Uvod: Male boginje (Morbilli) predstavljaju jednu od najkontagioznijih bolesti gdje je stopa sekundarnog javljanja veća od 90% među izloženim i osjetljivijim
pojedincima (9-10 osjetljivih osoba oboli kada se nalazi u bliskom kontaktu sa oboljelima). Najčešće se javlja u vidu manjih ili većih epidemija. (1)
Na teritoriji opštine Bar od ukupno registrovanih 3190 djece rođenih od 01.01.2017. do 31.08.2022. godine čija dob je prispjela za vakcinaciju prvom dozom MMR
vakcine, vakcinisano je 51,07% djece, odnosno njih 1629, što je niže od republičkog prosjeka koji iznosi 63,96%. Dakle, nevakcinisano prvom dozom MMR vakcine
u pretškolskom uzrastu je 1561 dijete, odnosno 48,93%.(2)
Na teritoriji opštine Bar od ukupno registrovanih 639 djece rođenih od 01.01.2017. do 31.12.2017. godine čija dob je prispjela za vakcinaciju drugom dozom MMR
vakcine (ovo je prva generacija prispjela za drugu dozu MMR vakcine), vakcinisano je 52,58% djece, odnosno njih 336, što je niže od republičkog prosjeka koji
iznosi 62,93%. Dakle, nevakcinisano drugom dozom MMR vakcine u ovom uzrastu je 303 djece, odnosno 47,42%.(2)
Tokom početka epidemije malih boginja 2023/2024, od početka 2024. godine registrovano je ukupno 12 slučajeva morbila, dok je u posljednjih 13 mjeseci
zabilježeno ukupno 47 slučajeva (prema izvještaju od 29.04.2024. godine).(3) Preporuke, protokoli i postupci sa kojima je vršena obrada slučajeva su bili već
definisani.(4)
Prikaz bolesnika: Djevojčica starosti 8 godina, sa simptomima makulopapulozne ospe po licu i gornjim ekstremitetima sa širenjem u kasnijoj fazi od grudi ka
donjem dijelu tijela; na bukalnoj sluzokoži promjene izgleda prosutog pirinča na hiperemičnoj podlozi tzv.„Koplikove mrlje“; prisutno i curenjem nosa, povišena
tjelesna temperatura (38,5°C), i malaksalost.
Djevojčica je od strane pedijatra iz PZU u Baru pregledana 26.04.2024. godine i dobijen je IgM pozitivni nalaz na morbile, nakon čega je dana 27.04.2024. godine
Centru za medicinsku mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Crne Gore dostavljen uzorak brisa ždrijela i nosa, a 28.03.20224. godine PCR dijagnostikom
potvrđena infekcija virusom morbila.
Epidemiološkim ispitivanjem je utvrđeno da djevojčica nije vakcinisana protiv malih boginja niti jednom dozom MMR vakcine, kao i da je u periodu od 9-
10.04.2024. godine sa karate klubom “Bar” boravila na turniru u Sarajevu (BIH) gdje je bila aktuelna epidemija morbila u većem obimu.
Aktivnim istraživanjem identifikovane su ukupno 104 osobe koje su u periodu zaraznosti bile u kontaktu sa djevojčicom (74 kontakta sa putovanja na turnir u
karateu u Sarajevu, 26 učenika iz odjeljenja koje pohađa, troje članova porodice djevojčice i učiteljica). Dva suspektna slučaja su nakon dobijanja negativnih
rezultata analiza briseva nazofarinksa odbačena.
Nakon dobijanja potvrde o izolaciji uzročnika malih boginja, Odsjek za epidemiologiju Higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja Bar intenzivno preduzima
neophodne korake kako bi se sprječilo masovnije širenje bolesti (epidemiološko ispitivanje, pojačan epidemiološki nadzor, aktivno istraživanje slučajeva,
prikupljanje kliničkih uzoraka za potvrdno testiranje na morbile, istraživanje i obrada kontakata, imunizaciju osjetljivih kontakata, izolaciju slučajeva).
Rezultat ovih aktivnosti je sprečavanje pojave novog slučaja a samim tim i epidemije u zbog nedovoljnog obima vakcinisanoj populaciji.
Zaključak: Kaskadni sistem mjera (opšte uz djelimično sprovedenu specifičnu mjeru sprječavanja nastanka epidemije) dovele su do rezultata koji se ogledan u
uspješno kontrolisanoj epidemiji što govori o značaju i neophodnosti svih primjenjenih mjera.
Ključne riječi: morbilae, MMR, epidemija 

Uvod: Gljivične infekcije u humanoj populaciji se manifestuju na koži i kosmatim delovima tela, ali i kao sistemske i invazivne. Invazivne se najčešće javljaju kod bolesnika sa primarnim i stečenim imunodeficijencijama, kao oportunističke infekcije s visokim kako morbiditetom tako i mortalitetom. Prikaz bolesnika s kriptokoknim meningoencefalitisom obolelog od karcinoma prostate Pacijent star 68 godina lečen od 05.01.2017.- 24.02.2017. u Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu u Odeljenju za neuroinfekcije, zbog glavobolje, bezvoljnosti, visoke temperature, gubitka svesti. Tri meseca pre pojave tegoba je lečen u Klinici za plućne bolesti zbog infiltracije u plućima, zbog čega je izmedju ostalog dobijao i kortikosteroidnu terapiju u trajanju od tri meseca. U ličnoj anamnezi karcinom prostate (zakazana operacija), hronična kardiomiopatija, tri infarkta miokarda, ulkus želudca. Na prijemu febrilan, dezorjentisan, bled, tahipnoičan, tahikardičan. Nad plućima obostrano čujni pukoti. Meningealni znaci pozitivni. U cerebrospinalnoj tečnosti 122 elementa (90 %segmentiranih leukocita), hipoglikorahija, hiperproteinorahija. Likvorokulturom dokazan Cryptococcus neoformans. Lečen amfotericinom i flukonazolom, nakon čega dolazi do povlačenja tegoba, normalizacije kliničkog nalaza, povlačenja promena na plućima i normalizacije citobiohemijskog i mikrobiološkog nalaza u cerebrospinalnoj tečnosti. Maja 2017 godine uradjena radikalna prostatektomija (adenokarcinom). Kontrolisan u Klinici za infektivne i tropske bolesti tokom 2017 i 2018 godine (uredan klinički nalaz). Pacijent je 2020 godine preminuo zbog karcinoma prosate.Prikaz bolesnika lečenog kortikosteroidnom terapijom u toku COVID-19 pandemije Pacijent star 58 godina, lečen od COVIDA-19 avgusta i septembra 2021 godine terapijom po protokolu za ovu bolest, kada je primao i kortikosteroidnu terapiju. Januara 2022 pacijent je lečen Amphotericinom B zbog patohistološki verifikovane mukormikoze na tvrdom nepcu. Nakon terapije je urađena totalna maksilektomija desno i parcijalna levo zbog ekstenzivnih promena izazvanih gljivicom .Oktobra 2022 hospitalizovan radi lečenja temporalnog cerebritisa, sa znacima abscediranja, uz laminarni subduralni empijem temporobazalno desno verifikovan na NMR endokranijuma. Lečen lipozomalnim Amfotericinom B. U toku hospitalizacije konsultovan maksilofacijalni hirurg koji nije indikovao endoskopsku intervenciju. Obzirom da je na kontrolnom NMR endokranijuma viđena progresija lezija urađena je neurohirurška operacija kada je i patohistološki potvrđena cerebralna mukormikoza. Lečenje Amfotericinom B je u toku. Zaključak:Kod imunokompromitovanih bolesnika je neophodno na vreme razmotriti prisustvo retkih gljivičnih infekcija, te na vreme započeti lečenje.Ključne reči: kriptokokni meningoencefalitis, mukormikoza,

Uvod: Osobe sa dijabetesom češće su imale teže kliničke oblike COVID-19. Međutim, postoji hipoteza da određeni antidijabetički lekovi mogu biti
povezani sa boljim ishodima kod pacijenata sa COVID-19. Cilj ove studije bio je da se analizira da li je pandemija COVID-19 uticala na promenu
potrošnje antidijabetika u Srbiji.
Metode: Ova deskriptivna analiza je sprovedena korišćenjem javno dostupnih podataka dobijenih sa zvaničnog sajta Agencije za lekove i medicinska
sredstva Srbije u periodu 2006-2022. Regresiona analiza jointpoint je primenjena za ispitivanje dinamike korišćenja antidijabetičkih lekova tokom
ispitivanog perioda.
Rezultati: U Republici Srbiji je ova studija analizirala upotrebu 28 antidijabetičkih lekova u periodu od 2006. do 2022. godine. Rezultati su pokazali
da je na početku pandemije COVID-19 došlo do povećanja potrošnje dulaglutida (počev od 2020. godine) i smanjenje potrošnje insulina detemir
(počev od 2019), insulina lispro (kombinovanog) i insulina lispro (brzodelujućeg) (počev od 2020.).
Zaključak: Naša studija je otkrila značajne promene u upotrebi određenih antidijabetičkih lekova, kao što su povećana potrošnja dulaglutida i
smanjena upotreba različitih tipova insulina. Ove promene odražavaju strategije koje se razvijaju u lečenju dijabetesa za bolju podršku pacijentima
tokom ove globalne zdravstvene krize.
Ključne reči: antidijabetički lekovi, uticaj Covid-19, potrošnja, Srbija

Uvod: U svetu se svake godine beleži oko 100 miliona slučajeva polnoprenosivih infekcija (PPI) kod mladih. PPI su česte u zemljama u razvoju.
Nastanak, dugotrajni opstanak i izostanak lečenja PPI predstavlja faktor rizika za nastanak raka grlića.
Cilja rada: Kod studentkinja prve godine niškog univerziteta utvrditi nivo znanja o PPI kao faktoru rizka i načinu zaštite od nastanka PPI u cilju
sprečavanja nastanka malignog procesa na grliću materice.
Metode rada: U istraživanje su uključene sve studentkinje prve godine niškog univerziteta (2008) a kao metod rada primenjena je studija preseka.
Kao instrument istraživanja korišćen je anketni upitnik.
Rezultati: U ispitivanoj populaciji svega 1,6% ispitanica je bolovalo od neke PPI, dok je u 0,6% slučajeva bolovao njihov seksualni partner.
Najveći broj studenkinja (60%) prepoznaje više od polovine simptoma PPI, statistički značajno češće studentkinje koje potiču iz grada (p=0,017), nisu
menjale prebivalište (p<0,001), koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001) i imale seksualne odnose (p<0,001).
Da neke PPI mogu da budu bez simptoma znalo je 47,7% ispitanica i to studentkinje koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski
fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,003), nisu menjale prebivalište (p=0,048), čiji očevi imaju visoko obrazovanje (p<0,001) i koje su imale
seksualne odnose (p<0,001).
Da je postojanje PPI kod žena faktor rizika za nastanak raka grlića materice znalo je 58,5% studentkinja i to pre svega one koje su završile medicinsku
školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,024), i čiji roditelji imaju visoko obrazovanje (p=0,007) kod oca i
(p=0,003) kod majke.
Da je postojanje PPI kod seksualnog partnera faktor rizika za nastanak navedenog malignog oboljenja znalo njih 58,6% i to pre svega studentkinje
koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,005) i čiji roditelji imaju visoko obrazovanje
(p=0,048) kod oca i (p<0,001) kod majke.
Kao najsigurniji način zaštite od PPI studentkinje navode upotrebu kondoma.
Zaključak: Kontinuiranim zdravstveno vaspitnim radom sa mladima i upoznavanjem sa elementarnim činjenicama o PPI može se uticati na
odgovarajuće ponašanje i merama koje imaju za cilj sprečavanje nastanka PPI a samim tim i do pojave maligne alteracija grlića materice. Edukaciju
pre svega sprovoditi kod mladih koji još nisu stupili u seksualne odnose.
Ključne reči: polnoprenosive infekcije, znanje, rak grlića materice, faktor rizika
Zahvalnica: Rad je podržan sredstvima iz projekta Ministarstva prosvete, nauke i inovacija Republike Srbije (ugovor broj 451-03-137/2025-
03/200113). 

Uvod: Procenat nevakcinisane dece postaje globalni javnozdravstveni problem. U 2023.-oj godini u svetu nije pravovremeno vakcinisano 14. miliona dece, a u
tom periodu u Novom Pazaru obuhvat MMR vakcinom bio je 57,3%. Pojavnom prvih slučajeva oboljenja morbila 07.05.2024. godine, proglašena je epidemija, gde
je do maja 2025. godine, registrovano 883. slučaja.
Cilj rada: Prikazati i pokazati kako aktivan rad u zajednici, uz dobru koordinaciju, može dovesti do rešenja problema, tj. podizanja procenta vakcinisane dece
Metod rada: Formalno istraživanje (ankete roditelja i lekara), primena bihevioralnih uvida za razvoj komunikacionih materijala, obuka zdravstvenih radnika za
interpersonalnu komunikaciju, edukacija roditelja, sistemske promene u domovima zdravlja, procedura za upis u predskolske ustanove i pravnih procedura.
Rezultati: Multisektorski pristup izražen kroz angažovenje 186 učesnika iz više od 20 institucija. Obuku za interpersonalnu komunikaciju završilo je 64 radnika.
Aktivna komunikacija, obavljeni su razgovori sa roditeljima (724), koji oklevaju da vakcinišu decu. Šest radionica za 150 roditelja dece u predškolskim
ustanovama sa povećanjem od 98% znanja vezano za vakcine. U domovima zdravlja urađjeno je 8 organizacionih promena. Medijski događaji, njih 36, podiglo je
svest, aktueliziralo problem i suprostavilo se rasprostranjenim dezinformacijama. Jednogodišnji rad povećao je obuhvat MMR vakcinom za 15% tokom šest meseci
(septembar 2024 - mart 2025.), uspostavljajući održivu strategiju imunizacije zasnovanu na lokalnom vlasništvu.
Zaključak: U rešavanju javnozdravstvenih kriza u sredinama niskog poverenja i niskog obuhvata vakcinisane dece, potreban je kontinuiran multisektorski tim u
cilju rešavanja socijalnih i sistemskih korena oklevanja, da bi se unapredile procedure I, kao takve, zadržale održivim
Ključne reči: MMR vakcina, Novi Pazar, multisektorski pristup

Uvod: Hronični virusni hepatitis je globalni problem humane medicine i око 345 miliona ljudi širom sveta živi sa infekcijom hepatitisa.[1]
Cilj rada: Cilj ovog istraživanja bio je da se odredi seroprevalenca HBV i HCV infekcija u srpskim enklavama i severnom delu Кosova i Metohije i
uporedi broj pozitivnih u drugoj dekadi XXI veka i 10 godina kasnije каo i da se utvrdi kakav је trend učestalosti od infekcije hepatitisom.
Materijal i metode: Retrospektivnom metodom obuhvaćeni su ispitanici koji su se javili Zavodu za transfuziju krvi u Kosovskoj Mitrovici za serološko
testiranje koje je sprovedeno ELISA testom . Obrađeni su podaci u periodu оd 2010. g. do 2022. g. Ispitanici su bili podeljeni u grupu dobrovoljnih
davaoca krvi i grupu koja je došla na testiranje po upitu lekara.
Rezultati rada: U periodu od 2010.-2012. g testirano je 6326 ispitanika od kojih je 137 (2,17%) bilo pozitivno na hepatitis . Od 2020.g do 2022. g
testirano je 5533 ispitanika а pozitivno na hepatitis bilo je 54 (0,61%). U upoređivanim periodima nije bilo značajne razlike u odnosu na pol i
infekcijuHBV i HCV. Postoji razlika u odnosu na udruženost pozitivnih nalaza HBV i HCV koja je bila značajno veća u periodu od 2010-2012.godine
(p>0,033). Među dobrovoljnim davaocima krvi bilo je više osoba muškog pola (63,6%) dok su osobe ženskog pola značajno češće testirane po uputu
lekara (p=0,045). Linearni trend učestalosti HBV i HCV ima statistički negativan trend sa smanjenjem broja obolelih za 3 slučaja za svaku sledeću
godinu (p= 0,002)
Zaključak: Broj pozitivnih od HBV i HCV virusnog hepatitisa u periodu od 2010.g do 2022.g pokazuje tendenciju opadanja što znači da su vakcinacija
i mere prevencije dali dobre rezultate.[2,3]
Ključne reči: Hepatitis B; Hepatitis C; Dobrovoljni davaoci krvi

Tokom prošlog veka je došlo do globalnog menjenja klime zbog emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, a promene će se nastaviti i dalje.
Klimatske promene i njihovi negativni uticaji na globalnom nivou se smatraju jednom od najvećih pretnji ljudskom zdravlju u 21. veku. Klima
direktno utiče na zdravlje ljudi kroz sve veće klimatske ekstreme, pogoršanje kvaliteta vazduha, porast nivoa mora što na više načina ima uticaj na
sisteme proizvodnje hrane i vodene resurse. Spektar bolesti i zdravstvenih stanja na koje utiče klima u najširem smislu je veliki, od bolesti
uzrokovanih toplotom i zračenjem, nedovoljne ishrane, respiratornih i srčanih problema, utapanja, povreda i mentalnog stresa koji nastaje usled
ekstremnih i iznenadnih vremenskih prilika. Klima utiče i na zarazne bolesti, naročito one koje se prenose vodom, vazduhom ili vektorima. Globalno
zagrevanje je direktno uticalo na geografsku distribuciju krpelja, naročito vrste Ixodex ricinus, prenosioca više bolesti od kojih su najznačajnije
Lajmska bolest i krpeljski encefalitis. Uočena je pojava krpelja na sve većim nadmorskim visinama i većim geografskim širinama u odnosu na ranije.
Predpostalja se da su klimatske promene bile značajan činilac za širenje i drugih vektora u Evropi npr Aedes albopictus (azijski tigrasti komarac),
prenosilac zike, denge i čikungunje ili peščana mušica Phlebotomus, prenosilac lajšmanijoze. Veoma visoke temperature vazduha u leto 2010. godine
povezane su sa epidemijom groznice Zapadnog Nila koja je izbila u jugoistočnoj Evropi, a i epidemije koje su se javile u narednim godinama
povezane su sa temperaturnim anomalijama u toku letnjih meseci.
Na disperziji patogena i vektora značajan uticaj imaju i globalizacija i međunarodni vazdušni saobraćaj.
ZAKLJUČAK Praćenje meteoroloških uslova kao i dugoročna prognoza na osnovu dobijenih podataka može u nekoj meri pomoći u otkrivanju
potencijalnih epidemijskih prekursora za bolesti koje se prenose vektorima, tj mogu poslužiti kao sistemi ranog upozorenja o pojavi bolesti u cilju
smanjenja rizika od razbuktavanja epidemija.
KLJUČNE REČI Klimatske promene, zdravlje, epidemija, vektorske bolesti, krpelji, komarci

Uvod: Metabolički sindrom (MetS) je naziv za grupu faktora rizika (povišen krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, abdominalna gojaznost i visok nivo
triglicerida u krvi) koji zajedno povećavaju rizik za razvoj aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti, insulinske rezistencije, dijabetesa i vaskularnih
neuroloških komplikacija kao što je moždani udar. Prevalencija metaboličkog sindroma među studentskom populacijom varira u zavisnosti od regiona
i životnih navika.
Cilj rada: Utvrditi prevalenciju metaboličkog sindroma i navike u ishrani studenata Univerziteta u Pristini.
Metod rada: Ova studija preseka je sprovedena u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Kosovskoj Mitrovici (Studentska Poliklinika).
Sistematskim pregledom je obuhvaceno 600 studenata kojima je procenjen nutritivni status, izmeren krvni pritisak i odrađene odgovarajuće
laboratorijske analize (nivo glukoze, triglicerida i lipoproteina visoke i niske gustine). U određivanju nutritivnog statusa korišćeni su: BMI (body mase
index -indeks telesne mase), procenat ukupne masne mase tela i obim struka. Istovremeno su studenti popunjavali socio-demografski upitnik kao i
upitnik za ispitivanje životnih navika studenata. Kriterijum za dijagnozu metaboličkog sindroma je prisustvo tri od ukupno pet faktora rizika prema
NCEP - National Cholesterol Education Program, Adult Treatment Panel III. Nivo statističke značajnosti je postavljen na p<0,05.
Rezultati rada: Ukupno 600 studenata je bilo uključeno u studiju. Nešto veći je udeo studentkinja u uzorku istraživanja 66%. Većina studenata 48,0%
živelo je u studentskom domu. Prosečan BMI je bio 22,2 ± 3,9. Studenata sa viškom kilograma, koji prema BMI spadaju u grupu predgojaznih bilo je
93 (15,5%) a gojaznih 27 (4,5%). Prevalencija MetSa sa prisustvom sva tri faktora rizika iznosila je 2,5%, stim da je učestalost značajno veća kod
studenata 73,3% u odnosu na studentkinje 26,7%. Najzastupljeniji faktor rizika za definisanje metaboličkog sindroma bio je povišen nivo triglicerida
(86,7%). Povećan obim struka (80.0%) je drugi najčešći faktor rizika a zatim nizak nivo lipopproteina visoke gustine HDL (53,3%). Zanimljivo je da je
13,3% studenata imalo MetS a prema BMI pripadali su kategoriji normalno uhranjenih, dok je većina studenata sa znacima metaboličkog sindroma
pripadala kategoriji gojaznih 73,3%. Povećan rizik za nastanak MetSa imalo je 26,2% studenata jer su imali jedan ili dva faktora rizika neophodna za
postavljanje dijagnoze. Manje od polovine studenata redovno doručkuje 250 (41,7%) a pet obroka dnevno ima svega 22 (3,7%). Voće svakodnevno
konzumira 31,5%, povrće 22,4%, dok koštunjavo voće samo 4,2% studenata. Polovina studenata 52,2% konzumira brzu hranu 5 do 6 puta u toku
nedelje, kao i čips i slane grickalice, dok jedna trećina jede slatkiše svaki dan 36,3%. Mleko i mlečni proizvodi su najčešće na jelovniku dva do 4 puta
u toku nedelje kod većine studenata 28,5%.
Zaključak: Prevalencija Metsa u studentskoj populaciji znatno se ne razlikuje od prevalencije MetSa u svetu. S obzirom da postoji tendencija
porasta ovog oboljenja trebalo bi pažnju usmeriti na usvajanje zdravih stilova života, što podrazumeva, redovnu fizičku aktivnost, raznovrsrnu
ishranu sa dosta voća i povrća, održavanje telesna mase u okviru normalno uhranjene prema BMI klasifikaciji, prestanak pušenja i konzumacije
alkohola.
Ključne reči: Metabolički sindrom, ishrana, studenti 

Procena rizika u zdravstvenim ustanovama predstavlja temeljni element sistema bezbednosti i zdravlja na radu, imajući u vidu kompleksnost i
raznovrsnost profesionalnih opasnosti kojima su zaposleni izloženi. Ovaj rad analizira teorijski i normativni okvir procene rizika, tipologiju rizika
specifičnih za zdravstveni sektor, kao i metodološki pristup njihovom identifikovanju, kvantifikaciji i upravljanju. Zaposleni u zdravstvu, uključujući
lekare, medicinske tehničare, pomoćno i administrativno osoblje, izloženi su različitim vrstama rizika: biološkim, hemijskim, fizičkim,
psihosocijalnim i ergonomskim. Biološki rizici se posebno izdvajaju zbog neposrednog kontakta sa potencijalno infektivnim materijalima i
pacijentima, dok hemijski i fizički rizici proizilaze iz upotrebe lekova, dezinfijenasa i radnih uslova u savremenim kliničkim okruženjima.
Psihosocijalni i ergonomski faktori dodatno doprinose profesionalnom opterećenju.
Metodologija procene rizika uključuje korake poput identifikacije opasnosti, procene izloženosti i verovatnoće, određivanja posledica, kvantifikacije
rizika kroz matrice rizika, i definisanja mera kontrole. U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije i međunarodnim
standardom ISO 45001:2018, procena rizika se formalizuje Aktom o proceni rizika koji mora da sadrži analizu svakog radnog mesta i konkretne
predloge mera zaštite. Posebna pažnja se posvećuje radnim mestima sa povećanim rizikom, gde je neophodno sprovesti dodatne medicinske provere i
obezbediti posebne uslove rada.
Preventivne i korektivne mere uključuju tehnička rešenja (npr. ventilacija, izolacija), organizacione mere (radne procedure, smenski rasporedi),
korišćenje lične zaštitne opreme (LZO), edukaciju zaposlenih i psihološku podršku. Efikasno upravljanje rizicima zahteva ne samo primenu tehničkih i
organizacionih rešenja, već i kontinuiranu evaluaciju, nadzor i edukaciju svih zaposlenih.
Diskusija ukazuje na neujednačenu primenu zakonskih regulativa i potrebu za sistemskim unapređenjem inspekcijskog nadzora, posebno u domenu
edukacije nižeg medicinskog osoblja i dosledne upotrebe zaštitne opreme. Zaključno, procena rizika mora biti kontinuiran i prilagodljiv proces koji se
oslanja na multidisciplinarni pristup, proaktivan menadžment i kulturu bezbednosti, sa ciljem očuvanja zdravlja zaposlenih i osiguranja kvaliteta
zdravstvenih usluga.
Ključne reči: procena rizika, zdravstvene ustanove, bezbednost i zdravlje na radu, biološki rizici, zaštitne mere.

Uvod: Procena zdravstvenog stanja stanovništva sa identifikacojom zdravstvenih potreba je prvi korak u ostvarivanju centralnog cilja svih razvojnih
strategija – zaštite i unapređenja zdravlja.
Cilj rada: Glavni cilj ovog ispitivanja zdravlja bio je da se, na osnovu podataka dobijenih upitnikom, proceni zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe
odraslog stanovništva u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.
Metode rada: Za prikupljanje podataka korišćen je upitnik za odrasle osobe, dizajniran u skladu sa preporukama EUROSTAT-a za sprovođenje
istraživanja zdravlja stanovništva, prema Metodološkom uputstvu Evropskog istraživanja zdravlja, drugi talas.
Rezultati: Anketirano je 1067 osoba (51,5% žena). Dve trećine ispitanika (71,2%) smatralo je da je dobrog zdravlja (dobro i veoma dobro), 23,6%
osrednjeg zdravlja, dok 5,2% ispitanika svoje zdravlje je ocenilo kao loše i veoma loše. Pozitivniju sliku o zdravlju imali su muškarci u odnosu na
žene, mlađe osobe, sa višim i visokim obrazovanjem. Svoje zdravlje kao loše ili veoma loše statistički značajno češće su ocenjivali stanovnici južno od
reke Ibar (12,7%) u odnosu na stanovnike severno od te reke (9,1%). Kao prediktori samoprocene zdravlja izdvojili su se starija životna dob, prisustvo
telesnog bola, postojanje neke od hroničnih nezaraznih bolesti, viši skor depresije, propisani lekovi u predhodne dve nedelje, povremeno ili
nerazmišljanje o zdravlju pri izboru hrane, nedostatak bliskih osoba kao oslonca. Postojanje nekog zdravstvenog problema ili dugotrajne bolesti
potvrdio je svaki četvrti ispitanik (24,3%), a ograničenost u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti zbog zdravstvenih problema prijavio je skoro
svaki treći ispitanik (29,3%). Na osnovu sopstvenog iskaza, 26,3% je prijavilo neku hroničnu bolest, 23% dve ili više. Najčešća bolest bila je
hipertenzija (24,6%), koju su češće prijavljivali stanovnici opštine Zubin Potok, između 45 i 64 godine, osnovnog ili nižeg obrazovanja, udovci/ce,
nesposobni za rad i domaćice. Izabranog lekara opšte medicine ili pedijatra u državnoj zdravstvenoj ustanovi imalo je dve trećine ispitanika (75,2%),
a u privatnoj praksi svaki dvanaesti ispitanik. U godini koja je prethodila istraživanju, svaki deseti ispitanik (10,6%) je bolnički lečen. Zbog
zdravstvenih razloga sa posla je odsustvovalo 15,4% ispitanika, češće osobe sa višim i visokim obrazovanjem i osobe starosne kategorije od 56 do 65
godina. Više od polovine ispitanika (60,2% muškaraca i 55,6% žena) je zadovoljno zdravstvenom zaštitom, češće osobe sa višim ili visokim
obrazovanjem i stanovnici opštine Štrpce.
Zaključak: Dobijeni rezultati uglavnom se poklapaju sa podacima iz literature, posebno regiona. Značaj ovog istraživanja ogleda se u dobijanju
podataka koji su nedostajali i mogu pomoći kreatorima zdravstvene politike prilikom donošenja odluka u pravcu očuvanja i unapređenja zdravlja
stanovništva kao i stvaranja što efikasnije zdravstvene službe.
Ključne reči: zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe, odraslo stanovništvo, Kosovo i Metohija