češćih vanrednih situacija (poplave, akcidenti u industriji i saobraćaju itd.), aerozagađenja, novih rudarskih postrojenja, COVID, neadekvatne bezbednosti
hrane, zavisnosti od interneta, društvenih kriza itd. Jedan od glavnih razloga tome bio je upravo nedostatak odgovarajućih stručnjaka koji bi na pravi način mogli da sagledaju
ove probleme i ukažu stanovništvu i državnim aparatima kako treba ispravno postupati. Analizom navedenih problema ustanovili smo da postoji potreba da se kroz obrazovni
sistem stvore stručnjaci koji će, usvajanjem transdisciplinarnih znanja, na adekvatan način moći da odgovore svim savremenim izazovima u oblasti zaštite životne sredine i
zdravlja stanovništva. Postojeći obrazovni modeli, u okviru poslediplomske edukacije lekara, nisu u stanju da proizvedu takve stručnjake pa je neophodno sprovesti
transformaciju obrazovnog procesa u ovoj oblasti i to direktnom intervencijom u konceptu učenja usvojen primenom MCPB modula, a kroz primenu problem based blended
learning blocks modula sa integrisanim transdisciplinarnim znanjima(TransBlox), a koji će dopunjavati teorijsku i praktičnu nastavu u okviru Blended learning kurseva na
Moodle platformi. U okviru ovih modula, nakon uvodnog teksta u kojem se postavlja problem i istraživački cilj, svaki naredni korak će uključivati vođena pitanja prilagođena
rešavanju postavljenog problema. Ova pitanja će biti interaktivno dizajnirana, s mogućnošću biranja ponuđenih odgovora ili unošenja odgovora u predviđena polja.
Odgovarajući na vođena pitanja, student će postupno identifikovati ključne komponente koje treba razjasniti i, prateći logičan sled pitanja, učiti kako da sistematski rešava
problem. Korišćenje unapređenih modula omogućuje integraciju transdosciplinarnih znanja u nastavne kurikulume poslediplomskih studija i maksimalnu objektivnost u
praćenju nastave i ocenjivanju, kao i transparentnost i demokratičnost celokupnog nastavnog procesa.
Ključne reči: Transdisdiplinarnost, meta-kognicija, poslediplomsko obrazovanje lekara

Uvod: Problemi sa mentalnim zdravljem postaju sve zastupljeniji i među studentima. Istraživanja su pokazala da gotovo polovina univerzitetskih studenata pokazuje umerene
nivoe mentalnih problema povezanih sa stresom, uključujući i anksioznost i depresiju.
Cilj rada: Utvrditi prevalenciju anksioznosti, depresije i stresa u studentskoj populaciji.
Materijal i metod rada: Istraživanje je urađeno kao studija preseka. Kao instrument istraživanja korišćena
je skala za procenu depresivnosti, anksioznosti i stresa (DASS-42). Od statističkih metoda korišćeni su hi- kvadrat i Mann–Whitney test, sa nivoom značajnosti od 0,05.
Rezultati: U istraživanju je učestvovalo 600 studenata, od kojih je 34% bilo muškog pola, a 66% ženskog pola. Prosečna starosna dob studenata je iznosila 20.2±1.5 a
studentkinja 19.9±1.4. Analiza skale anksioznosti je pokazala da 6,7% studenata ima blagu anksioznost, 7,3% srednje tešku, dok je 12,8%
imalo ekstremno tešku anksioznost. Skala depresije je pokazala, da je blagi osećaj depresivnosti prisutan kod 5,8% studenata, umereni 4,8%, teški 1,5%, dok je ekstremno
teški osećaj bio prisutan kod 15,8% studenata. Na skali stresa, 10,2% studenata je osetilo blagi stres, umeren stres je bio prisutan kod 6,7%
studenata, dok je jak stres imalo 6.7%. Učestalost povišenog stresa je značajno učestalija kod studenata ženskog pola (hi kvadrat=14.914, p<0.001). Povišen stres je bio
zastupljen kod 33,1% ženskog pola a 18,1% kod muškog pola. Anskioznost je značajno izraženija kod studentkinja u odnosu na studente (hi kvadrat=6,204, p<0.013) a za
depresiju nema značajne razlike između polova. Kada je u pitanju fakultet, studenti sa medicine su imali znatno manje izražene simptome depresije, stresa i anksioznosti u
odnosu na studente sa drugih fakulteta.
Zaključak: Studenti medicine imaju znatno niži stepen depresije, stresa i anksioznosti u odnosu na studente sa drugih fakulteta. Anksioznost i stres je izraženija kod
studentkinja u odnosu na studente.
Ključne reči: Studenti, DASS-42, stres, anksioznost, depresija.

Uvod: Po pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za vodu u flaši koja se nalazi u prometu (prirodnu mineralnu, prirodnu izvorsku i stonu vodu), proizvođač je dužan da pre
početka proizvodnje pribavi izveštaje o izvršenom ispitivanju zdravstvene ispravnosti voda (fizičke, hemijske, mikrobiološke
karakteristike, gasni i radiološki sastav) (1) .Ispitivanje zdravstvenih karakteristika flaširane vode je posle najnovijih preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije postalo
jedna od vodećih tema u medicini. Potrošači ne biraju vodu po mineralnom sastavu. Zato istraživanja pokazuju da konzumiranje flaširane vode nosi značajne zdravstvene
rizike sa kojima su konzumenti retko upoznati (2). Ipak konzumiranje flaširane vode može doneti i određene benefite po zdravlje.
Cilj: Utvrdjivanje prisutnih vrsta flaširane vode u maloprodajnim objektima u Kosovskoj Mitrovici kao i analiza njihovih zdravstvenih karakteristika.
Metode: Anketom na terenu prikupili smo podatke o flaširanoj vodi iz 15 od ukupno 24 maloprodajnih objekata u Kosovskoj Mitrovici. Vodu smo analizirali prema mineralnom
sastavu.
Rezultati: Najčešće se u maloprodajnim objektima nalaze vode Knjaz Miloš i Aqua viva. Još se u prodaji mogu naći sledeće vode: Rosa, Dea, Voda voda, Suza, Zagori, Vrnjačko
vrelo, Jana, Izvorka, Ana, Radenska, Donat Mg, Pelisterka, Mivela, Vrnjci i Kiseljak. Radenska je voda sa značajnim sadržajem kalcijuma, dok su Mivela i Donat Mg vode sa
značajnom koncentracijom magnezijuma. Voda Vrnjci ima značajnu količinu kalijuma. Takodje, veći broj voda sadrži značajnu količinu natrijuma. Slabomineralne vode Voda
voda Aqua viva sadrže optimalnu količinu fluorida.
Zaključak: Na tržištu je u ponudi paleta najrazličitijih voda u flaši koje sa sobom nose čitav spektar mogućih zdravstvenih rizika ali i zdravstvenih benefita. Neophodno je
upoznati stanovništvo sa velikim značajem koje odabir mineralne vode može imati po njihovo zdravlje.

Uvod: U digitalnom dobu, internet platforme i društvene mreže sve više postaju deo obrazovnog procesa. Iako se često tretiraju kao faktori koji odvlače pažnju, njihova
pravilna upotreba može poboljšati razumevanje složenih pojmova.
Cilj: Ispitati u kojoj meri studenti medicine koriste društvene mreže i internet platforme u svrhu učenja, kao i analizirati uticaj edukativnog videa postavljenog na TikTok
platformi na rezultate drugog kolokvijuma iz statistike.
Materijali i metode: Istraživanje je sprovedeno u zimskom semestru 2023. godine, među studentima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini. Podatke smo prikupili
anketom i obradili ih deskriptivnim statističkim metodama koristeći SPSS 21. Kao dodatni edukativni materijal, korišćen je kratak video postavljen na društvenu mrežu TikTok,
sa ciljem pojašnjenja oblasti relevantne za drugi kolokvijum iz statistike. Analizirane su navike u učenju, vreme provedeno na mrežama, kao i poznavanje edukativnih kanala
kao što su Ninja Nerd i Osmosis.
Rezultati: Svi ispitanici koriste društvene mreže, pri čemu 48,48% studenata navodi da ih koristi između jedan i tri sata dnevno, a čak 39% više od tri sata. Uprkos visokoj
zastupljenosti u svakodnevici, samo mali broj studenata koristi edukativne internet platforme – 22% prati kanal Ninja Nerd, dok svega 5% prati Osmosis. Svi studenti koji prate
ove kanale izjavili su da im je sadržaj bio od koristi prilikom učenja. Od ukupno 52 studenta, 75% je tačno odgovorilo na oba pitanja, što predstavlja značajan porast u odnosu
na prethodni kolokvijum, na kojem je većina studenata imala jedan ili nijedan tačan odgovor. Samo 7,7% studenata nije dalo nijedan tačan odgovor nakon videa, dok je 17,3%
imalo jedan tačan odgovor.
Zaključak: Iako je korišćenje edukativnih internet sadržaja i dalje ograničeno, studenti koji ih koriste pokazuju bolji uspeh. Potrebno je ohrabriti studente da iskoriste
potencijal mreža u edukativne svrhe, integrišući učenje u njihovu svakodnevicu.
Ključne reči: društvene mreže, studenti medicine, učenje, internet platforme, TikTok 

Uvod: Upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci među srednjoškolcima predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem. Adolescencija je osetljiv period razvoja, a
konzumacija ovih supstanci može dovesti do zavisnosti, problema u ponašanju, kognitvnih poremećaja i povećanog rizika od povreda... Rano eksperimentisanje često vodi ka
dugotrajnim obrascima upotrebe u odraslom dobu. Zbog sve veće dostupnosti i normalizacije konzumacije među mladima, istraživanje na ovu temu je od posebnog značaja.
Cilj rada: Cilj istraživanja je da se ispita učestalost i obrasci upotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci među učenicima srednjih škola.
Metodologija: Podaci su prikupljeni putem anonimnih upitnika koje su učenici dobrovoljno popunjavali. Statistička obrada podataka izvršena je uz nivo značajnosti p = 0,05.
Rezultati: U studiju je uključeno 109 učenika, prosečne starosti 17,31±1,14, od kojih je 73,4% bilo ženskog pola. Više od trećine (37,6%) učenika srednje škole je navelo da
jednom mesečno konzumira alkohol, a 24,8% da konzumira alkohol 2-4 puta mesečno. Što se tiče konzumacije duvana 14,7% su pušači. U malom procentu, 3,7% učenika je
izjavilo da koristi neku vrstu droge, a 1,8% da ih je koristilo u ranijem periodu. Što se tiče upotrebe droga, većinski su prijavili da koriste marihuana, a samo je jedan učenik
prijavio konziumiranje kokaina. Lekove za smirenje je koristilo 10.1% učenuka.
Zaključak:Dobijeni podaci mogu doprineti boljem razumevanju rasprostranjenosti i obrazaca konzumacije psihoaktivnih supstanci kod srednjoškolaca. Rezultati će poslužiti
kao osnova za kreiranje preventivnih programa i edukativnih aktivnosti usmerenih ka smanjenju upotrebe ovih supstanci među mladima.
Ključne reči: alkohol, psihoaktivne supstance, adolescenti, srednje škole, prevencija. 

Uvod: San predstavlja ključnu komponentu fizičkog i mentalnog zdravlja, a njegov kvalitet posebno je važan u periodu studiranja. Studenti su populacija koja je podložna raznim faktorima koji negativno utiču na san. Jedan od značajnih faktora koji se sve češće ispituje jeste učestala upotreba mobilnih telefona, naročito u večernjim satima. Plavo svetlo koje emituju ekrani, kao i kognitivna i emocionalna stimulacija, mogu negativno uticati na uspavljivanje, ukupno trajanje sna i osećaj odmorenosti.
Cilj rada: Cilj ovog istraživanja je da se proceni subjektivni kvalitet sna kod studenata, kao i da se ispita povezanost između korišćenja mobilnih telefona, ukupno i u večernjim satima, i kvaliteta sna kod studenata.
Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno kao presečna studija kojom je obuhvaćeno 276 studenata 22,6 ± 2,9; 205 ženskog i 71 muškog pola. Podaci su prikupljeni pomoću online anonimnog upitnika koji je sadržao pitanja o navikama korišćenja telefona i standardizovani Pittsburg Sleep Quality Index (PSQI).
Rezultati: Većina ispitanika (77,5%) koristi mobilni telefon više od 4 sata dnevno. Period od 23.00 do 00.59 je bio najčešći odlazak na spavanje (54,7%), zatim period od 01.00-02.59 (31,9%). U periodu od 21.00 do 22.59 na spavanje je odlazilo 6,9% ispitanika, a u periodu nakon 03.00 6,5%. Loš kvalitet sna je zabeležen kod 163 ispitanika (n = 59,1%). Utvrđena je slaba, ali statistički značajna korelacija između vremena provedenog na mobilnom telefonu i PSQI (r = 0,28; p < 0,001). Takođe, između korišćenja telefona u večernjim satima i PSQI pronađena je slaba, ali statistički značajna korelacija (r = 0,27; p < 0,001).
Zaključak: Nalazi ukazuju da postoji statistički značajna povezanost između učestalosti korišćenja mobilnog telefona i lošijeg kvaliteta sna kod studenata. Iako su korelacije slabe, rezultati pokazuju potrebu za podizanjem svesti o štetnim efektima kasne upotrebe digitalnih uređaja i promovisanjem higijene spavanja kao važne komponente studentskog zdravlja.
Ključne reči: kvalitet sna, studenti, večernja upotreba mobilnih telefona

Introduction: Dental caries is a global health issue, affecting 2.5 billion people. Initial lesions often go unnoticed, leading to irreversible damage of
dental substance and requiring invasive interventions. Modern dentistry focuses on prevention, prioritizing early detection and non-invasive therapies
that enable remineralization.
Main Part: The prevalence of caries is high and constantly increasing due to poor oral hygiene, unhealthy dietary habits, and lack of preventive
treatments. Traditional diagnostic methods like visual inspection and dental probing have limitations, especially in detecting initial lesions. Advanced
diagnostic technologies like laser fluorescence, transillumination and QLF enable precise recognition of caries in the initial stages of
demineralization, before structural damage occurs. These methods enable early detection of demineralization, enabling the application of noninvasive therapies, such as fluoride varnish, nanohydroxyapatite, and CPP-ACP, which promote enamel remineralization. The advancement of AI
further improves caries diagnostics by automating lesion detection and predicting progression risk.
Conclusion: Integrating modern diagnostic technologies with non-invasive therapies is key to advancing dental practice. Future developments, such as
AI and remote oral health monitoring, will enable precise diagnoses, personalized treatments, and preventive strategies. Technologies like QLF and
DIAGNOdent have already shown promising results in early detection and reducing the need for invasive restorations.
Keywords: Early diagnostics, remineralization, non-invasive treatment, nanohydroxyapatite, CPP-ACP, AI diagnostics. 

Razvojne anomalije zuba predstavljaju kompleksna stanja koja mogu zahvatiti broj, oblik, položaj i strukturu zuba, te često zahtevaju sveobuhvatan
pristup u dijagnostici i terapiji. Zbog složenosti ovih poremećaja, uspešno zbrinjavanje obično prevazilazi okvire jedne stomatološke specijalnosti.
Cilj ovog rada je da, kroz prikaz kliničkih slučajeva, prikaže značaj multidisciplinarnog pristupa u dijagnostici, planiranju i sprovođenju terapije kod
pacijenata sa razvojnim anomalijama zuba. U radu su prikazana tri klinička slučaja koja ilustruju različite tipove anomalija – poremećaje broja, oblika
i strukture. Kod svakog pacijenta sprovedena je detaljna klinička i radiološka dijagnostika, nakon čega je izrađen individualni terapijski plan koji je
uključivao saradnju dečjeg stomatologa, ortodonta i oralnog hirurga. Invazivni postupci, restaurativne terapije i ekstrakcije primenjeni su u
slučajevima težih oblika poremećaja u strukturi i obliku zuba, uz primenu odgovarajuće ortodonske terapije. Poseban akcenat stavljen je na značaj
adekvatne oralne higijene, pravilne ishrane, remineralizacionih postupaka, zalivanja fisura i redovnih kontrola. Tok terapije, redosled intervencija i
postignuti rezultati detaljno su analizirani.
Dobijeni rezultati potvrđuju da multidisciplinarni pristup doprinosi boljoj funkcionalnoj rehabilitaciji, estetskom zadovoljenju pacijenata i dugoročnoj
stabilnosti terapije. Prikazani slučajevi naglašavaju važnost pravovremene dijagnoze, preciznog planiranja i timske saradnje u lečenju kompleksnih
dentalnih anomalija.
Ključne reči: multidisciplinarni pristup, anomalije zuba, dijagnostika, terapija, deca

Kompozitni materijali su, od svog uvođenja u stomatološku praksu, doživeli brojne modifikacije, ali i dalje postoji značajan prostor za njihovo
unapređenje. Bulk-fill kompoziti predstavljaju grupu savremenih kompozitnih materijala namenjenih za restauraciju bočnih zuba u slojevima debljine
od 4 do 5 mm, čime se smanjuje potreba za slojevitim apliciranjem materijala u dublje kavitete. Njihov razvoj proistekao je iz potrebe da se
restaurativna procedura pojednostavi, a kliničko vreme rada sa pacijentima skrati.
Polimerizaciona kontrakcija i neusklađen koeficijent termičke ekspanzije u odnosu na zubna tkiva predstavljaju glavne uzroke nastanka rezidualnih
napona na spoju ispun-zub, gubitka marginalnog integriteta, pojave mikropukotina, postoperativne preosetljivosti, kao i marginalne prebojenosti ili
sekundarnog karijesa u kasnijim fazama. Polimerizaciona kontrakcija kod bulk-fill kompozita iznosi između 1–2%, što je nešto niže u poređenju sa
univerzalnim kompozitima, dok kontrakcioni napon dostiže vrednosti od 1,7 do 2,4 MPa. Stepen konverzije u kliničkim uslovima kreće se između 50% i
70%, pri čemu oko 10% ostaje u vidu neizreagovanih monomera koji se mogu oslobađati u pljuvačku ili dentinski likvor, potencijalno negativno utičući
na pulpno tkivo. Efikasna polimerizacija zavisi od intenziteta svetlosti i njene prodornosti u dublje slojeve materijala. Visokoreaktivni fotoinicijatori,
poput Ivocerina, u kombinaciji sa povećanom translucencijom, omogućavaju bolju prohodnost svetlosti i bržu polimerizaciju, iako uz blago
kompromitovane estetske osobine. Inovacije kao što su modifikovani monomeri (npr. ekspandirajući monomeri), povećan sadržaj punilaca i dodatak
staklenih vlakana, doprinose smanjenju kontrakcionog napona i poboljšanju marginalnog integriteta. Povećana gustina umrežavanja u strukturi ovih
materijala rezultira većom tvrdoćom, boljom otpornošću na habanje i dugoročnom stabilnošću, što ukupno doprinosi superiornim mehaničkim
osobinama.
Uz pravilnu kliničku primenu, bulk-fill kompoziti omogućavaju značajno unapređenje efikasnosti u svakodnevnoj stomatološkoj praksi, bez ugrožavanja
kvaliteta restauracije, mehaničkih svojstava i marginalne adaptacije u poređenju sa univerzalnim kompozitima.
Ključne reči: Bulk-fill kompoziti, polimerizaciona kontrakcija, stepen konverzije, marginalna adaptacija