Uvod: Upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci među srednjoškolcima predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem. Adolescencija je osetljiv period razvoja, a konzumacija ovih supstanci može dovesti do zavisnosti, problema u ponašanju, kognitvnih poremećaja i povećanog rizika od povreda... Rano eksperimentisanje često vodi ka dugotrajnim obrascima upotrebe u odraslom dobu. Zbog sve veće dostupnosti i normalizacije konzumacije među mladima, istraživanje na ovu temu je od posebnog značaja.
Cilj rada: Cilj istraživanja je da se ispita učestalost i obrasci upotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci među učenicima srednjih škola.
Metodologija: Podaci su prikupljeni putem anonimnih upitnika koje su učenici dobrovoljno popunjavali. Statistička obrada podataka izvršena je uz nivo značajnosti p = 0,05.
Rezultati: U studiju je uključeno 109 učenika, prosečne starosti 17,31±1,14, od kojih je 73,4% bilo ženskog pola. Više od trećine (37,6%) učenika srednje škole je navelo da jednom mesečno konzumira alkohol, a 24,8% da konzumira alkohol 2-4 puta mesečno. Što se tiče konzumacije duvana 14,7% su pušači. U malom procentu, 3,7% učenika je izjavilo da koristi neku vrstu droge, a 1,8% da ih je koristilo u ranijem periodu. Što se tiče upotrebe droga, većinski su prijavili da koriste marihuana, a samo je jedan učenik prijavio konziumiranje kokaina. Lekove za smirenje je koristilo 10.1% učenuka.
Zaključak:Dobijeni podaci mogu doprineti boljem razumevanju rasprostranjenosti i obrazaca konzumacije psihoaktivnih supstanci kod srednjoškolaca. Rezultati će poslužiti kao osnova za kreiranje preventivnih programa i edukativnih aktivnosti usmerenih ka smanjenju upotrebe ovih supstanci među mladima.
Ključne reči: alkohol, psihoaktivne supstance, adolescenti, srednje škole, prevencija.

Uvod: Gljivične infekcije u humanoj populaciji se manifestuju na koži i kosmatim delovima tela, ali i kao sistemske i invazivne. Invazivne se najčešće javljaju kod bolesnika sa primarnim i stečenim imunodeficijencijama, kao oportunističke infekcije s visokim kako morbiditetom tako i mortalitetom. Prikaz bolesnika s kriptokoknim meningoencefalitisom obolelog od karcinoma prostate Pacijent star 68 godina lečen od 05.01.2017.- 24.02.2017. u Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu u Odeljenju za neuroinfekcije, zbog glavobolje, bezvoljnosti, visoke temperature, gubitka svesti. Tri meseca pre pojave tegoba je lečen u Klinici za plućne bolesti zbog infiltracije u plućima, zbog čega je izmedju ostalog dobijao i kortikosteroidnu terapiju u trajanju od tri meseca. U ličnoj anamnezi karcinom prostate (zakazana operacija), hronična kardiomiopatija, tri infarkta miokarda, ulkus želudca. Na prijemu febrilan, dezorjentisan, bled, tahipnoičan, tahikardičan. Nad plućima obostrano čujni pukoti. Meningealni znaci pozitivni. U cerebrospinalnoj tečnosti 122 elementa (90 %segmentiranih leukocita), hipoglikorahija, hiperproteinorahija. Likvorokulturom dokazan Cryptococcus neoformans. Lečen amfotericinom i flukonazolom, nakon čega dolazi do povlačenja tegoba, normalizacije kliničkog nalaza, povlačenja promena na plućima i normalizacije citobiohemijskog i mikrobiološkog nalaza u cerebrospinalnoj tečnosti. Maja 2017 godine uradjena radikalna prostatektomija (adenokarcinom). Kontrolisan u Klinici za infektivne i tropske bolesti tokom 2017 i 2018 godine (uredan klinički nalaz). Pacijent je 2020 godine preminuo zbog karcinoma prosate.Prikaz bolesnika lečenog kortikosteroidnom terapijom u toku COVID-19 pandemije Pacijent star 58 godina, lečen od COVIDA-19 avgusta i septembra 2021 godine terapijom po protokolu za ovu bolest, kada je primao i kortikosteroidnu terapiju. Januara 2022 pacijent je lečen Amphotericinom B zbog patohistološki verifikovane mukormikoze na tvrdom nepcu. Nakon terapije je urađena totalna maksilektomija desno i parcijalna levo zbog ekstenzivnih promena izazvanih gljivicom .Oktobra 2022 hospitalizovan radi lečenja temporalnog cerebritisa, sa znacima abscediranja, uz laminarni subduralni empijem temporobazalno desno verifikovan na NMR endokranijuma. Lečen lipozomalnim Amfotericinom B. U toku hospitalizacije konsultovan maksilofacijalni hirurg koji nije indikovao endoskopsku intervenciju. Obzirom da je na kontrolnom NMR endokranijuma viđena progresija lezija urađena je neurohirurška operacija kada je i patohistološki potvrđena cerebralna mukormikoza. Lečenje Amfotericinom B je u toku. Zaključak:Kod imunokompromitovanih bolesnika je neophodno na vreme razmotriti prisustvo retkih gljivičnih infekcija, te na vreme započeti lečenje.Ključne reči: kriptokokni meningoencefalitis, mukormikoza,

 Uvod: Unapređenje obrazovnog okruženja i podsticanje samostalnog aktivnog učenja studenata, nameće i pitanje razumevanja i razvoja strategija učenja kod studenata.
 Ključnu ulogu u tome ima metakognicija koju možemo definisati kao znanje i regulaciju sopstvenih kognitivnih procesa, odnosno sposobnost da se prate, kontrolišu i planiraju
 aktivnosti povezane sa učenjem i rešavanjem problema. Razvoj modernih tehnologija i korišćenje internet u procesu učenja je jedan od faktora koji utiču na metakognitivne
 sposobnosti. Za procenu metakognitivne sposobnosti koristi se „Upitnik za procenu metakognitivne svesnosti“,(engl. Metacognitive Awareness Inventory – MAI, koji je validiran
 za srpsku populaciju.
 Cilj rada: Ispitati povezanost potrebe interneta u toku studiranja sa komponentama metakognicije. 
Metode rada: Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka u oktobru 2024. godine na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Prištini, Kosovska Mitrovica. Obuhvaćeni su svi
 student 3. godine medicine koji su pored klasične nastave iz Medicinske statistike i informatike imali i elektronsko učenje. Nastavni materijali su bili dostupni preko Moodle
 platforme i pripremljeni u vidu metakognitivni problemski baziranih modula u okviru Erazmus + projekta „Razvoj i implementacija metakognitivnih problemski baziranih
 modula u kursevima mešovite nastave u medicinskim naukama“, br. 101082790. Na stranici kursa bila je postavljena i srpska, validirana verzija MAI upitnika uz dodatak
 sociodemografski podataka i pitanja vezanih za proces studiranja. Upitnik je obuhvatao dve komponente. “Znanje o kogniciji”, (sa podkomponentama, deklarativno znanje,
 procedualno znanje, uslovno znanje) i “Regulaciju kognicije” (planiranje, strategija upravljanja informacijama, praćenje učenja i razumevanja, strategija za ispravljanje
 grešaka i evaluacija).
 Upitnik ima ukupno 52 stavke sa odgovorima ocenjenim Likertovom skalom sa 5 nivoa – od 1, „Uvek netačno“ do 5 „Uvek tačno“, a sabiranjem svih stavki u okviru jedne  
subkomponente dobijen je zbirni rezultat za datu potkategoriju metakognicije. Studenti su popunjavali upitnik pre pristupa nastavnim materijalima koji su se nalazili na kursu.
 Rezultati: Istraživanjem je obuhvaćeno 82 studenta, prosečne starosti 20,9±0,9. Ispitivani uzorak je činilo 32,9% osoba muškog i 67,1% ženskog pola, koji su se izjasnili o
 potrebi internet u toku studiranja i  na skali od 1 “malo” do 5 “mnogo”, ocenili da je prosečna potreba za internetom tokom studiranja iznosila 4,4. Veći nivo procedualnog
 znanja je bio povezan sa većom potrebom za internetom tokom studiranja (r=0,289. p=0,008). Pozitivna korelacija potrebe internet je zabeležena i sa svim subkomponentama  
“Regulacije kognicije”, za planiranje (r=0,249; p=0,024), strategiju upravljanja informacijama (r=0,396; p<0,001), praćenje učenja i razumevanja (r=0,316; p=0,004),
 strategiju za ispravljanje grešaka (r=0,275; p=0,012) i evaluaciju (r=0,294; p=0,007). Najača povezanost potrebe internet tokom studiranja je bila sa strategijom upravljanja
 informacijama. Veća potreba korišćenja interneta među studentima  je uticala da uspore sa radom kada naiđu na važne informacije (4,4), fokusiraju se na nove informacije
 (4,3), teže da ih preformulišu svojim rečima (4,4) i povezuju ih sa onim što već znaju (4,4).
 Zaključak: Korišćenje internet tokom studiranja utiče na veći stepen metakognicije i svesnosti studenata da prepoznaju nove i važne informacije. Pomaže im kako da usvoje
 nove informacije, da se na njih fokusiraju, da ih preformulisu i kako da ih povežu sa već postojećim znanjem.
 Ključne reči: Metakognicija, upotreba internet, studenti medicine, MAI

Uvod: San predstavlja ključnu komponentu fizičkog i mentalnog zdravlja, a njegov kvalitet posebno je važan u periodu studiranja. Studenti su populacija koja je podložna raznim faktorima koji negativno utiču na san. Jedan od značajnih faktora koji se sve češće ispituje jeste učestala upotreba mobilnih telefona, naročito u večernjim satima. Plavo svetlo koje emituju ekrani, kao i kognitivna i emocionalna stimulacija, mogu negativno uticati na uspavljivanje, ukupno trajanje sna i osećaj odmorenosti.
Cilj rada: Cilj ovog istraživanja je da se proceni subjektivni kvalitet sna kod studenata, kao i da se ispita povezanost između korišćenja mobilnih telefona, ukupno i u večernjim satima, i kvaliteta sna kod studenata.
Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno kao presečna studija kojom je obuhvaćeno 276 studenata 22,6 ± 2,9; 205 ženskog i 71 muškog pola. Podaci su prikupljeni pomoću online anonimnog upitnika koji je sadržao pitanja o navikama korišćenja telefona i standardizovani Pittsburg Sleep Quality Index (PSQI).
Rezultati: Većina ispitanika (77,5%) koristi mobilni telefon više od 4 sata dnevno. Period od 23.00 do 00.59 je bio najčešći odlazak na spavanje (54,7%), zatim period od 01.00-02.59 (31,9%). U periodu od 21.00 do 22.59 na spavanje je odlazilo 6,9% ispitanika, a u periodu nakon 03.00 6,5%. Loš kvalitet sna je zabeležen kod 163 ispitanika (n = 59,1%). Utvrđena je slaba, ali statistički značajna korelacija između vremena provedenog na mobilnom telefonu i PSQI (r = 0,28; p < 0,001). Takođe, između korišćenja telefona u večernjim satima i PSQI pronađena je slaba, ali statistički značajna korelacija (r = 0,27; p < 0,001).
Zaključak: Nalazi ukazuju da postoji statistički značajna povezanost između učestalosti korišćenja mobilnog telefona i lošijeg kvaliteta sna kod studenata. Iako su korelacije slabe, rezultati pokazuju potrebu za podizanjem svesti o štetnim efektima kasne upotrebe digitalnih uređaja i promovisanjem higijene spavanja kao važne komponente studentskog zdravlja.
Ključne reči: kvalitet sna, studenti, večernja upotreba mobilnih telefona

Uvod: Osobe sa dijabetesom češće su imale teže kliničke oblike COVID-19. Međutim, postoji hipoteza da određeni antidijabetički lekovi mogu biti
povezani sa boljim ishodima kod pacijenata sa COVID-19. Cilj ove studije bio je da se analizira da li je pandemija COVID-19 uticala na promenu
potrošnje antidijabetika u Srbiji.
Metode: Ova deskriptivna analiza je sprovedena korišćenjem javno dostupnih podataka dobijenih sa zvaničnog sajta Agencije za lekove i medicinska
sredstva Srbije u periodu 2006-2022. Regresiona analiza jointpoint je primenjena za ispitivanje dinamike korišćenja antidijabetičkih lekova tokom
ispitivanog perioda.
Rezultati: U Republici Srbiji je ova studija analizirala upotrebu 28 antidijabetičkih lekova u periodu od 2006. do 2022. godine. Rezultati su pokazali
da je na početku pandemije COVID-19 došlo do povećanja potrošnje dulaglutida (počev od 2020. godine) i smanjenje potrošnje insulina detemir
(počev od 2019), insulina lispro (kombinovanog) i insulina lispro (brzodelujućeg) (počev od 2020.).
Zaključak: Naša studija je otkrila značajne promene u upotrebi određenih antidijabetičkih lekova, kao što su povećana potrošnja dulaglutida i
smanjena upotreba različitih tipova insulina. Ove promene odražavaju strategije koje se razvijaju u lečenju dijabetesa za bolju podršku pacijentima
tokom ove globalne zdravstvene krize.
Ključne reči: antidijabetički lekovi, uticaj Covid-19, potrošnja, Srbija

Uvod: Po pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za vodu u flaši koja se nalazi u prometu (prirodnu mineralnu, prirodnu izvorsku i stonu vodu), proizvođač je dužan da pre
početka proizvodnje pribavi izveštaje o izvršenom ispitivanju zdravstvene ispravnosti voda (fizičke, hemijske, mikrobiološke
karakteristike, gasni i radiološki sastav) (1) .Ispitivanje zdravstvenih karakteristika flaširane vode je posle najnovijih preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije postalo
jedna od vodećih tema u medicini. Potrošači ne biraju vodu po mineralnom sastavu. Zato istraživanja pokazuju da konzumiranje flaširane vode nosi značajne zdravstvene
rizike sa kojima su konzumenti retko upoznati (2). Ipak konzumiranje flaširane vode može doneti i određene benefite po zdravlje.
Cilj: Utvrdjivanje prisutnih vrsta flaširane vode u maloprodajnim objektima u Kosovskoj Mitrovici kao i analiza njihovih zdravstvenih karakteristika.
Metode: Anketom na terenu prikupili smo podatke o flaširanoj vodi iz 15 od ukupno 24 maloprodajnih objekata u Kosovskoj Mitrovici. Vodu smo analizirali prema mineralnom
sastavu.
Rezultati: Najčešće se u maloprodajnim objektima nalaze vode Knjaz Miloš i Aqua viva. Još se u prodaji mogu naći sledeće vode: Rosa, Dea, Voda voda, Suza, Zagori, Vrnjačko
vrelo, Jana, Izvorka, Ana, Radenska, Donat Mg, Pelisterka, Mivela, Vrnjci i Kiseljak. Radenska je voda sa značajnim sadržajem kalcijuma, dok su Mivela i Donat Mg vode sa
značajnom koncentracijom magnezijuma. Voda Vrnjci ima značajnu količinu kalijuma. Takodje, veći broj voda sadrži značajnu količinu natrijuma. Slabomineralne vode Voda
voda Aqua viva sadrže optimalnu količinu fluorida.
Zaključak: Na tržištu je u ponudi paleta najrazličitijih voda u flaši koje sa sobom nose čitav spektar mogućih zdravstvenih rizika ali i zdravstvenih benefita. Neophodno je
upoznati stanovništvo sa velikim značajem koje odabir mineralne vode može imati po njihovo zdravlje.

Uvod: Problemi sa mentalnim zdravljem postaju sve zastupljeniji i među studentima. Istraživanja su pokazala da gotovo polovina univerzitetskih studenata pokazuje umerene
nivoe mentalnih problema povezanih sa stresom, uključujući i anksioznost i depresiju.
Cilj rada: Utvrditi prevalenciju anksioznosti, depresije i stresa u studentskoj populaciji.
Materijal i metod rada: Istraživanje je urađeno kao studija preseka. Kao instrument istraživanja korišćena
je skala za procenu depresivnosti, anksioznosti i stresa (DASS-42). Od statističkih metoda korišćeni su hi- kvadrat i Mann–Whitney test, sa nivoom značajnosti od 0,05.
Rezultati: U istraživanju je učestvovalo 600 studenata, od kojih je 34% bilo muškog pola, a 66% ženskog pola. Prosečna starosna dob studenata je iznosila 20.2±1.5 a
studentkinja 19.9±1.4. Analiza skale anksioznosti je pokazala da 6,7% studenata ima blagu anksioznost, 7,3% srednje tešku, dok je 12,8%
imalo ekstremno tešku anksioznost. Skala depresije je pokazala, da je blagi osećaj depresivnosti prisutan kod 5,8% studenata, umereni 4,8%, teški 1,5%, dok je ekstremno
teški osećaj bio prisutan kod 15,8% studenata. Na skali stresa, 10,2% studenata je osetilo blagi stres, umeren stres je bio prisutan kod 6,7%
studenata, dok je jak stres imalo 6.7%. Učestalost povišenog stresa je značajno učestalija kod studenata ženskog pola (hi kvadrat=14.914, p<0.001). Povišen stres je bio
zastupljen kod 33,1% ženskog pola a 18,1% kod muškog pola. Anskioznost je značajno izraženija kod studentkinja u odnosu na studente (hi kvadrat=6,204, p<0.013) a za
depresiju nema značajne razlike između polova. Kada je u pitanju fakultet, studenti sa medicine su imali znatno manje izražene simptome depresije, stresa i anksioznosti u
odnosu na studente sa drugih fakulteta.
Zaključak: Studenti medicine imaju znatno niži stepen depresije, stresa i anksioznosti u odnosu na studente sa drugih fakulteta. Anksioznost i stres je izraženija kod
studentkinja u odnosu na studente.
Ključne reči: Studenti, DASS-42, stres, anksioznost, depresija.

Postojeći model obrazovanja kadrova u oblasti uticaja životne sredine na zdravlje čoveka, karakteriše izrazita stručna i sektorska fragmentacija. Umesto da integriše sve
pozitivne aspekte multidisciplinarnosti, interdisciplinarnosti i transdisciplinarnosti, trenutni model često favorizuje uskostručne pristupe. Ova fragmentacija je prisutna
između različitih naučnih i stručnih oblasti - biologije, hemije, poljoprivrede, medicine, inženjerskih nauka, ali i ekonomije, prava i društvenih nauka. U takvom okviru,
stručnjaci iz različitih disciplina često pristupaju problemima isključivo iz perspektive svojih struka, boreći se za „svoj deo kolača“, što rezultira uskim i jednostranim
tumačenjima problema. Ovaj pristup neretko stvara nove izvore sukoba među stručnjacima, jer se različite struke međusobno ne prepoznaju kao komplementarne, već kao
konkurentske, što dodatno otežava efikasno rešavanje složenih problema. Takva fragmentacija je posebno problematična kada je reč o pitanjima životne sredine, jer ona
zahteva celovit pristup. Zdravstveni problemi izazvani faktorima iz životne sredine, kao što su zagađenje, klimatske promene, izloženost štetnim materijama ili
nanočesticama, uticaj socijalnog okruženja itd. ne mogu se adekvatno razumeti i rešavati ako se razmatraju parcijalno, iz ugla samo jedne naučne discipline. Životna sredina
je sveobuhvatan sistem, i sveobuhvatni problemi koji iz nje proističu moraju biti tretirani integrisano - uzimajući u obzir sve relevantne aspekte koji mogu doprineti rešavanju
tih problema. Za realizaciju poslediplomskih studija u ovoj oblasti neophodna je transdiciplinarna saradnja između različitih disciplina, ne samo na nivou razmene
informacija, već kroz aktivno povezivanje i preplitanje različitih metodologija i perspektiva kako bi se došlo do inovativnih i održivih rešenja. Obim različitih rizika po životnu
sredinu i zdravlje čoveka, koji nastaju u savremenom društvu, svakog dana je sve veći. Tako se danas kao glavni faktori uticaja na zdravlje ljudi pojavljuju neki rizici koji pre
samo par godina ili desetina godina nisu ni postojali. Iz istih razloga pristup temi rizika po životnu sredinu i zdravlje čoveka postao je problematičan i u razvijenim zemljama.
U nizu kritičnih situacija nastalih u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja čoveka, različite države nisu imale adekvatne odgovore na nastale probleme. Kao na primer u
slučajevima sve češćih vanrednih situacija (poplave, akcidenti u industriji i saobraćaju itd.), aerozagađenja, novih rudarskih postrojenja, COVID, neadekvatne bezbednosti
hrane, zavisnosti od interneta, društvenih kriza itd. Jedan od glavnih razloga tome bio je upravo nedostatak odgovarajućih stručnjaka koji bi na pravi način mogli da sagledaju
ove probleme i ukažu stanovništvu i državnim aparatima kako treba ispravno postupati. Analizom navedenih problema ustanovili smo da postoji potreba da se kroz obrazovni
sistem stvore stručnjaci koji će, usvajanjem transdisciplinarnih znanja, na adekvatan način moći da odgovore svim savremenim izazovima u oblasti zaštite životne sredine i
zdravlja stanovništva. Postojeći obrazovni modeli, u okviru poslediplomske edukacije lekara, nisu u stanju da proizvedu takve stručnjake pa je neophodno sprovesti
transformaciju obrazovnog procesa u ovoj oblasti i to direktnom intervencijom u konceptu učenja usvojen primenom MCPB modula, a kroz primenu problem based blended
learning blocks modula sa integrisanim transdisciplinarnim znanjima(TransBlox), a koji će dopunjavati teorijsku i praktičnu nastavu u okviru Blended learning kurseva na
Moodle platformi. U okviru ovih modula, nakon uvodnog teksta u kojem se postavlja problem i istraživački cilj, svaki naredni korak će uključivati vođena pitanja prilagođena
rešavanju postavljenog problema. Ova pitanja će biti interaktivno dizajnirana, s mogućnošću biranja ponuđenih odgovora ili unošenja odgovora u predviđena polja.
Odgovarajući na vođena pitanja, student će postupno identifikovati ključne komponente koje treba razjasniti i, prateći logičan sled pitanja, učiti kako da sistematski rešava
problem. Korišćenje unapređenih modula omogućuje integraciju transdosciplinarnih znanja u nastavne kurikulume poslediplomskih studija i maksimalnu objektivnost u
praćenju nastave i ocenjivanju, kao i transparentnost i demokratičnost celokupnog nastavnog procesa.
Ključne reči: Transdisdiplinarnost, meta-kognicija, poslediplomsko obrazovanje lekara

Povrede koje deca zadobijaju kao putnici u vozilima predstavljaju značajan javnozdravstveni problem zbog njihove učestalosti, težine posledica i mogućnosti
prevencije. Povreda se definiše kao telesno oštećenje nastalo usled akutnog izlaganja energiji koja prevazilazi fiziološke granice tolerancije organizma. Iako se
često nazivaju „nesrećama“, povrede nisu nasumični događaji; one se dešavaju u predvidivim okolnostima sa prepoznatljivim faktorima rizika. Među nenamernim
povredama, saobraćajne povrede predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti i invaliditeta dece širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije,
više od 1,3 miliona ljudi godišnje izgubi život u saobraćajnim nesrećama, pri čemu su deca uzrasta od 2 do 14 godina posebno ugrožena. U Srbiji, gotovo polovina
svih smrtnih slučajeva u saobraćaju u kojima su deca učestvovala, dogodila se dok su bila putnici u vozilu. Većina ovih povreda mogla je biti sprečena ili
značajno ublažena da su bile primenjene odgovarajuće mere bezbednosti—kao što su sigurnosni pojasevi ili dečija sedišta—u skladu sa uzrastom i fizičkim
razvojem deteta. Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta može smanjiti rizik od smrtonosne povrede i do 60%. Zdravstveni radnici imaju ključnu ulogu u edukaciji
roditelja o ispravnoj upotrebi sistema za vezivanje i u razbijanju uobičajenih zabluda. Njihov autoritet i čest kontakt sa starateljima čine ih ključnim akterima u
promociji bezbednosti dece u saobraćaju. Haddonova matrica predstavlja konceptualni okvir za analizu faktora rizika i identifikaciju mogućnosti za intervenciju
kroz faze pre događaja, tokom događaja i nakon događaja. Efektivna prevencija zahteva saradnju više sektora, ciljanu javnu edukaciju, unapređeno sprovođenje
zakona i pristup zasnovan na podacima iz javnog zdravlja. Na kraju, smanjenje broja povreda među decom putnicima predstavlja zajedničku društvenu
odgovornost koja zavisi od proaktivne edukacije, sprovođenja politika i strateškog uključivanja zdravstvenog sistema.
Ključne reči: povrede dece, saobraćajne nezgode, javno zdravlje, bezbednost vozila, dečija autosedišta, prevencija povreda, zdravstveno vaspitanje

Savremena medicina sve više daje važnost psiholoških, emotivnih i duhovnih faktora u očuvanju psihofizičkog zdravlja. Čovek, organ, ćelija je svetlosna energija
čestica biofotona koja ima svoju vibraciju - frekvencu koja se može izmeriti različitim uređajima. Jedna od njih je metoda kvantne medicine, koja koristi
različite instrumente koje preko glavnih 12 i sporednih meridijana i akupukturnih tačaka registruju protok energije i očitavaju stanje ćelija, organa i organizma.
Detektuju se energetsko stanje organizma ( aura I čakre); fiziološki I biohemijski parametari, markeri, hormoni, vitamin , minerali, tako i patologija i patogeni (
paraziti, virusi, gljivice, bakterije, protozoe). Suština lečenja kvantnom medicinom krije se u sledećem: ako je materija neuništiva, neuništiva je i informacija
koju ona sadrži. Pri nastanku bolesti, postoji informacija o bolesti, ali je njoj prethodila informacija o zdravom stanju, te se korigovanjem poremećene
frekvencije elektromagnetnog polja organizam može vratiti u elektromagnetnu ravnotežu, ili joj se bar približiti. Kvantna medicina spaja najsavremenija
dostignuća biofizike i kvantne fizike sa poznavanjem energetskih polja u organizmu. Svaka misao, svaka emocija i raspoloženje utiču na biofizičku stabilnost
ćelije. Molitva ( religijska, personalna, meditacija, tetahealing ) povećavaju vibraciju ćelije, aktivira se parasimpatikus, smanjuje se kortisol, upalni procesi.
Pozitivne misli i emocije koje imaju veliku vibraciju kao što su molitva, bezuslovna ljubav,radost, saosećanje, empatija, opraštanje i pokajanje su dubinski
čistači ćelija. Raspon vrednost ovih emocija je od 500 Hz do 1000 Hz, za razliku od nižih emocija: tuga, ljutnja, briga, strah, koje vibriraju nisko ( 0,4 Hz – 20Hz
), te uvode organizam u disbalans. Svesnost čistih misli i emocija visokih vibracija su ogledalo našeg zdravlja. Reče Otac Tadej: “ Kakve su nam misli, takav nam
je život”.