Različite psihoaktivne supstance mogu se koristiti u seksualizovanim okruženjima sa ciljem pojačanja seksualnog iskustva, seksualne aktivnosti,
euforije, seksualne želje i zadovoljstva. Ovo se obično naziva seksualizovana upotreba droga. Međutim, tokom protekle decenije upotreba sintetičkih
droga, kao što su kristalizovani metamfetamin, gama-hidroksibutirat (GHB), gama-butirolakton (GBL) ili mefedron, postala je poznata kao specifična
seksualna praksa pod nazivom „hemseks“, podgrupa seksualizovane upotrebe droga. Ove sintetičke droge se mogu pušiti, ušmrkati, progutati ili
ubrizgati u okruženju koje podrazumeva seks žurke. Zbog toga su ih nazivali i „drogama za žurke“. A seks žurke na kojima se koriste ove supstance
ponekad traju i nekoliko dana, jer povećavaju libido, olakšavaju opuštanje mišića što omogućava dužu seksualnu aktivnost.
Imajući u vidu ove podatke, očekivano postoje javnozdravstvene implikacije hemseksa prvenstveno zbog toga što se kondom slabo koristi na seks
žurkama, pa je rizik od zaražavanja polno prenosivim infekcijama (PPI) uključujući HIV visok. Takođe, postoji visok rizik od interakcija između lekova
kada se koristi više hemiseks droga i drugih lekova ili alkohola. Još jedna implikacija hemseksa je rizik od predoziranja. Predoziranje može imati
fatalan ishod i više prikaza slučajeva u literaturi su dobro dokumentovali ove ishode. Štaviše, pojedinci koji praktikuju hemseks su u riziku da budu
seksualno zlostavljani, da pretrpe seksualno nasilje i eksploataciju, zbog narušene kognicije i rasuđivanja, kao i nemogućnosti da adekvatno reaguju i
odbrane se.
Većina studija u literaturi istražuje hemseks među seksualnim manjinama, kao što su gejevi i biseksualci. Procenjena globalna prevalencija hemiseksa
među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima (MSM) je 16%. Ali, takođe je poznato da se ljudi koji žive sa HIV-om upuštaju u hemisekc. Metaanaliza praktikovanja hemseksa među MSM populacijom sugeriše da oni MSM koji praktikuju hemseks imaju veću prevalenciju HIV-a i drugih PPI u
poređenju sa onima koji ne praktikuju hemseks. Podaci takođe sugerišu da oko jedna trećina MSM populacije koji žive sa HIV-om praktikuje hemseks.
Treba napomenuti da se i u Srbiji se organizuju hemseks žurke. Istraživanje sprovedeno među 326 osoba koje žive sa HIV-om širom Srbije pokazalo je
da je prevalencija hemseksa 18,7%, što je u skladu sa svetskim podacima. Iako uglavnom muškarci koji žive sa HIV-om praktikuju hemiseks, postoji i
mala proporcija žena koje žive sa HIV-om koje navode iskustvo sa hemiseksom. Podaci iz literature sugerišu da je upotreba drugih nedozvoljenih
supstanci kao što su kokain i alkil nitrit, tečna supstanca koja se udiše i koja se obično naziva „popers“, takođe povezana sa hemeksom. Droge za
žurke mogu imati interakciju sa nekim antiretrovirusnim lekovima starije generacije i umanjiti njihovu efektivnost. Na sličan način, osobe koje žive
sa HIV-om koje praktikuju hemseks mogu preskakati upotrebu antiretrovirusne terapije tokom seks žurki. Ovo predavanje se fokusira na razumevanje
fenomena hemseksa i njegov uticaj među osobama koje žive sa HIV-om.
Ključne reči: hemseks, osobe koje žive sa HIV-om, droge za žurke, HIV. 

Savremena medicina sve više daje važnost psiholoških, emotivnih i duhovnih faktora u očuvanju psihofizičkog zdravlja. Čovek, organ, ćelija je svetlosna energija
čestica biofotona koja ima svoju vibraciju - frekvencu koja se može izmeriti različitim uređajima. Jedna od njih je metoda kvantne medicine, koja koristi
različite instrumente koje preko glavnih 12 i sporednih meridijana i akupukturnih tačaka registruju protok energije i očitavaju stanje ćelija, organa i organizma.
Detektuju se energetsko stanje organizma ( aura I čakre); fiziološki I biohemijski parametari, markeri, hormoni, vitamin , minerali, tako i patologija i patogeni (
paraziti, virusi, gljivice, bakterije, protozoe). Suština lečenja kvantnom medicinom krije se u sledećem: ako je materija neuništiva, neuništiva je i informacija
koju ona sadrži. Pri nastanku bolesti, postoji informacija o bolesti, ali je njoj prethodila informacija o zdravom stanju, te se korigovanjem poremećene
frekvencije elektromagnetnog polja organizam može vratiti u elektromagnetnu ravnotežu, ili joj se bar približiti. Kvantna medicina spaja najsavremenija
dostignuća biofizike i kvantne fizike sa poznavanjem energetskih polja u organizmu. Svaka misao, svaka emocija i raspoloženje utiču na biofizičku stabilnost
ćelije. Molitva ( religijska, personalna, meditacija, tetahealing ) povećavaju vibraciju ćelije, aktivira se parasimpatikus, smanjuje se kortisol, upalni procesi.
Pozitivne misli i emocije koje imaju veliku vibraciju kao što su molitva, bezuslovna ljubav,radost, saosećanje, empatija, opraštanje i pokajanje su dubinski
čistači ćelija. Raspon vrednost ovih emocija je od 500 Hz do 1000 Hz, za razliku od nižih emocija: tuga, ljutnja, briga, strah, koje vibriraju nisko ( 0,4 Hz – 20Hz
), te uvode organizam u disbalans. Svesnost čistih misli i emocija visokih vibracija su ogledalo našeg zdravlja. Reče Otac Tadej: “ Kakve su nam misli, takav nam
je život”. 

Uvod: Osobe sa dijabetesom češće su imale teže kliničke oblike COVID-19. Međutim, postoji hipoteza da određeni antidijabetički lekovi mogu biti
povezani sa boljim ishodima kod pacijenata sa COVID-19. Cilj ove studije bio je da se analizira da li je pandemija COVID-19 uticala na promenu
potrošnje antidijabetika u Srbiji.
Metode: Ova deskriptivna analiza je sprovedena korišćenjem javno dostupnih podataka dobijenih sa zvaničnog sajta Agencije za lekove i medicinska
sredstva Srbije u periodu 2006-2022. Regresiona analiza jointpoint je primenjena za ispitivanje dinamike korišćenja antidijabetičkih lekova tokom
ispitivanog perioda.
Rezultati: U Republici Srbiji je ova studija analizirala upotrebu 28 antidijabetičkih lekova u periodu od 2006. do 2022. godine. Rezultati su pokazali
da je na početku pandemije COVID-19 došlo do povećanja potrošnje dulaglutida (počev od 2020. godine) i smanjenje potrošnje insulina detemir
(počev od 2019), insulina lispro (kombinovanog) i insulina lispro (brzodelujućeg) (počev od 2020.).
Zaključak: Naša studija je otkrila značajne promene u upotrebi određenih antidijabetičkih lekova, kao što su povećana potrošnja dulaglutida i
smanjena upotreba različitih tipova insulina. Ove promene odražavaju strategije koje se razvijaju u lečenju dijabetesa za bolju podršku pacijentima
tokom ove globalne zdravstvene krize.
Ključne reči: antidijabetički lekovi, uticaj Covid-19, potrošnja, Srbija

Uvod: Obzirom na specifičnosti u pogledu etiologije, rasprostranjenosti kao i mera koje se sprovode u cilju njihovog sprečavanja i lečenja, maligne
bolesti predstavljaju jedan od najtežih socijalnomedicinskih problema zajednice i zdravstvene službe. Nјihov tretman kao i posledice lečenja, često
dovode do pogoršanja kvaliteta života, promena u emotivnom i socijalnom funkcionisanju obolelih, uzrokujući izmene u svakodnevnoj porodičnoj
rutini i promene u svim aspektima porodičnog života.
Cilj rada: Osnovni cilj rada je da se sagleda socijalno-medicinski značaj, analizira struktura obolevanja i umiranja od malignih bolesti u srpskim
sredinama Kosova i Metohije.
Materijal i metode: Sprovedena je retrospektivna analiza oboljevanja i umiranja od malignih tumora u srpskim sredinama Kosova i Metohije u 2023.
godini. Kao izvor podataka korišćena je medicinska dokumentacija Epidemiološke službe nadležnog Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici.
Rezultati: Među obolelima od malignih bolesti koji su, tokom 2023. godine, otkriveni u srpskim sredinama Kosova i Metohije u većem procentu bili su
zastupljeni pacijenti muškog pola. Najveći deo novoobolelih živeo je na teritoriji opštine severna Kosovska Mitrovica i u trenutku postavljanja
dijagnoze imao je od 51 do 60 godina. U periodu istraživanja od posledica malignih bolesti u srpskim sredinama Kosova i Metohije umrlo je 22 ljudi.
Od ukupnog broja umrlih, najveći deo činili su muškarci i oboleli koji su živeli u enklavama na području centralnog Kosova i Metohije.
Zaključak: Rezultati istraživanja ukazuju da postoji naglašena potreba za sprovođenjem preventivnih mera i aktivnosti kao i potreba za mobilizacijom
svih struktura u zajednici a u cilju promocije zdravlja i prevencije nastanka malignih bolesti. Primena promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka
informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti predstavlja osnovu strategije u kontroli ovih oboljenja.
Ključne reči: Maligne bolesti, socijalno-medicinski značaj, novooboleli, umrli. 

Uvod: U svetu se svake godine beleži oko 100 miliona slučajeva polnoprenosivih infekcija (PPI) kod mladih. PPI su česte u zemljama u razvoju.
Nastanak, dugotrajni opstanak i izostanak lečenja PPI predstavlja faktor rizika za nastanak raka grlića.
Cilja rada: Kod studentkinja prve godine niškog univerziteta utvrditi nivo znanja o PPI kao faktoru rizka i načinu zaštite od nastanka PPI u cilju
sprečavanja nastanka malignog procesa na grliću materice.
Metode rada: U istraživanje su uključene sve studentkinje prve godine niškog univerziteta (2008) a kao metod rada primenjena je studija preseka.
Kao instrument istraživanja korišćen je anketni upitnik.
Rezultati: U ispitivanoj populaciji svega 1,6% ispitanica je bolovalo od neke PPI, dok je u 0,6% slučajeva bolovao njihov seksualni partner.
Najveći broj studenkinja (60%) prepoznaje više od polovine simptoma PPI, statistički značajno češće studentkinje koje potiču iz grada (p=0,017), nisu
menjale prebivalište (p<0,001), koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001) i imale seksualne odnose (p<0,001).
Da neke PPI mogu da budu bez simptoma znalo je 47,7% ispitanica i to studentkinje koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski
fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,003), nisu menjale prebivalište (p=0,048), čiji očevi imaju visoko obrazovanje (p<0,001) i koje su imale
seksualne odnose (p<0,001).
Da je postojanje PPI kod žena faktor rizika za nastanak raka grlića materice znalo je 58,5% studentkinja i to pre svega one koje su završile medicinsku
školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,024), i čiji roditelji imaju visoko obrazovanje (p=0,007) kod oca i
(p=0,003) kod majke.
Da je postojanje PPI kod seksualnog partnera faktor rizika za nastanak navedenog malignog oboljenja znalo njih 58,6% i to pre svega studentkinje
koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,005) i čiji roditelji imaju visoko obrazovanje
(p=0,048) kod oca i (p<0,001) kod majke.
Kao najsigurniji način zaštite od PPI studentkinje navode upotrebu kondoma.
Zaključak: Kontinuiranim zdravstveno vaspitnim radom sa mladima i upoznavanjem sa elementarnim činjenicama o PPI može se uticati na
odgovarajuće ponašanje i merama koje imaju za cilj sprečavanje nastanka PPI a samim tim i do pojave maligne alteracija grlića materice. Edukaciju
pre svega sprovoditi kod mladih koji još nisu stupili u seksualne odnose.
Ključne reči: polnoprenosive infekcije, znanje, rak grlića materice, faktor rizika
Zahvalnica: Rad je podržan sredstvima iz projekta Ministarstva prosvete, nauke i inovacija Republike Srbije (ugovor broj 451-03-137/2025-
03/200113). 

U savremenom svetu gde se zarazne bolesti šire brže nego ikada, imunizacija ostaje naša najsnažnija odbrana. Vakcinacija je most koji povezuje
iskustva prošlih pandemija sa nadom u budućnost bez epidemija – zasnovana na znanju, solidarnosti i pravovremenoj zaštiti. Međutim, globalne krize
poput pandemije COVID-19, geopolitičkih tenzija i poremećaja u lancima snabdevanja pokazale su koliko su države koje zavise od uvoza vakcina
ranjive, naročito u vanrednim situacijama. U tom kontekstu, koncept „vakcinalne nezavisnosti“ postaje ne samo strateško, već i pitanje nacionalne
bezbednosti.
“Vakcinalna nezavisnost” podrazumeva sposobnost jedne države da razvija, proizvodi i distribuira vakcine za sopstvene potrebe. Osim što omogućava
pravovremen i adekvatan odgovor na izbijanje epidemija, ona doprinosi stabilnosti zdravstvenog sistema, jačanju poverenja građana, ekonomskom
razvoju i naučnoj autonomiji. Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, sa tradicijom dugom jedan vek, predstavlja stub vakcinalne
bezbednosti Srbije i regiona. Obnova i modernizacija kapaciteta Instituta omogućila je ponovno pozicioniranje Srbije kao značajnog aktera u
regionalnoj vakcinalnoj politici. Tokom poslednjih godina, kroz strateška ulaganja i modernizaciju, Institut je napravio iskorak ka savremenim
biotehnološkim kapacitetima koji omogućavaju brži i efikasniji odgovor na izazove savremenih epidemija. Posebno važan iskorak predstavlja izgradnja
pogona za RNK (iRNK) tehnologiju, čime se Srbija svrstava među retke zemlje koje razvijaju i implementiraju ovu najsavremeniju platformu za
proizvodnju vakcina nove generacije. Ova tehnologija omogućava brzu prilagodljivost u razvoju vakcina protiv novih sojeva virusa, što je od presudnog
značaja u svetu brzih mutacija i pandemijskih pretnji. Pored toga, u okviru Instituta Torlak izgrađena je nova dijagnostička zgrada najvišeg
bezbednosnog nivoa – BSL3, koja omogućava rad sa visoko patogenim mikroorganizmima. Time je značajno ojačan kapacitet za pravovremenu i
preciznu laboratorijsku dijagnostiku zaraznih bolesti, ali i za razvoj i kontrolu bioloških preparata u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Nacionalna „vakcinalna nezavisnost“ je oslonac zdravstvene bezbednosti svake države. Ona se ne gradi preko noći, već zahteva dugoročnu strategiju,
političku volju i ulaganje u naučno-istraživačku i proizvodnu infrastrukturu. Očuvanje i jačanje institucija poput Instituta Torlak od presudne je
važnosti za osiguranje dostupnosti vakcina, ali i za jačanje međunarodne saradnje i uloge Srbije u globalnim zdravstvenim okvirima.
Ključne reči: vakcine, vakcinalna nezavisnost, Institut Torlak, javno zdravlje, zdravstvena bezbednost, Srbija 

Uvod: Žensko reproduktivno zdravlje podrazumeva dobro stanje reproduktivnog sistema tokom celog života žene, uključujući fizičke, mentalne i
socijalne aspekte. Čak i u 21. veku brojne žene širom sveta nemaju adekvatnu ginekološku i akušersku zdravstvenu zaštitu. Razlike kod žena u odnosu
na muškarce postoje u pogledu seksualno prenosivih infekcija, nasilja zasnovanog na polu i neželjene trudnoće.
Pregled: Aktuelni izazovi u zaštiti reproduktivnog zdravlja žena uključuju brojna benigna ginekološka stanja kao što su endometrioza, miomi,
disfunkcija jajnika i drugi hormonski poremećaji, uključujući sindrom policističnih jajnika i infekcije, uključujući seksualno prenosive infekcije. Ova
stanja su česta i mogu izazvati nelagodnost, bol, menstrualne nepravilnosti i dovesti do neplodnosti i drugih zdravstvenih problema. Neplodnost
pogađa značajan procenat žena i može imati dubok uticaj na njihovo emocionalno i fizičko blagostanje. Ipak, sva ova benigna stanja mogu biti
nedovoljno dijagnostikovana, što dovodi do odloženog lečenja i povećane patnje žena. Još jedna grupa ginekoloških bolesti koje ne samo da mogu
uticati na blagostanje, već i povećati smrtnost žena su ginekološki maligniteti (rak jajnika, endometrijuma, grlića materice, vulve i vagine).
Pored bolesti, žene u različitim životnim fazama suočavaju se sa različitim fiziološkim stanjima, kao što su menstruacija, trudnoća i menopauza, koja
kod nekih žena zahtevaju posebnu pažnju. I prvi (menarha) i poslednji (menopauza) menstrualni ciklus donose značajne promene u hormonskoj
ravnoteži i mogu dovesti do različitih fizičkih i emocionalnih simptoma. Trudnoća, kao i porođaj, mogu biti izazovno iskustvo za žene. Danas su
očekivanja za zdravim detetom veoma visoka, ali svaka trudnoća može imati potencijalne komplikacije (gestacijska hipertenzija i dijabetes,
prevremeni porođaj) koje sve mogu uticati na zdravlje i majke i deteta.
Konačno, treba uzeti u obzir i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, finansijske barijere za novije i naprednije tretmane, razlike u dijagnozi i
lečenju u nekim regionima, kao i uticaj društvenih normi na izbore žena u vezi sa njihovim reproduktivnim zdravljem.
Zaključak: Rešavanje gore pomenutih izazova u vezi sa reproduktivnim zdravljem žena zahteva višestrani pristup, uključujući poboljšano obrazovanje
i svest. Pristup adekvatnoj opštoj ginekološkoj kao i prenatalnoj i postporođajnoj zdravstvenoj zaštiti je ključan za postizanje optimalnog
reproduktivnog zdravlja naših žena.
Ključne reči: reproduktivno zdravlje žena; benigna i maligna ginekološka oboljenja; fiziološka ginekološka stanja; trudnoća; socio-ekonomska pitanja

Nedvosmisleno je dokazano da je glavni pokretač razvoja i širenja rezistencije bakterija na antibiotike: generacionalna i prekomerna upotreba
antibiotika (1). Iako su podaci pokazali da je kod manje od 10% hospitalizovanih i ambulantnih pacijenata s COVID-19 širom sveta dijagnostikovana
sekundarna bakterijska infekcija koja zahteva terapiju antibioticima, procenjuje se da je 75% pacijenata dobilo antibiotik na recept (2-7).
U ovom istraživanju ispitivali smo uticaj pandemije COVID-19 u Crnoj Gori na rezistenciju najčešćih Gram „-“ invazivnih izolata važnih patogena, kao
i patogenih Gram „+“ bakterija na ključne antibiotike, uzimajući u obzir već prisutnu prekomernu upotrebu antibiotika u zemlji (8).
Analizirani su podaci Instituta za javno zdravlje Crne Gore o rezistenciji Gram „-“ invazivnih izolata važnih patogena (Klebsiella pneumoniae,
Escherichia coli) i Gram „+“ bakterija (Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes) na ključne antibiotike u periodu od 2019. do 2023. godine, te
upoređeni sa podacima Crnogorskog Instituta za lekove i medicinska sredstva o potrošnji antibiotika u predpandemijskim (2019.) i pandemijskim
godinama (2020, 2021 i 2022).
Rezultati su pokazali da je rezistencija Escherichia coli na cefalosporine III generacije porasla sa 38% u 2019. na 67% u 2022. godini. Stopa rezistencije
Klebsiella pneumoniae na fluorohinolone je narasla sa 48% (2019) na 75% (2021), dok se rezistencija na karbapeneme povećala sa 17% (2019) na 47%
(2022). Takođe, zabeležen je porast rezistencije Staphylococcus aureus-a na makrolide sa 11% u 2019. na 18% u 2022. godini. Kod Streptococcus
pyogenes, rast rezistencije na makrolide u 2023. godini bio je na granici statističke značajnosti u poređenju sa 4% u 2019. i 2022. godini. Analiza
potrošnje antibiotika ukazuje da se trend porasta rezistencije kod ispitivanih bakterija može dovesti u vezu s promenama u upotrebi određenih
antibiotika tokom pandemije. Naime, podaci ukazuju da je tokom pandemije COVID-19 porasla ukupna upotreba ceftriaksona (sa 1,03 u 2019. na 2,57
DDD/1000/dan u 2021) i ciprofloxacina (sa 1,74 u 2019. na 2,92 DDD/1000/dan u 2021). U bolničkoj potrošnji zabeležen je porast potrošnje
karbapenema sa 0,05 DDD/1000/dan u 2019. na 0,21 DDD/1000/dan u 2021, a ukupna potrošnja azitromicina je porasla sa 2,59 DDD/1000/dan (2019)
na 6,19 DDD/1000/dan (2022).
Na osnovu prikazanih podataka može se zaključiti da je pandemija COVID-19 izmenila mapu rezistencije važnih patogena na ključne antibiotike u
Crnoj Gori, dodatno podstičući praksu prekomerne i iracionalne upotrebe antibiotika. Ovakav trend rezistencije ukazuje na hitnu potrebu za
razvijanjem sveobuhvatnog nacionalnog programa racionalne upotrebe antibiotika, kako bi se sprečili dalji negativni ishodi i suočavanje sa novim
izazovima. 

COVID-19 se vrlo brzo tokom 2020. godine raširio širom svijeta. Vrlo brzo stručnjaci su zaključili da pacijenti sa pratećim kardiovaskularnim
oboljenjem imaju težu kliničku sliku COVID-19. Takođe su vrlo brzo sagledali da su kardiovaskularna oboljenja i komplikacije COVID-19. Ovaj
pregledni rad ima za cilj da sagleda povezanost COVID-19 sa pojavom kardiovaskularnih bolesti.
Razvoj kardiovaskularnih neželjenih događaja nastaje kao posljedica interakcije između virusa i njegovog receptora, inflamatornih faktora, različitih
oblika stresnog odgovora, hipoksičnog okruženja i primejene lijekova. Analiza literature ukazuje da su najčešće kardiovaskularne komplikacije među
pacijentima hospitalizovanim sa COVID-19 srčana insuficijencija, miokarditis, srčane aritmije i akutni koronarni sindrom. Liratura takođe ukazuje da
je vakcinacija protiv COVID-19 smanjila rizik od srčanih i tromboembolijskih ishoda nakon COVID-19.
Zaključak: COVID-19 je često praćen kardiovaskularnim oboljenjima. Rana identifikacija i praćenje srčanih komplikacija mogu dovesti do povoljnijih
ishoda. Vakcinacija protiv COVID-19 smanjuje rizik od ovih komplikacija
Ključne riječi: pandemija COVID-19, kardiovaskularne komplikacije, vakcine protiv COVID-19 

Efikasno vođstvo u javnom zdravstvu ostaje ključna, ali nedovoljno istražena dimenzija u jačanju zdravstvenih sistema u uslovima ograničenih resursa. Vlada Meghalaje
predviđa tranziciju Regionalnog centra za obuku u oblasti zdravstva i porodične zaštite (RHFWTC) u nodalni centar na državnom nivou za razvoj zdravstvene radne snage. Ova
strateška vizija ima za cilj da osnaži fakultet RHFWTC-a kao ključne donosioce odluka i liderske oslonce u obrazovanju i izgradnji kapaciteta u oblasti javnog zdravlja.
Ostvarivanje ove ambicije zahteva jačanje njihovih kompetencija izvan rutinskog pružanja obuke, posebno identifikujući njihov stil vođstva, emocionalnu inteligenciju,
sistemsko razmišljanje, otpornost i stratešku komunikaciju, između ostalog. Takođe je potrebna međusektorska saradnja sa akademskim institucijama i državnim zdravstvenim
sistemima poput Nacionalne zdravstvene misije (NHM) i kaskada liderskih kompetencija za zdravstvene radnike na nivou lokalnih zajednica i okruga. Program LEAD-PHT
(Obogaćivanje i razvoj liderstva za trenere javnog zdravlja) je osmišljen primenom Kernovog okvira od šest koraka u tri faze, naime, Analiza potreba za obukom: Razvoj i
implementacija kurikuluma i evaluacija. Na ovoj konferenciji fokusiramo se na dizajn i ključne nalaze Analize potreba za obukom (ATP). Ona je sprovedena kao prvi korak u
ovom transformativnom putovanju, koristeći istraživački sekvencijalni mešoviti dizajn metoda. Ovaj dizajn je obuhvatio niz studija: (1) opsežan pregled globalne i nacionalne
literature (2) Detaljne intervjue sa ključnim informatorima i potencijalnim učesnicima radi istraživanja perspektiva zainteresovanih strana; (3) anketu o spremnosti i
samoefikasnosti među nastavnicima RHFWTC i instruktorima okružnih medicinskih sestara (DNI); (4) vežbe mapiranja kompetencija; i (5) validaciju Okvira liderskih
kompetencija i strategija razvoja kurikuluma putem modifikovane e-Delfi tehnike.
Studija je identifikovala nekoliko praznina u istraživanju: ograničene empirijske dokaze o liderskim kompetencijama koje su potrebne zdravstvenim trenerima u Indiji;
odsustvo kontekstualno specifičnih, kulturno odgovornih programa za razvoj liderstva; i nedostatak strukturirane implementacije i evaluacije. Prethodna literatura se
pretežno fokusirala na liderstvo za lekare i službenike srednjeg nivoa, zanemarujući mikrosisteme u kojima se obuka i mentorstvo odvijaju u praksi.
Rezultati ATP su direktno uticali na strukturu, sadržaj i pedagoški pristup konačnog kurikuluma. Ispitanici su identifikovali uočene nedostatke u sistemskom razmišljanju,
međuljudskoj komunikaciji, upravljanju timom i rešavanju problema. Postojala je snažna prednost za strategije iskustvenog učenja kao što su diskusije slučajeva, igranje
uloga, mentorstvo i aktivnosti uz podršku vršnjaka u odnosu na tradicionalne formate predavanja. Ovo je omogućilo davanje prioriteta kompetencijama na osnovu uočenih
potreba i kontekstualne relevantnosti; istovremeno usmeravajući ciljeve u pogledu kompetencija, praćenje i evaluaciju programa. Ova formativna faza je uticala na
zajednički dizajn kurikuluma za liderstvo za trenere javnog zdravlja, zasnovanog na dokazima i kontekstu, relevantnog za druga okruženja sa niskim i srednjim prihodima koja
se suočavaju sa sličnim sistemskim ograničenjima.