Uvod: Hronični virusni hepatitis je globalni problem humane medicine i око 345 miliona ljudi širom sveta živi sa infekcijom hepatitisa.[1]
Cilj rada: Cilj ovog istraživanja bio je da se odredi seroprevalenca HBV i HCV infekcija u srpskim enklavama i severnom delu Кosova i Metohije i
uporedi broj pozitivnih u drugoj dekadi XXI veka i 10 godina kasnije каo i da se utvrdi kakav је trend učestalosti od infekcije hepatitisom.
Materijal i metode: Retrospektivnom metodom obuhvaćeni su ispitanici koji su se javili Zavodu za transfuziju krvi u Kosovskoj Mitrovici za serološko
testiranje koje je sprovedeno ELISA testom . Obrađeni su podaci u periodu оd 2010. g. do 2022. g. Ispitanici su bili podeljeni u grupu dobrovoljnih
davaoca krvi i grupu koja je došla na testiranje po upitu lekara.
Rezultati rada: U periodu od 2010.-2012. g testirano je 6326 ispitanika od kojih je 137 (2,17%) bilo pozitivno na hepatitis . Od 2020.g do 2022. g
testirano je 5533 ispitanika а pozitivno na hepatitis bilo je 54 (0,61%). U upoređivanim periodima nije bilo značajne razlike u odnosu na pol i
infekcijuHBV i HCV. Postoji razlika u odnosu na udruženost pozitivnih nalaza HBV i HCV koja je bila značajno veća u periodu od 2010-2012.godine
(p>0,033). Među dobrovoljnim davaocima krvi bilo je više osoba muškog pola (63,6%) dok su osobe ženskog pola značajno češće testirane po uputu
lekara (p=0,045). Linearni trend učestalosti HBV i HCV ima statistički negativan trend sa smanjenjem broja obolelih za 3 slučaja za svaku sledeću
godinu (p= 0,002)
Zaključak: Broj pozitivnih od HBV i HCV virusnog hepatitisa u periodu od 2010.g do 2022.g pokazuje tendenciju opadanja što znači da su vakcinacija
i mere prevencije dali dobre rezultate.[2,3]
Ključne reči: Hepatitis B; Hepatitis C; Dobrovoljni davaoci krvi

Uvod: Psihotična depresija je ozbiljna bolest tokom koje pacijent pati od kombinacije depresivnog raspoloženja i psihotičnih katrakteristika u vidu halucinacija i/ili sumanutih ideja.

Naši ciljevi su bili: Procena ispravnosti dijagnoze psihotične depresije (F32.3, F 33.3) i nepsihotične depresije (F32.1, F32.2, F 33.1, F 33.2); Procena odstupanja lečenja u kliničkoj praksi od algoritma lečenja psihotične depresije; Ispitivanje učestalosti najčešće ordiniranih antipsihotika i antidepresiva u kliničkoj praksi, kao i najčešće kombinacije ordiniranih antipsihotika (AP) i antidepresiva (AD) u kliničkoj praksi; Ispitivanje povezanosti socio-demografskih podataka sa psihotičnom depresijom.

Metod: Ovo istraživanje, dizajnirano kao retrospektivna kohortna studija, sprovedeno je u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u periodu od 1. maja 2014. do 1. maja 2017. godine. U studiju su bili uključeni hospitalizovani pacijenti sa dijagnozom teške epizode depresivnog poremećaja bez psihotičnih karakteristika (F32.2) i teške epizode depresivnog poremećaja sa psihotičnim karakteristikama (F32.3), prema kriterijumima ICD-10. Pacijenti su podeljeni u dve grupe, pri čemu je prvu grupu činili pacijenti sa dijagnozom F32.2, a drugu pacijenti sa dijagnozom F32.3.

Rezultati: U istraživanje je bilo uključeno 60 hospitalizovanih pacijenata, od kojih je 30 (50%) imalo dijagnozu teške epizode depresivnog poremećaja bez psihotičnih karakteristika, a 30 (50%) dijagnozu teške epizode depresivnog poremećaja sa psihotičnim karakteristikama.

Kada su u pitanju sociodemografske karakteristike, jedina statistički značajna razlika primećena je u polu između pacijenata bez psihotične depresije i onih sa psihotičnom depresijom. Naime, u grupi pacijenata sa nepsihotičnom depresijom, muškarci su činili više od dve trećine ispitanika, dok su u grupi pacijenata sa psihotičnom depresijom žene činile dve trećine ispitanika.

Kada je reč o terapiji, statistički značajna razlika primećena je u učestalosti primene antipsihotika u lečenju pacijenata u ispitivanim grupama (p=0,001). Naime, u lečenju pacijenata sa psihotičnom depresijom značajno češće su korišćeni prvenstveno tipični antipsihotici (26,7% naspram 3,3%), ali i atipični antipsihotici (70,0% naspram 50%). S druge strane, pacijenti sa nepsihotičnom depresijom češće su bili bez antipsihotičke terapije u poređenju sa pacijentima sa psihotičnom depresijom (46,7% naspram 3,3%).

Zaključak: U ovom istraživanju su pacijenti imali ispravnu dijagnozu za psihotičnu depresiju, ali nisu tretirani po važećem algoritmu.

Ključne reči: Psihotična depresija, nepsihotična depresija, algoritmi lečenja.

Uvod: Psihijatrijski pacijenti često su izloženi kompleksnoj farmakoterapiji, koja uključuje kombinaciju antipsihotika, antidepresiva, stabilizatora raspoloženja, anksiolitika i lekova za komorbidna stanja. Ova polifarmacija značajno povećava rizik od lek-lek interakcija (LLI) koje mogu dovesti do ozbiljnih neželjenih dejstava, kao što su produženje QT intervala, serotoninski sindrom, prekomerna sedacija ili toksičnost usled farmakokinetičkih promena.

Cilj rada je da se ukaže na kliničku primenu baza podataka kao što je Lexicomp koja se pokazala kao ključna alatka u pravovremenom prepoznavanju i upravljanju potencijalno opasnim interakcijama.

Metod: Istraživanje je sprovedeno kao retrospektivna studija praćenja i identifikovanja interakcija lekova korišćenjem Lexicomp baze lekova, kao i analizom dobijenih preporuka za upravljanje lek-lek interakcija kod psihjatrijskih pacijenata lečenih u Klinici za psihijatrjske bolesti “Dr Laza Lazarević” u Beogradu.

Rezultati:Lexicomp baza nudi detaljan prikaz svake identifikovane interakcije, uključujući mehanizam delovanja, klinički značaj, nivo dokaza i konkretne preporuke za kliničku praksu. Kod interakcija klase D (preporučuje se modifikacija terapije), Lexicomp nudi smernice poput zamene jednog leka bezbednijom alternativom, prilagođavanja doze ili uvođenja dodatnog monitoringa (npr. EKG nadzor, merenje nivoa leka u plazmi). Za interakcije klase X (izbegavati kombinaciju), sistem jasno upozorava na visok rizik i nudi konkretne terapijske alternative. Na primer, pri identifikaciji potencijalno opasne kombinacije antipsihotika i makrolidnih antibiotika, Lexicomp preporučuje upotrebu antibiotika koji ne utiče na QT interval.

Zaključak:Ono što Lexicomp dodatno omogućava jeste brzo donošenje odluka u kliničkoj praksi zahvaljujući jednostavnom korisničkom interfejsu, prilagodljivim pretragama i mogućnosti personalizacije prema konkretnom pacijentu. Integracija ovih preporuka u svakodnevni rad značajno doprinosi smanjenju incidencije neželjenih dejstava i poboljšanju bezbednosti terapije kod psihijatrijskih pacijenata.Preporučuje se rutinska upotreba Lexicomp baze pri svakoj izmeni terapije, time se omogućava rani uvid u moguće interakcije i njihovo efikasno otklanjanje, čime se unapređuje kvalitet i sigurnost psihijatrijske farmakoterapije.

Ključne reči: upravljanje lek-lek interakcijama, psihijatrijksi pacijenti

Uvod: Metabolički sindrom (MetS) je naziv za grupu faktora rizika (povišen krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, abdominalna gojaznost i visok nivo
triglicerida u krvi) koji zajedno povećavaju rizik za razvoj aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti, insulinske rezistencije, dijabetesa i vaskularnih
neuroloških komplikacija kao što je moždani udar. Prevalencija metaboličkog sindroma među studentskom populacijom varira u zavisnosti od regiona
i životnih navika.
Cilj rada: Utvrditi prevalenciju metaboličkog sindroma i navike u ishrani studenata Univerziteta u Pristini.
Metod rada: Ova studija preseka je sprovedena u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Kosovskoj Mitrovici (Studentska Poliklinika).
Sistematskim pregledom je obuhvaceno 600 studenata kojima je procenjen nutritivni status, izmeren krvni pritisak i odrađene odgovarajuće
laboratorijske analize (nivo glukoze, triglicerida i lipoproteina visoke i niske gustine). U određivanju nutritivnog statusa korišćeni su: BMI (body mase
index -indeks telesne mase), procenat ukupne masne mase tela i obim struka. Istovremeno su studenti popunjavali socio-demografski upitnik kao i
upitnik za ispitivanje životnih navika studenata. Kriterijum za dijagnozu metaboličkog sindroma je prisustvo tri od ukupno pet faktora rizika prema
NCEP - National Cholesterol Education Program, Adult Treatment Panel III. Nivo statističke značajnosti je postavljen na p<0,05.
Rezultati rada: Ukupno 600 studenata je bilo uključeno u studiju. Nešto veći je udeo studentkinja u uzorku istraživanja 66%. Većina studenata 48,0%
živelo je u studentskom domu. Prosečan BMI je bio 22,2 ± 3,9. Studenata sa viškom kilograma, koji prema BMI spadaju u grupu predgojaznih bilo je
93 (15,5%) a gojaznih 27 (4,5%). Prevalencija MetSa sa prisustvom sva tri faktora rizika iznosila je 2,5%, stim da je učestalost značajno veća kod
studenata 73,3% u odnosu na studentkinje 26,7%. Najzastupljeniji faktor rizika za definisanje metaboličkog sindroma bio je povišen nivo triglicerida
(86,7%). Povećan obim struka (80.0%) je drugi najčešći faktor rizika a zatim nizak nivo lipopproteina visoke gustine HDL (53,3%). Zanimljivo je da je
13,3% studenata imalo MetS a prema BMI pripadali su kategoriji normalno uhranjenih, dok je većina studenata sa znacima metaboličkog sindroma
pripadala kategoriji gojaznih 73,3%. Povećan rizik za nastanak MetSa imalo je 26,2% studenata jer su imali jedan ili dva faktora rizika neophodna za
postavljanje dijagnoze. Manje od polovine studenata redovno doručkuje 250 (41,7%) a pet obroka dnevno ima svega 22 (3,7%). Voće svakodnevno
konzumira 31,5%, povrće 22,4%, dok koštunjavo voće samo 4,2% studenata. Polovina studenata 52,2% konzumira brzu hranu 5 do 6 puta u toku
nedelje, kao i čips i slane grickalice, dok jedna trećina jede slatkiše svaki dan 36,3%. Mleko i mlečni proizvodi su najčešće na jelovniku dva do 4 puta
u toku nedelje kod većine studenata 28,5%.
Zaključak: Prevalencija Metsa u studentskoj populaciji znatno se ne razlikuje od prevalencije MetSa u svetu. S obzirom da postoji tendencija
porasta ovog oboljenja trebalo bi pažnju usmeriti na usvajanje zdravih stilova života, što podrazumeva, redovnu fizičku aktivnost, raznovrsrnu
ishranu sa dosta voća i povrća, održavanje telesna mase u okviru normalno uhranjene prema BMI klasifikaciji, prestanak pušenja i konzumacije
alkohola.
Ključne reči: Metabolički sindrom, ishrana, studenti 

Uvod: Procena zdravstvenog stanja stanovništva sa identifikacojom zdravstvenih potreba je prvi korak u ostvarivanju centralnog cilja svih razvojnih
strategija – zaštite i unapređenja zdravlja.
Cilj rada: Glavni cilj ovog ispitivanja zdravlja bio je da se, na osnovu podataka dobijenih upitnikom, proceni zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe
odraslog stanovništva u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.
Metode rada: Za prikupljanje podataka korišćen je upitnik za odrasle osobe, dizajniran u skladu sa preporukama EUROSTAT-a za sprovođenje
istraživanja zdravlja stanovništva, prema Metodološkom uputstvu Evropskog istraživanja zdravlja, drugi talas.
Rezultati: Anketirano je 1067 osoba (51,5% žena). Dve trećine ispitanika (71,2%) smatralo je da je dobrog zdravlja (dobro i veoma dobro), 23,6%
osrednjeg zdravlja, dok 5,2% ispitanika svoje zdravlje je ocenilo kao loše i veoma loše. Pozitivniju sliku o zdravlju imali su muškarci u odnosu na
žene, mlađe osobe, sa višim i visokim obrazovanjem. Svoje zdravlje kao loše ili veoma loše statistički značajno češće su ocenjivali stanovnici južno od
reke Ibar (12,7%) u odnosu na stanovnike severno od te reke (9,1%). Kao prediktori samoprocene zdravlja izdvojili su se starija životna dob, prisustvo
telesnog bola, postojanje neke od hroničnih nezaraznih bolesti, viši skor depresije, propisani lekovi u predhodne dve nedelje, povremeno ili
nerazmišljanje o zdravlju pri izboru hrane, nedostatak bliskih osoba kao oslonca. Postojanje nekog zdravstvenog problema ili dugotrajne bolesti
potvrdio je svaki četvrti ispitanik (24,3%), a ograničenost u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti zbog zdravstvenih problema prijavio je skoro
svaki treći ispitanik (29,3%). Na osnovu sopstvenog iskaza, 26,3% je prijavilo neku hroničnu bolest, 23% dve ili više. Najčešća bolest bila je
hipertenzija (24,6%), koju su češće prijavljivali stanovnici opštine Zubin Potok, između 45 i 64 godine, osnovnog ili nižeg obrazovanja, udovci/ce,
nesposobni za rad i domaćice. Izabranog lekara opšte medicine ili pedijatra u državnoj zdravstvenoj ustanovi imalo je dve trećine ispitanika (75,2%),
a u privatnoj praksi svaki dvanaesti ispitanik. U godini koja je prethodila istraživanju, svaki deseti ispitanik (10,6%) je bolnički lečen. Zbog
zdravstvenih razloga sa posla je odsustvovalo 15,4% ispitanika, češće osobe sa višim i visokim obrazovanjem i osobe starosne kategorije od 56 do 65
godina. Više od polovine ispitanika (60,2% muškaraca i 55,6% žena) je zadovoljno zdravstvenom zaštitom, češće osobe sa višim ili visokim
obrazovanjem i stanovnici opštine Štrpce.
Zaključak: Dobijeni rezultati uglavnom se poklapaju sa podacima iz literature, posebno regiona. Značaj ovog istraživanja ogleda se u dobijanju
podataka koji su nedostajali i mogu pomoći kreatorima zdravstvene politike prilikom donošenja odluka u pravcu očuvanja i unapređenja zdravlja
stanovništva kao i stvaranja što efikasnije zdravstvene službe.
Ključne reči: zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe, odraslo stanovništvo, Kosovo i Metohija 

COVID-19 se vrlo brzo tokom 2020. godine raširio širom svijeta. Vrlo brzo stručnjaci su zaključili da pacijenti sa pratećim kardiovaskularnim
oboljenjem imaju težu kliničku sliku COVID-19. Takođe su vrlo brzo sagledali da su kardiovaskularna oboljenja i komplikacije COVID-19. Ovaj
pregledni rad ima za cilj da sagleda povezanost COVID-19 sa pojavom kardiovaskularnih bolesti.
Razvoj kardiovaskularnih neželjenih događaja nastaje kao posljedica interakcije između virusa i njegovog receptora, inflamatornih faktora, različitih
oblika stresnog odgovora, hipoksičnog okruženja i primejene lijekova. Analiza literature ukazuje da su najčešće kardiovaskularne komplikacije među
pacijentima hospitalizovanim sa COVID-19 srčana insuficijencija, miokarditis, srčane aritmije i akutni koronarni sindrom. Liratura takođe ukazuje da
je vakcinacija protiv COVID-19 smanjila rizik od srčanih i tromboembolijskih ishoda nakon COVID-19.
Zaključak: COVID-19 je često praćen kardiovaskularnim oboljenjima. Rana identifikacija i praćenje srčanih komplikacija mogu dovesti do povoljnijih
ishoda. Vakcinacija protiv COVID-19 smanjuje rizik od ovih komplikacija
Ključne riječi: pandemija COVID-19, kardiovaskularne komplikacije, vakcine protiv COVID-19 

UVOD: Hemoragijska groznica s bubrežnim sindromom (HGBS) je bolest koju prenose glodari, izazvana hantavirusima iz porodice Bunyaviridae.
Karakteriše je povišena temperatura, krvarenje, oštećenje bubrega i hipotenzija. Ova bolest je prirodno žarišna zoonoza i javlja se u mnogim
zemljama sveta. Bolest se javlja sporadično ili u epidemijama.
CILJ: Identifikacija najvažnijih epidemioloških karakteristika hemoragijske groznice s bubrežnim sindromom u Crnoj Gori u periodu od 2014. do 2023.
godine.
MATERIJAL I METODE: U deskriptivnoj epidemiološkoj studiji sprovedeno je istraživanje na teritoriji Crne Gore za period od deset godina. Korišćene
su prijave zaraznih bolesti i godišnji izveštaji o kretanju zaraznih bolesti na teritoriji Crne Gore Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti
Instituta za javno zdravlje Crne Gore.
REZULTATI: U periodu od 2014. do 2023. registrovan je 91 pacijent sa hemoragijskom groznicom s bubrežnim sindromom. U posmatranom periodu
umrle su 3 osobe (sa letalitetom od 3,3%). Stopa mortaliteta kretala se od 0,1% do 0,3/100.000 stanovnika. Incidencija u posmatranom periodu
kretala se od 0,2/100.000 stanovnika u 2020. godini do 6,9/100.000 stanovnika u 2014. godini. Oboljenje je 2,8 puta češće registrovano kod
muškaraca nego kod žena. U severnom regionu zemlje registrovano je 67 slučajeva (73,6%). U periodu od juna do septembra registrovano je 55%
obolelih. Najveće učešće među potvrđenim slučajevima HGBS bilo je u uzrastu 30–59 godina (50%).
ZAKLJUČAK: Bolest je od velikog javno-zdravstvenog značaja i neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji i podizanju svesti o ovoj bolesti, ranoj
dijagnostici, kao i praćenju incidencije i distribucije bolesti.
Ključne reči: HGBS, prirodno žarišna zoonoza, epidemija. 

Različite psihoaktivne supstance mogu se koristiti u seksualizovanim okruženjima sa ciljem pojačanja seksualnog iskustva, seksualne aktivnosti,
euforije, seksualne želje i zadovoljstva. Ovo se obično naziva seksualizovana upotreba droga. Međutim, tokom protekle decenije upotreba sintetičkih
droga, kao što su kristalizovani metamfetamin, gama-hidroksibutirat (GHB), gama-butirolakton (GBL) ili mefedron, postala je poznata kao specifična
seksualna praksa pod nazivom „hemseks“, podgrupa seksualizovane upotrebe droga. Ove sintetičke droge se mogu pušiti, ušmrkati, progutati ili
ubrizgati u okruženju koje podrazumeva seks žurke. Zbog toga su ih nazivali i „drogama za žurke“. A seks žurke na kojima se koriste ove supstance
ponekad traju i nekoliko dana, jer povećavaju libido, olakšavaju opuštanje mišića što omogućava dužu seksualnu aktivnost.
Imajući u vidu ove podatke, očekivano postoje javnozdravstvene implikacije hemseksa prvenstveno zbog toga što se kondom slabo koristi na seks
žurkama, pa je rizik od zaražavanja polno prenosivim infekcijama (PPI) uključujući HIV visok. Takođe, postoji visok rizik od interakcija između lekova
kada se koristi više hemiseks droga i drugih lekova ili alkohola. Još jedna implikacija hemseksa je rizik od predoziranja. Predoziranje može imati
fatalan ishod i više prikaza slučajeva u literaturi su dobro dokumentovali ove ishode. Štaviše, pojedinci koji praktikuju hemseks su u riziku da budu
seksualno zlostavljani, da pretrpe seksualno nasilje i eksploataciju, zbog narušene kognicije i rasuđivanja, kao i nemogućnosti da adekvatno reaguju i
odbrane se.
Većina studija u literaturi istražuje hemseks među seksualnim manjinama, kao što su gejevi i biseksualci. Procenjena globalna prevalencija hemiseksa
među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima (MSM) je 16%. Ali, takođe je poznato da se ljudi koji žive sa HIV-om upuštaju u hemisekc. Metaanaliza praktikovanja hemseksa među MSM populacijom sugeriše da oni MSM koji praktikuju hemseks imaju veću prevalenciju HIV-a i drugih PPI u
poređenju sa onima koji ne praktikuju hemseks. Podaci takođe sugerišu da oko jedna trećina MSM populacije koji žive sa HIV-om praktikuje hemseks.
Treba napomenuti da se i u Srbiji se organizuju hemseks žurke. Istraživanje sprovedeno među 326 osoba koje žive sa HIV-om širom Srbije pokazalo je
da je prevalencija hemseksa 18,7%, što je u skladu sa svetskim podacima. Iako uglavnom muškarci koji žive sa HIV-om praktikuju hemiseks, postoji i
mala proporcija žena koje žive sa HIV-om koje navode iskustvo sa hemiseksom. Podaci iz literature sugerišu da je upotreba drugih nedozvoljenih
supstanci kao što su kokain i alkil nitrit, tečna supstanca koja se udiše i koja se obično naziva „popers“, takođe povezana sa hemeksom. Droge za
žurke mogu imati interakciju sa nekim antiretrovirusnim lekovima starije generacije i umanjiti njihovu efektivnost. Na sličan način, osobe koje žive
sa HIV-om koje praktikuju hemseks mogu preskakati upotrebu antiretrovirusne terapije tokom seks žurki. Ovo predavanje se fokusira na razumevanje
fenomena hemseksa i njegov uticaj među osobama koje žive sa HIV-om.
Ključne reči: hemseks, osobe koje žive sa HIV-om, droge za žurke, HIV. 

Uvod: Žensko reproduktivno zdravlje podrazumeva dobro stanje reproduktivnog sistema tokom celog života žene, uključujući fizičke, mentalne i
socijalne aspekte. Čak i u 21. veku brojne žene širom sveta nemaju adekvatnu ginekološku i akušersku zdravstvenu zaštitu. Razlike kod žena u odnosu
na muškarce postoje u pogledu seksualno prenosivih infekcija, nasilja zasnovanog na polu i neželjene trudnoće.
Pregled: Aktuelni izazovi u zaštiti reproduktivnog zdravlja žena uključuju brojna benigna ginekološka stanja kao što su endometrioza, miomi,
disfunkcija jajnika i drugi hormonski poremećaji, uključujući sindrom policističnih jajnika i infekcije, uključujući seksualno prenosive infekcije. Ova
stanja su česta i mogu izazvati nelagodnost, bol, menstrualne nepravilnosti i dovesti do neplodnosti i drugih zdravstvenih problema. Neplodnost
pogađa značajan procenat žena i može imati dubok uticaj na njihovo emocionalno i fizičko blagostanje. Ipak, sva ova benigna stanja mogu biti
nedovoljno dijagnostikovana, što dovodi do odloženog lečenja i povećane patnje žena. Još jedna grupa ginekoloških bolesti koje ne samo da mogu
uticati na blagostanje, već i povećati smrtnost žena su ginekološki maligniteti (rak jajnika, endometrijuma, grlića materice, vulve i vagine).
Pored bolesti, žene u različitim životnim fazama suočavaju se sa različitim fiziološkim stanjima, kao što su menstruacija, trudnoća i menopauza, koja
kod nekih žena zahtevaju posebnu pažnju. I prvi (menarha) i poslednji (menopauza) menstrualni ciklus donose značajne promene u hormonskoj
ravnoteži i mogu dovesti do različitih fizičkih i emocionalnih simptoma. Trudnoća, kao i porođaj, mogu biti izazovno iskustvo za žene. Danas su
očekivanja za zdravim detetom veoma visoka, ali svaka trudnoća može imati potencijalne komplikacije (gestacijska hipertenzija i dijabetes,
prevremeni porođaj) koje sve mogu uticati na zdravlje i majke i deteta.
Konačno, treba uzeti u obzir i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, finansijske barijere za novije i naprednije tretmane, razlike u dijagnozi i
lečenju u nekim regionima, kao i uticaj društvenih normi na izbore žena u vezi sa njihovim reproduktivnim zdravljem.
Zaključak: Rešavanje gore pomenutih izazova u vezi sa reproduktivnim zdravljem žena zahteva višestrani pristup, uključujući poboljšano obrazovanje
i svest. Pristup adekvatnoj opštoj ginekološkoj kao i prenatalnoj i postporođajnoj zdravstvenoj zaštiti je ključan za postizanje optimalnog
reproduktivnog zdravlja naših žena.
Ključne reči: reproduktivno zdravlje žena; benigna i maligna ginekološka oboljenja; fiziološka ginekološka stanja; trudnoća; socio-ekonomska pitanja

Nedvosmisleno je dokazano da je glavni pokretač razvoja i širenja rezistencije bakterija na antibiotike: generacionalna i prekomerna upotreba
antibiotika (1). Iako su podaci pokazali da je kod manje od 10% hospitalizovanih i ambulantnih pacijenata s COVID-19 širom sveta dijagnostikovana
sekundarna bakterijska infekcija koja zahteva terapiju antibioticima, procenjuje se da je 75% pacijenata dobilo antibiotik na recept (2-7).
U ovom istraživanju ispitivali smo uticaj pandemije COVID-19 u Crnoj Gori na rezistenciju najčešćih Gram „-“ invazivnih izolata važnih patogena, kao
i patogenih Gram „+“ bakterija na ključne antibiotike, uzimajući u obzir već prisutnu prekomernu upotrebu antibiotika u zemlji (8).
Analizirani su podaci Instituta za javno zdravlje Crne Gore o rezistenciji Gram „-“ invazivnih izolata važnih patogena (Klebsiella pneumoniae,
Escherichia coli) i Gram „+“ bakterija (Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes) na ključne antibiotike u periodu od 2019. do 2023. godine, te
upoređeni sa podacima Crnogorskog Instituta za lekove i medicinska sredstva o potrošnji antibiotika u predpandemijskim (2019.) i pandemijskim
godinama (2020, 2021 i 2022).
Rezultati su pokazali da je rezistencija Escherichia coli na cefalosporine III generacije porasla sa 38% u 2019. na 67% u 2022. godini. Stopa rezistencije
Klebsiella pneumoniae na fluorohinolone je narasla sa 48% (2019) na 75% (2021), dok se rezistencija na karbapeneme povećala sa 17% (2019) na 47%
(2022). Takođe, zabeležen je porast rezistencije Staphylococcus aureus-a na makrolide sa 11% u 2019. na 18% u 2022. godini. Kod Streptococcus
pyogenes, rast rezistencije na makrolide u 2023. godini bio je na granici statističke značajnosti u poređenju sa 4% u 2019. i 2022. godini. Analiza
potrošnje antibiotika ukazuje da se trend porasta rezistencije kod ispitivanih bakterija može dovesti u vezu s promenama u upotrebi određenih
antibiotika tokom pandemije. Naime, podaci ukazuju da je tokom pandemije COVID-19 porasla ukupna upotreba ceftriaksona (sa 1,03 u 2019. na 2,57
DDD/1000/dan u 2021) i ciprofloxacina (sa 1,74 u 2019. na 2,92 DDD/1000/dan u 2021). U bolničkoj potrošnji zabeležen je porast potrošnje
karbapenema sa 0,05 DDD/1000/dan u 2019. na 0,21 DDD/1000/dan u 2021, a ukupna potrošnja azitromicina je porasla sa 2,59 DDD/1000/dan (2019)
na 6,19 DDD/1000/dan (2022).
Na osnovu prikazanih podataka može se zaključiti da je pandemija COVID-19 izmenila mapu rezistencije važnih patogena na ključne antibiotike u
Crnoj Gori, dodatno podstičući praksu prekomerne i iracionalne upotrebe antibiotika. Ovakav trend rezistencije ukazuje na hitnu potrebu za
razvijanjem sveobuhvatnog nacionalnog programa racionalne upotrebe antibiotika, kako bi se sprečili dalji negativni ishodi i suočavanje sa novim
izazovima.