Termin „akutni infarkt miokarda“ koristi se kada postoji dokaz za nekrozu miokarda u situaciji kada klinička slika ukazuje na ishemiju miokarda. Prosečno godišnje u svetu od akutnog infarkta miokarda oboli 6 miliona ljudi, letalni ishod se javi kod više od 25% slučajeva. Identifikacija najvažnijih epidemioloških karakteristika infarkta miokarda u srpskim sredinama Kosova i Metohije. U radu je korišćena epidemiološka studija preseka (cross sectional). U periodu od 2004-2011 na Kosovu i Metohiji (srpske sredine) prijavljeno je ukupno 421 obolelih od akutnog infarkta miokarda. Odnos obolelih muškaraca u odnosu na broj obolelih žena iznosi 2,69:1. Najveći broj obolelih (92) kao i najviša nestandardizovana stopa incidencije akutnog infarkta miokarda (59,13/100000 stanovnika) registrovani su 2008. godine. Učestalost obolevanja od akutnog infarkta miokarda pokazuje statistički značajnu povezanost sa uzrastom obolelih i polom (hi-kvadrat =21,39, DF=1, p<0,001). Linearni trend stope incidencije pokazuje pozitivan trend sa porastom broja obolelih (y=33.8+2.3x). Validni podaci o umrlim osobama su dostupni za period od 2008. do 2011. godine. U tom periodu od akutnog infarkta miokarda je umrlo 166 lica. Odnos umrlih muškaraca i umrlih žena je iznosio 1,22:1. Nestandardizovane stope mortaliteta akutnog infarkta miokarda kretale su se od 41,77/100000 stanovnika, zabeležene 2008. godine do 17,35/100000 stanovnika, 2011.godine. Linearni trend stope mortaliteta pokazuje negativan trend sa smanjenjem broja umrlih (y=26.7-3.6x). Akutni infarkt miokarda je česta bolest na Kosovu i Metohiji. U razboljevanju dominiraju osobe muškog pola, uzrasta preko 50 godina. Gotovo 60% umrlih su stariji od 70 godina. Razboljevanje ima pozitivan trend, dok je trend umiranja negativan.

Dijagram toka studije predstavlja sastavni deo usklađenih standarda o izveštavanju (CONSORT). Preporučuje se njegova primena u izveštavanju ogleda sa klaster randomizacijom. Cilj rada je da se predstavi učestalost korišćenja dijagrama toka u klaster randomizovanim studijama u skladu sa standardima o izveštavanju. Urađeno je pretraživanje Medline-a i za analizu izdvojeno 474 studija sa klaster randomizacijom. Studije su pregledane u cilju otkrivanja upotrebe grafičkog prikaza, primene standarda o izveštavanju i vremena publikovanja studije. U zavisnosti od trajanja, studije su podeljene na one koje su prikazale završena istraživanja i one čije je izvođenje još uvek u toku. Učestalost dijagrama toka je bila statistički značajno veća u studijama koje su se pridržavale standarda (86,2%) u odnosu na studije koje nisu koristile CONSORT smernice (71,4%), i u studijama koje su prikazale završena istraživanja (81,2 %) u odnosu na studije koje su predstavljale pilot projekte (54,3%). Primena CONSORT-a je zabeležena u 145 (31%) literaturnih jedinica. Broj klaster randomizovanih studija dobijenih pretraživanjem MEDLINE-a niskom cluster randomized trial [ti] i cluster randomised trial [ti] i primena CONSORT-a u izveštajima klaster randomizovanih studija linearno rastu tokom vremena (p<0,001). Učestalost primene dijagrama toka je veća u izveštajima klaster randomizovanih studija koji su rađeni u skladu sa standardima o izveštavanju.

Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih obolenja u svetu i kod nas. Sa postepenim porastom incidencije dobija pandemijski karakter i predstavlja veliki javnozdravstveni problem. Osnovni cilj rada je identifikacija najvažnijih epidemioloških karakteristika dijabetesa u srpskim enklavama Kosova i Metohije. U radu je korišćena epidemiološka metoda studija preseka (cross sectional). U periodu od 2004-2011. godine prijavljeno je 1166 obolelih od dijabetesa,130 od dijabetesa tip 1 (11,1%), 1036 od dijabetesa tip 2 (88,9%). Najviša nestandardizovana stopa incidencije kod dijabetesa tip 1 (23,6/100.000), zabeležena je 2005. godine, a kod dijabetesa tip 2 (281,5/100.000) 2006. godine. Linearni trend stope incidencije pokazao je najznačajniji pad u ispitivanom periodu kod dijabetesa tip 1 (y=10.4-0.68x), umeren pad kod oba tipa dijabetesa (y=93.1-2.13x) i neznatno smanjenje stope incidencije kod dijabetesa tip 2, (y=161,6-0.57x). Nestandardizovane stope mortaliteta svih tipova dijabetesa u ispitivanom periodu kretale su se u rasponu od 5,1/100.000 do 14,0/100.000. Dijabetes tip 2 se najučestalije javlja u opštini Kosovska Mitrovica (hi-kvadrat=8,39, DF=1,p<0,01), a dijabetes tip 1 u opštini Leposavić (hi-kvadrat=21,12 DF=1, p<0,01).Prema topografskoj distribuciji zapaža se najveće učešće u strukturi umrlih u opštini Kosovska Mitrovica, (40,0%) od dijabetesa tip 1, a u Leposaviću od dijabetesa tip 2 (22,%).

Meta-analiza je kvantitativna statistička analiza koja se koristi za sintezu i sumiranje rezultata istraživanja više studija. Da li su studije kvalitativno dovoljno slične da se kombinuju i da li postoji publikaciona pristrasnost? Grafički prikazi su moćno sredstvo koje može dati odgovor na ova pitanja. Cilj rada jeste da se predstavi učestalost korišćenja grafičkih tehnika za prikaz rezultat u meta-analizama opservacionih studija. Urađeno je pretraživanje Medline i izdvojeno je 473 meta-analiza studija slučaj-kontrola i kohortnih studija. Studije su pregledane u cilju otkrivanja upotrebe grafičkog prikaza i vrste grafikona, broja studija koje su obuhvaćene meta analizom i vremena objavljivanja date meta-anlize. Za analizu primarnih podataka korišćene su deskriptivne statističke metode i analitičke metode- hi kvadrat test. Kriterijum za statističku značajnost je bio p<0,05. 82% studija koje su uključene u analizu za prikaz rezutata su koristile forest plot. Kod meta-analiza sa manje od 30 opservacionih studija, 60% studija je koristilo forest plot a sa povećanjem broja studija njegova primena se smanjuje na 49%. Upotreba funnel plota sa povećanjem broja uključenih studija beleži porast primene sa 20% na 29%. Grafički prikazi u studijama objavljenim posle 2000. godine su statistički značajno učestaliji, p< 0,05. Učestalost korišćenja potvrđuje značaj grafičkih tehnika u meta-analizi i važno je ukazati na informacije koje su sadržane u grafikonima.