Uvod: Lajmska bolest ili lajmska borelioza (LB) je multisistemska bakterijska infekcija (zoonoza) koju izaziva Borrelia burgdorferi (Bb) i prenosi se
 ubodom zaraženog krpelja genus Ixodes. LB se naziva “velikim imitatorom”, jer njeni simptomi podsećaju na simptome oko 350 različitih oboljenja,
 te je samim tim dijagnoza i diferencijalna dijagnoza kompleksna. 
Diskusija: LB karakterišu tri stadijuma: 1. rana lokalizovana bolest, 2. rana diseminovana bolest, i 3. kasna diseminovana bolest (pozna-hronična
 infekcija). U prvom stadijumu javlja se karakteristična promena na koži, Erythema migrans (EM), koja predstavlja jedini tipičan klinički nalaz u toku
 LB. U prvom stadijumu mogu biti prisutne i konstitucionalne tegobe kao što su malaksalost, povišena temperatura, glavobolja, ukočenost vrata i
 uvećanje regionalnih limfnih žlezda. Drugi stadijum lajmske bolesti se karakteriše neurološkim (serozni meningitis, pareza n. facialisa, radikulitis),
 reumatološkim (akutni artritis), kardiološkim (poremećaji srčanog ritma, mioperikarditis) i dermatološkim (benigni limfocitom) manifestacijama. U
 trećem stadijumu se javljaju hronični artritis, neuritis, encefalopatija, encefalomijelitis i karakteristična kožna promena (Acrodermatitis chronica
 atrophicans – ACA). Lajmska neuroborelioza predstavlja kliničke manifestacije LB koje zahvataju centralni i periferni nervni sistem i odlikuje se
 potencijalno najtežim formama oboljenja. Dijagnostika LB se zasniva na kompletnoj dijagnostičkoj obradi, uključujući anamnezu sa kompatibilnim
 kliničkim simptomima i znacima, sa akcentom na epidemiološke podatke o mogućem ubodu krpelja. Mikrobiološke analize su neophodne za
 definitivno postavljanje dijgnoze, ali ne treba zanemariti činjenicu da se kod LB imunološki odgovor održava tokom dužeg vremenskog perioda, te
 postavljanje dijagnoze hronične infekcije ne bi trebalo da se zasniva samo na prisustvu pozitivnih antitela. Neophodno je prilikom interpretacije
 mikrobioloških analiza uključiti i seroprevalencu u određenom regionu, jer se pozitivna antitela mogu ustanoviti kod 5-25% zdravih osoba. Lečenje LB
 je efikasno u ranoj lokalizovanoj fazi, antibiotska terapija u trajanju 10-15 dana dovodi do izlečenja u 84% do 95% slučajeva. Shodno tome, za većinu
 pacijenata, ako se pravilno dijagnostikuje i prevovremeno leči, LB nije teška bolest. Smatra se da se kod 10% lečenih pacijenata javlja Post lajm
 sindrom (Post Tretment Lyme Disease Syndrome-PTLDS), koji ne reaguje na produženu antimikrobnu terapiju. Istraživanja ukazuju na mogući
 postinfektivni inflamatorni proces, a oko 40% pacijenata sa PTLDS ima terapijski odgovor na primenu placeba. Hronična lajmska bolest predstavlja
 poseban entitet koji ne treba izjednačavati sa hroničnom infekcijom B. burgdorferi, jer primena produženih, opasnih i skupih antibiotskih tretmana
 za nju nije opravdana. S druge strane, ne sme se zanemariti činjenica da je kod hronične infekcije često neophodno dugotrajno lečenje, jer se radi o
 oboljenju koje znatno narušava kvalitet života.
 Zaključak: Većina kliničkih znakova i simptoma LB osim EM nije patognomonična za ovo oboljenje, što obavezuje na kompletno sagledavanje
 problema diferencijalne dijagnoze ovog entiteta. Neophodno je naglasiti da je kod sumnje na hroničnu infekciju neophodan multidisciplinarni pristup
 da bi se uspostavila validna dijagnoza.
 Ključne reči: lajmska borelioza, hronična infekcija, mikrobiološke analize

Tokom prošlog veka je došlo do globalnog menjenja klime zbog emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, a promene će se nastaviti i dalje.
Klimatske promene i njihovi negativni uticaji na globalnom nivou se smatraju jednom od najvećih pretnji ljudskom zdravlju u 21. veku. Klima
direktno utiče na zdravlje ljudi kroz sve veće klimatske ekstreme, pogoršanje kvaliteta vazduha, porast nivoa mora što na više načina ima uticaj na
sisteme proizvodnje hrane i vodene resurse. Spektar bolesti i zdravstvenih stanja na koje utiče klima u najširem smislu je veliki, od bolesti
uzrokovanih toplotom i zračenjem, nedovoljne ishrane, respiratornih i srčanih problema, utapanja, povreda i mentalnog stresa koji nastaje usled
ekstremnih i iznenadnih vremenskih prilika. Klima utiče i na zarazne bolesti, naročito one koje se prenose vodom, vazduhom ili vektorima. Globalno
zagrevanje je direktno uticalo na geografsku distribuciju krpelja, naročito vrste Ixodex ricinus, prenosioca više bolesti od kojih su najznačajnije
Lajmska bolest i krpeljski encefalitis. Uočena je pojava krpelja na sve većim nadmorskim visinama i većim geografskim širinama u odnosu na ranije.
Predpostalja se da su klimatske promene bile značajan činilac za širenje i drugih vektora u Evropi npr Aedes albopictus (azijski tigrasti komarac),
prenosilac zike, denge i čikungunje ili peščana mušica Phlebotomus, prenosilac lajšmanijoze. Veoma visoke temperature vazduha u leto 2010. godine
povezane su sa epidemijom groznice Zapadnog Nila koja je izbila u jugoistočnoj Evropi, a i epidemije koje su se javile u narednim godinama
povezane su sa temperaturnim anomalijama u toku letnjih meseci.
Na disperziji patogena i vektora značajan uticaj imaju i globalizacija i međunarodni vazdušni saobraćaj.
ZAKLJUČAK Praćenje meteoroloških uslova kao i dugoročna prognoza na osnovu dobijenih podataka može u nekoj meri pomoći u otkrivanju
potencijalnih epidemijskih prekursora za bolesti koje se prenose vektorima, tj mogu poslužiti kao sistemi ranog upozorenja o pojavi bolesti u cilju
smanjenja rizika od razbuktavanja epidemija.
KLJUČNE REČI Klimatske promene, zdravlje, epidemija, vektorske bolesti, krpelji, komarci