UVOD: Vektorske zarazne bolesti su bolesti ljudi uzrokovane parazitima, virusima i bakterijama koje se prenose vektorima. Poznato je više od 100
vrsta ovih mikroorganizama koji se mogu prenijeti vektorima i izazivati bolest kod ljudi. Pristup Jedno Zdravlje promoviše unapređenje zdravlja i
dobrobiti ljudi, životinja, biljaka i zajedničke im prirodne okoline.
CILJ: Prikaz epidemioloških karakteristika vektorskih zaraznih bolesti u Crnoj Gori od 2014-2023. godine kao i prikaz zajedničkih aktivnosti humanog i
veterinarskog sektora u pristupu jednom zdravlju.
MATERIJAL I METODE: U radu je korišten kvalitativni i kvantitativni opservacioni metod istraživanja.
REZULTATI: U periodu 2014-2023. godine registrovane su četiri vektorske bolesti:
Malarija, Lajmska bolest, Lajšmanioza i Denga. Ukupan broj registrovanih slučajeva je 121 (prosječna stopa incidencije 1,9/100 000 stanovnika). Broj
oboljelih se kretao od najmanje 6 slučaja, stopa incidencije 1,0/100 000 (u 2021. godini) do najviše 19 slučajeva, stopa incidencije 3,1/ 100 000 (u
2016.god.). U posmatranom periodu Lajmska bolest je najučestalija bolest iz ove grupe zaraznih bolesti sa ukupno oko 55 % svih slučajeva (67
slučaja – prosječna stopa incidencije 1,1/100 000). Lajšmanioza je druga po učestalosti, sa 38% svih registrovanih slučajeva (45 slučajeva – prosječna
stopa incidencije 0,72/100 000). Registrovani slučajevi malarije i denge predstavljaju importovane slučajeve.
ZAKLJUČAK: Crna Gora je među državama sa niskim stopama incidencije od vektorskih zaraznih bolesti. Povezujući ljude, životinje i životnu sredinu,
One Health može pomoći u rješavanju cijelog spektra kontrole bolesti – od prevencije do otkrivanja, pripravnosti, odgovora i upravljanja – i
doprinijeti globalnoj zdravstvenoj sigurnosti.
Ključne riječi: Epidemiološki nadzor, vektorske zarazne bolesti, ONE HEALTH

Uvod: Male boginje (Morbilli) predstavljaju jednu od najkontagioznijih bolesti gdje je stopa sekundarnog javljanja veća od 90% među izloženim i osjetljivijim
pojedincima (9-10 osjetljivih osoba oboli kada se nalazi u bliskom kontaktu sa oboljelima). Najčešće se javlja u vidu manjih ili većih epidemija. (1)
Na teritoriji opštine Bar od ukupno registrovanih 3190 djece rođenih od 01.01.2017. do 31.08.2022. godine čija dob je prispjela za vakcinaciju prvom dozom MMR
vakcine, vakcinisano je 51,07% djece, odnosno njih 1629, što je niže od republičkog prosjeka koji iznosi 63,96%. Dakle, nevakcinisano prvom dozom MMR vakcine
u pretškolskom uzrastu je 1561 dijete, odnosno 48,93%.(2)
Na teritoriji opštine Bar od ukupno registrovanih 639 djece rođenih od 01.01.2017. do 31.12.2017. godine čija dob je prispjela za vakcinaciju drugom dozom MMR
vakcine (ovo je prva generacija prispjela za drugu dozu MMR vakcine), vakcinisano je 52,58% djece, odnosno njih 336, što je niže od republičkog prosjeka koji
iznosi 62,93%. Dakle, nevakcinisano drugom dozom MMR vakcine u ovom uzrastu je 303 djece, odnosno 47,42%.(2)
Tokom početka epidemije malih boginja 2023/2024, od početka 2024. godine registrovano je ukupno 12 slučajeva morbila, dok je u posljednjih 13 mjeseci
zabilježeno ukupno 47 slučajeva (prema izvještaju od 29.04.2024. godine).(3) Preporuke, protokoli i postupci sa kojima je vršena obrada slučajeva su bili već
definisani.(4)
Prikaz bolesnika: Djevojčica starosti 8 godina, sa simptomima makulopapulozne ospe po licu i gornjim ekstremitetima sa širenjem u kasnijoj fazi od grudi ka
donjem dijelu tijela; na bukalnoj sluzokoži promjene izgleda prosutog pirinča na hiperemičnoj podlozi tzv.„Koplikove mrlje“; prisutno i curenjem nosa, povišena
tjelesna temperatura (38,5°C), i malaksalost.
Djevojčica je od strane pedijatra iz PZU u Baru pregledana 26.04.2024. godine i dobijen je IgM pozitivni nalaz na morbile, nakon čega je dana 27.04.2024. godine
Centru za medicinsku mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Crne Gore dostavljen uzorak brisa ždrijela i nosa, a 28.03.20224. godine PCR dijagnostikom
potvrđena infekcija virusom morbila.
Epidemiološkim ispitivanjem je utvrđeno da djevojčica nije vakcinisana protiv malih boginja niti jednom dozom MMR vakcine, kao i da je u periodu od 9-
10.04.2024. godine sa karate klubom “Bar” boravila na turniru u Sarajevu (BIH) gdje je bila aktuelna epidemija morbila u većem obimu.
Aktivnim istraživanjem identifikovane su ukupno 104 osobe koje su u periodu zaraznosti bile u kontaktu sa djevojčicom (74 kontakta sa putovanja na turnir u
karateu u Sarajevu, 26 učenika iz odjeljenja koje pohađa, troje članova porodice djevojčice i učiteljica). Dva suspektna slučaja su nakon dobijanja negativnih
rezultata analiza briseva nazofarinksa odbačena.
Nakon dobijanja potvrde o izolaciji uzročnika malih boginja, Odsjek za epidemiologiju Higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja Bar intenzivno preduzima
neophodne korake kako bi se sprječilo masovnije širenje bolesti (epidemiološko ispitivanje, pojačan epidemiološki nadzor, aktivno istraživanje slučajeva,
prikupljanje kliničkih uzoraka za potvrdno testiranje na morbile, istraživanje i obrada kontakata, imunizaciju osjetljivih kontakata, izolaciju slučajeva).
Rezultat ovih aktivnosti je sprečavanje pojave novog slučaja a samim tim i epidemije u zbog nedovoljnog obima vakcinisanoj populaciji.
Zaključak: Kaskadni sistem mjera (opšte uz djelimično sprovedenu specifičnu mjeru sprječavanja nastanka epidemije) dovele su do rezultata koji se ogledan u
uspješno kontrolisanoj epidemiji što govori o značaju i neophodnosti svih primjenjenih mjera.
Ključne riječi: morbilae, MMR, epidemija 

Tokom prošlog veka je došlo do globalnog menjenja klime zbog emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, a promene će se nastaviti i dalje.
Klimatske promene i njihovi negativni uticaji na globalnom nivou se smatraju jednom od najvećih pretnji ljudskom zdravlju u 21. veku. Klima
direktno utiče na zdravlje ljudi kroz sve veće klimatske ekstreme, pogoršanje kvaliteta vazduha, porast nivoa mora što na više načina ima uticaj na
sisteme proizvodnje hrane i vodene resurse. Spektar bolesti i zdravstvenih stanja na koje utiče klima u najširem smislu je veliki, od bolesti
uzrokovanih toplotom i zračenjem, nedovoljne ishrane, respiratornih i srčanih problema, utapanja, povreda i mentalnog stresa koji nastaje usled
ekstremnih i iznenadnih vremenskih prilika. Klima utiče i na zarazne bolesti, naročito one koje se prenose vodom, vazduhom ili vektorima. Globalno
zagrevanje je direktno uticalo na geografsku distribuciju krpelja, naročito vrste Ixodex ricinus, prenosioca više bolesti od kojih su najznačajnije
Lajmska bolest i krpeljski encefalitis. Uočena je pojava krpelja na sve većim nadmorskim visinama i većim geografskim širinama u odnosu na ranije.
Predpostalja se da su klimatske promene bile značajan činilac za širenje i drugih vektora u Evropi npr Aedes albopictus (azijski tigrasti komarac),
prenosilac zike, denge i čikungunje ili peščana mušica Phlebotomus, prenosilac lajšmanijoze. Veoma visoke temperature vazduha u leto 2010. godine
povezane su sa epidemijom groznice Zapadnog Nila koja je izbila u jugoistočnoj Evropi, a i epidemije koje su se javile u narednim godinama
povezane su sa temperaturnim anomalijama u toku letnjih meseci.
Na disperziji patogena i vektora značajan uticaj imaju i globalizacija i međunarodni vazdušni saobraćaj.
ZAKLJUČAK Praćenje meteoroloških uslova kao i dugoročna prognoza na osnovu dobijenih podataka može u nekoj meri pomoći u otkrivanju
potencijalnih epidemijskih prekursora za bolesti koje se prenose vektorima, tj mogu poslužiti kao sistemi ranog upozorenja o pojavi bolesti u cilju
smanjenja rizika od razbuktavanja epidemija.
KLJUČNE REČI Klimatske promene, zdravlje, epidemija, vektorske bolesti, krpelji, komarci

Uvod: Metabolički sindrom (MetS) je naziv za grupu faktora rizika (povišen krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, abdominalna gojaznost i visok nivo
triglicerida u krvi) koji zajedno povećavaju rizik za razvoj aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti, insulinske rezistencije, dijabetesa i vaskularnih
neuroloških komplikacija kao što je moždani udar. Prevalencija metaboličkog sindroma među studentskom populacijom varira u zavisnosti od regiona
i životnih navika.
Cilj rada: Utvrditi prevalenciju metaboličkog sindroma i navike u ishrani studenata Univerziteta u Pristini.
Metod rada: Ova studija preseka je sprovedena u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Kosovskoj Mitrovici (Studentska Poliklinika).
Sistematskim pregledom je obuhvaceno 600 studenata kojima je procenjen nutritivni status, izmeren krvni pritisak i odrađene odgovarajuće
laboratorijske analize (nivo glukoze, triglicerida i lipoproteina visoke i niske gustine). U određivanju nutritivnog statusa korišćeni su: BMI (body mase
index -indeks telesne mase), procenat ukupne masne mase tela i obim struka. Istovremeno su studenti popunjavali socio-demografski upitnik kao i
upitnik za ispitivanje životnih navika studenata. Kriterijum za dijagnozu metaboličkog sindroma je prisustvo tri od ukupno pet faktora rizika prema
NCEP - National Cholesterol Education Program, Adult Treatment Panel III. Nivo statističke značajnosti je postavljen na p<0,05.
Rezultati rada: Ukupno 600 studenata je bilo uključeno u studiju. Nešto veći je udeo studentkinja u uzorku istraživanja 66%. Većina studenata 48,0%
živelo je u studentskom domu. Prosečan BMI je bio 22,2 ± 3,9. Studenata sa viškom kilograma, koji prema BMI spadaju u grupu predgojaznih bilo je
93 (15,5%) a gojaznih 27 (4,5%). Prevalencija MetSa sa prisustvom sva tri faktora rizika iznosila je 2,5%, stim da je učestalost značajno veća kod
studenata 73,3% u odnosu na studentkinje 26,7%. Najzastupljeniji faktor rizika za definisanje metaboličkog sindroma bio je povišen nivo triglicerida
(86,7%). Povećan obim struka (80.0%) je drugi najčešći faktor rizika a zatim nizak nivo lipopproteina visoke gustine HDL (53,3%). Zanimljivo je da je
13,3% studenata imalo MetS a prema BMI pripadali su kategoriji normalno uhranjenih, dok je većina studenata sa znacima metaboličkog sindroma
pripadala kategoriji gojaznih 73,3%. Povećan rizik za nastanak MetSa imalo je 26,2% studenata jer su imali jedan ili dva faktora rizika neophodna za
postavljanje dijagnoze. Manje od polovine studenata redovno doručkuje 250 (41,7%) a pet obroka dnevno ima svega 22 (3,7%). Voće svakodnevno
konzumira 31,5%, povrće 22,4%, dok koštunjavo voće samo 4,2% studenata. Polovina studenata 52,2% konzumira brzu hranu 5 do 6 puta u toku
nedelje, kao i čips i slane grickalice, dok jedna trećina jede slatkiše svaki dan 36,3%. Mleko i mlečni proizvodi su najčešće na jelovniku dva do 4 puta
u toku nedelje kod većine studenata 28,5%.
Zaključak: Prevalencija Metsa u studentskoj populaciji znatno se ne razlikuje od prevalencije MetSa u svetu. S obzirom da postoji tendencija
porasta ovog oboljenja trebalo bi pažnju usmeriti na usvajanje zdravih stilova života, što podrazumeva, redovnu fizičku aktivnost, raznovrsrnu
ishranu sa dosta voća i povrća, održavanje telesna mase u okviru normalno uhranjene prema BMI klasifikaciji, prestanak pušenja i konzumacije
alkohola.
Ključne reči: Metabolički sindrom, ishrana, studenti 

Procena rizika u zdravstvenim ustanovama predstavlja temeljni element sistema bezbednosti i zdravlja na radu, imajući u vidu kompleksnost i
raznovrsnost profesionalnih opasnosti kojima su zaposleni izloženi. Ovaj rad analizira teorijski i normativni okvir procene rizika, tipologiju rizika
specifičnih za zdravstveni sektor, kao i metodološki pristup njihovom identifikovanju, kvantifikaciji i upravljanju. Zaposleni u zdravstvu, uključujući
lekare, medicinske tehničare, pomoćno i administrativno osoblje, izloženi su različitim vrstama rizika: biološkim, hemijskim, fizičkim,
psihosocijalnim i ergonomskim. Biološki rizici se posebno izdvajaju zbog neposrednog kontakta sa potencijalno infektivnim materijalima i
pacijentima, dok hemijski i fizički rizici proizilaze iz upotrebe lekova, dezinfijenasa i radnih uslova u savremenim kliničkim okruženjima.
Psihosocijalni i ergonomski faktori dodatno doprinose profesionalnom opterećenju.
Metodologija procene rizika uključuje korake poput identifikacije opasnosti, procene izloženosti i verovatnoće, određivanja posledica, kvantifikacije
rizika kroz matrice rizika, i definisanja mera kontrole. U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije i međunarodnim
standardom ISO 45001:2018, procena rizika se formalizuje Aktom o proceni rizika koji mora da sadrži analizu svakog radnog mesta i konkretne
predloge mera zaštite. Posebna pažnja se posvećuje radnim mestima sa povećanim rizikom, gde je neophodno sprovesti dodatne medicinske provere i
obezbediti posebne uslove rada.
Preventivne i korektivne mere uključuju tehnička rešenja (npr. ventilacija, izolacija), organizacione mere (radne procedure, smenski rasporedi),
korišćenje lične zaštitne opreme (LZO), edukaciju zaposlenih i psihološku podršku. Efikasno upravljanje rizicima zahteva ne samo primenu tehničkih i
organizacionih rešenja, već i kontinuiranu evaluaciju, nadzor i edukaciju svih zaposlenih.
Diskusija ukazuje na neujednačenu primenu zakonskih regulativa i potrebu za sistemskim unapređenjem inspekcijskog nadzora, posebno u domenu
edukacije nižeg medicinskog osoblja i dosledne upotrebe zaštitne opreme. Zaključno, procena rizika mora biti kontinuiran i prilagodljiv proces koji se
oslanja na multidisciplinarni pristup, proaktivan menadžment i kulturu bezbednosti, sa ciljem očuvanja zdravlja zaposlenih i osiguranja kvaliteta
zdravstvenih usluga.
Ključne reči: procena rizika, zdravstvene ustanove, bezbednost i zdravlje na radu, biološki rizici, zaštitne mere.

Uvod: Hronični virusni hepatitis je globalni problem humane medicine i око 345 miliona ljudi širom sveta živi sa infekcijom hepatitisa.[1]
Cilj rada: Cilj ovog istraživanja bio je da se odredi seroprevalenca HBV i HCV infekcija u srpskim enklavama i severnom delu Кosova i Metohije i
uporedi broj pozitivnih u drugoj dekadi XXI veka i 10 godina kasnije каo i da se utvrdi kakav је trend učestalosti od infekcije hepatitisom.
Materijal i metode: Retrospektivnom metodom obuhvaćeni su ispitanici koji su se javili Zavodu za transfuziju krvi u Kosovskoj Mitrovici za serološko
testiranje koje je sprovedeno ELISA testom . Obrađeni su podaci u periodu оd 2010. g. do 2022. g. Ispitanici su bili podeljeni u grupu dobrovoljnih
davaoca krvi i grupu koja je došla na testiranje po upitu lekara.
Rezultati rada: U periodu od 2010.-2012. g testirano je 6326 ispitanika od kojih je 137 (2,17%) bilo pozitivno na hepatitis . Od 2020.g do 2022. g
testirano je 5533 ispitanika а pozitivno na hepatitis bilo je 54 (0,61%). U upoređivanim periodima nije bilo značajne razlike u odnosu na pol i
infekcijuHBV i HCV. Postoji razlika u odnosu na udruženost pozitivnih nalaza HBV i HCV koja je bila značajno veća u periodu od 2010-2012.godine
(p>0,033). Među dobrovoljnim davaocima krvi bilo je više osoba muškog pola (63,6%) dok su osobe ženskog pola značajno češće testirane po uputu
lekara (p=0,045). Linearni trend učestalosti HBV i HCV ima statistički negativan trend sa smanjenjem broja obolelih za 3 slučaja za svaku sledeću
godinu (p= 0,002)
Zaključak: Broj pozitivnih od HBV i HCV virusnog hepatitisa u periodu od 2010.g do 2022.g pokazuje tendenciju opadanja što znači da su vakcinacija
i mere prevencije dali dobre rezultate.[2,3]
Ključne reči: Hepatitis B; Hepatitis C; Dobrovoljni davaoci krvi

 SAŽETAK
 SAŽETAK
 Uvod: Deltoidni ligament (DL) predstavlja složenu strukturu i najvažniji je medijalni stabilizator talokruralnog (TK) zgloba. Ruptura DL se
 dijagnostikuje kod 40% rotacionih preloma TK zgloba. Nepravilno lečenje rupture DL potencijalno dovodi do hronične nestabilnosti i posttraumatske
 artroze TK zgloba.Decenijama se hirurzi bore sa pitanjem da li je potrebno lečenje rupture DL kod akutnih preloma TK zgloba. Značajan broj tehnika
 je preporučen za lečenje rupture DL.
 Cilj :Da procenimo uspeh – ishod operativnog lečenja akutne rupture DL udružene sa prelomom TK zgloba uzimajući u obzir klinički i radiološki nalaz.
 Materijal i metode: Analiza je umerena na ispitivanje rezultata 32 pacijenata oba pola sa aktuelnom rupturom DL i prelomom TK zgloba lečenih u
 periodu od 2019. do 2022. god. na Klinici za Ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije u Beogradu.. 
Rezultati: Svi radiografski parametri koji su bili kontrolisani nakon jedne do tri godine lečenja bili su u okviru normalnih graničnih vrednosti,
 definisane za svaki parametar.Objektivni klinički nalaz je sa najvećom verovatnoćom odličan a sa znatno manjom verovatnoćom umeren
 nakonhirurškog lečenja preloma maleolusa i akutne rupture DL
 Diskusija: Smatralo se da je redukcija preloma lateralnog maleolusa ključni element u lečenju preloma TK zgloba.Istorijski gledanoto se postiže
 fiksacijom preloma sa ili bez ligamentne stabilizacije.I danas postoji kontraverze u pogledu određivanja nestabilnosti, optimalne tehnike fiksacije.
 Kod preloma TC zgloba udruženi sa rupturom DL potreba za hirurškim lečenjemakutne rupture kolateralnog unutrašnjeg ligamenta je uvek predmet
 debate.
 Zaključak: Imperativ u lečenju je da se uspostavi normalna anatomija i postigne stabilnostTC zgloba.Posledice mogu biti značajne, uključujući
 hroničnu nestabilnost, rani osteoartritis i rezidualni bol.Na osnovu rezultata zaključili smo da je hirurško lečenje akutne rupture DL korisno u
 smanjenju stope malredukcije.

Različite psihoaktivne supstance mogu se koristiti u seksualizovanim okruženjima sa ciljem pojačanja seksualnog iskustva, seksualne aktivnosti,
euforije, seksualne želje i zadovoljstva. Ovo se obično naziva seksualizovana upotreba droga. Međutim, tokom protekle decenije upotreba sintetičkih
droga, kao što su kristalizovani metamfetamin, gama-hidroksibutirat (GHB), gama-butirolakton (GBL) ili mefedron, postala je poznata kao specifična
seksualna praksa pod nazivom „hemseks“, podgrupa seksualizovane upotrebe droga. Ove sintetičke droge se mogu pušiti, ušmrkati, progutati ili
ubrizgati u okruženju koje podrazumeva seks žurke. Zbog toga su ih nazivali i „drogama za žurke“. A seks žurke na kojima se koriste ove supstance
ponekad traju i nekoliko dana, jer povećavaju libido, olakšavaju opuštanje mišića što omogućava dužu seksualnu aktivnost.
Imajući u vidu ove podatke, očekivano postoje javnozdravstvene implikacije hemseksa prvenstveno zbog toga što se kondom slabo koristi na seks
žurkama, pa je rizik od zaražavanja polno prenosivim infekcijama (PPI) uključujući HIV visok. Takođe, postoji visok rizik od interakcija između lekova
kada se koristi više hemiseks droga i drugih lekova ili alkohola. Još jedna implikacija hemseksa je rizik od predoziranja. Predoziranje može imati
fatalan ishod i više prikaza slučajeva u literaturi su dobro dokumentovali ove ishode. Štaviše, pojedinci koji praktikuju hemseks su u riziku da budu
seksualno zlostavljani, da pretrpe seksualno nasilje i eksploataciju, zbog narušene kognicije i rasuđivanja, kao i nemogućnosti da adekvatno reaguju i
odbrane se.
Većina studija u literaturi istražuje hemseks među seksualnim manjinama, kao što su gejevi i biseksualci. Procenjena globalna prevalencija hemiseksa
među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima (MSM) je 16%. Ali, takođe je poznato da se ljudi koji žive sa HIV-om upuštaju u hemisekc. Metaanaliza praktikovanja hemseksa među MSM populacijom sugeriše da oni MSM koji praktikuju hemseks imaju veću prevalenciju HIV-a i drugih PPI u
poređenju sa onima koji ne praktikuju hemseks. Podaci takođe sugerišu da oko jedna trećina MSM populacije koji žive sa HIV-om praktikuje hemseks.
Treba napomenuti da se i u Srbiji se organizuju hemseks žurke. Istraživanje sprovedeno među 326 osoba koje žive sa HIV-om širom Srbije pokazalo je
da je prevalencija hemseksa 18,7%, što je u skladu sa svetskim podacima. Iako uglavnom muškarci koji žive sa HIV-om praktikuju hemiseks, postoji i
mala proporcija žena koje žive sa HIV-om koje navode iskustvo sa hemiseksom. Podaci iz literature sugerišu da je upotreba drugih nedozvoljenih
supstanci kao što su kokain i alkil nitrit, tečna supstanca koja se udiše i koja se obično naziva „popers“, takođe povezana sa hemeksom. Droge za
žurke mogu imati interakciju sa nekim antiretrovirusnim lekovima starije generacije i umanjiti njihovu efektivnost. Na sličan način, osobe koje žive
sa HIV-om koje praktikuju hemseks mogu preskakati upotrebu antiretrovirusne terapije tokom seks žurki. Ovo predavanje se fokusira na razumevanje
fenomena hemseksa i njegov uticaj među osobama koje žive sa HIV-om.
Ključne reči: hemseks, osobe koje žive sa HIV-om, droge za žurke, HIV. 

Uvod: Žensko reproduktivno zdravlje podrazumeva dobro stanje reproduktivnog sistema tokom celog života žene, uključujući fizičke, mentalne i
socijalne aspekte. Čak i u 21. veku brojne žene širom sveta nemaju adekvatnu ginekološku i akušersku zdravstvenu zaštitu. Razlike kod žena u odnosu
na muškarce postoje u pogledu seksualno prenosivih infekcija, nasilja zasnovanog na polu i neželjene trudnoće.
Pregled: Aktuelni izazovi u zaštiti reproduktivnog zdravlja žena uključuju brojna benigna ginekološka stanja kao što su endometrioza, miomi,
disfunkcija jajnika i drugi hormonski poremećaji, uključujući sindrom policističnih jajnika i infekcije, uključujući seksualno prenosive infekcije. Ova
stanja su česta i mogu izazvati nelagodnost, bol, menstrualne nepravilnosti i dovesti do neplodnosti i drugih zdravstvenih problema. Neplodnost
pogađa značajan procenat žena i može imati dubok uticaj na njihovo emocionalno i fizičko blagostanje. Ipak, sva ova benigna stanja mogu biti
nedovoljno dijagnostikovana, što dovodi do odloženog lečenja i povećane patnje žena. Još jedna grupa ginekoloških bolesti koje ne samo da mogu
uticati na blagostanje, već i povećati smrtnost žena su ginekološki maligniteti (rak jajnika, endometrijuma, grlića materice, vulve i vagine).
Pored bolesti, žene u različitim životnim fazama suočavaju se sa različitim fiziološkim stanjima, kao što su menstruacija, trudnoća i menopauza, koja
kod nekih žena zahtevaju posebnu pažnju. I prvi (menarha) i poslednji (menopauza) menstrualni ciklus donose značajne promene u hormonskoj
ravnoteži i mogu dovesti do različitih fizičkih i emocionalnih simptoma. Trudnoća, kao i porođaj, mogu biti izazovno iskustvo za žene. Danas su
očekivanja za zdravim detetom veoma visoka, ali svaka trudnoća može imati potencijalne komplikacije (gestacijska hipertenzija i dijabetes,
prevremeni porođaj) koje sve mogu uticati na zdravlje i majke i deteta.
Konačno, treba uzeti u obzir i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, finansijske barijere za novije i naprednije tretmane, razlike u dijagnozi i
lečenju u nekim regionima, kao i uticaj društvenih normi na izbore žena u vezi sa njihovim reproduktivnim zdravljem.
Zaključak: Rešavanje gore pomenutih izazova u vezi sa reproduktivnim zdravljem žena zahteva višestrani pristup, uključujući poboljšano obrazovanje
i svest. Pristup adekvatnoj opštoj ginekološkoj kao i prenatalnoj i postporođajnoj zdravstvenoj zaštiti je ključan za postizanje optimalnog
reproduktivnog zdravlja naših žena.
Ključne reči: reproduktivno zdravlje žena; benigna i maligna ginekološka oboljenja; fiziološka ginekološka stanja; trudnoća; socio-ekonomska pitanja

Nedvosmisleno je dokazano da je glavni pokretač razvoja i širenja rezistencije bakterija na antibiotike: generacionalna i prekomerna upotreba
antibiotika (1). Iako su podaci pokazali da je kod manje od 10% hospitalizovanih i ambulantnih pacijenata s COVID-19 širom sveta dijagnostikovana
sekundarna bakterijska infekcija koja zahteva terapiju antibioticima, procenjuje se da je 75% pacijenata dobilo antibiotik na recept (2-7).
U ovom istraživanju ispitivali smo uticaj pandemije COVID-19 u Crnoj Gori na rezistenciju najčešćih Gram „-“ invazivnih izolata važnih patogena, kao
i patogenih Gram „+“ bakterija na ključne antibiotike, uzimajući u obzir već prisutnu prekomernu upotrebu antibiotika u zemlji (8).
Analizirani su podaci Instituta za javno zdravlje Crne Gore o rezistenciji Gram „-“ invazivnih izolata važnih patogena (Klebsiella pneumoniae,
Escherichia coli) i Gram „+“ bakterija (Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes) na ključne antibiotike u periodu od 2019. do 2023. godine, te
upoređeni sa podacima Crnogorskog Instituta za lekove i medicinska sredstva o potrošnji antibiotika u predpandemijskim (2019.) i pandemijskim
godinama (2020, 2021 i 2022).
Rezultati su pokazali da je rezistencija Escherichia coli na cefalosporine III generacije porasla sa 38% u 2019. na 67% u 2022. godini. Stopa rezistencije
Klebsiella pneumoniae na fluorohinolone je narasla sa 48% (2019) na 75% (2021), dok se rezistencija na karbapeneme povećala sa 17% (2019) na 47%
(2022). Takođe, zabeležen je porast rezistencije Staphylococcus aureus-a na makrolide sa 11% u 2019. na 18% u 2022. godini. Kod Streptococcus
pyogenes, rast rezistencije na makrolide u 2023. godini bio je na granici statističke značajnosti u poređenju sa 4% u 2019. i 2022. godini. Analiza
potrošnje antibiotika ukazuje da se trend porasta rezistencije kod ispitivanih bakterija može dovesti u vezu s promenama u upotrebi određenih
antibiotika tokom pandemije. Naime, podaci ukazuju da je tokom pandemije COVID-19 porasla ukupna upotreba ceftriaksona (sa 1,03 u 2019. na 2,57
DDD/1000/dan u 2021) i ciprofloxacina (sa 1,74 u 2019. na 2,92 DDD/1000/dan u 2021). U bolničkoj potrošnji zabeležen je porast potrošnje
karbapenema sa 0,05 DDD/1000/dan u 2019. na 0,21 DDD/1000/dan u 2021, a ukupna potrošnja azitromicina je porasla sa 2,59 DDD/1000/dan (2019)
na 6,19 DDD/1000/dan (2022).
Na osnovu prikazanih podataka može se zaključiti da je pandemija COVID-19 izmenila mapu rezistencije važnih patogena na ključne antibiotike u
Crnoj Gori, dodatno podstičući praksu prekomerne i iracionalne upotrebe antibiotika. Ovakav trend rezistencije ukazuje na hitnu potrebu za
razvijanjem sveobuhvatnog nacionalnog programa racionalne upotrebe antibiotika, kako bi se sprečili dalji negativni ishodi i suočavanje sa novim
izazovima.