Uvod: Kognitivni pojačivači (KP) poboljšavaju kognitivne funkcije putem neurotransmitera CNS-a. Čine raznorodnu grupu supstanci koje se
 svakodnevno uzimaju kao napici nalik kafi, biljni lekovi i dijetetski suplementi (“meki pojačivači”) ili lekovi koji se koriste u lečenju bolesti
 (nootropici). Upotreba i zloupotreba su česte u studentskoj populaciji sa brojnim etičkim pitanjima.  
Cilj: Utvrđivanje informisanosti studenata medicine, njihovih stavova o upotrebi i stepenu rizika od neželjenog delovanja KP, na osnovu pretpostavke
 da je upotreba ovih supstanci redovna.
 Materijal I metode: Studija preseka je sprovedena po tipu anonimnog anketnog istraživanja na Medicinskom fakultetu Priština sa privremenim
 sedištem u Kosovskoj Mitrovici. U ispitivanju su dobrovoljno učestvovali studenti medicine prve tri godine integrisanih studija koji nisu položili ispit iz
 predmeta Farmakologija sa toksikologijom. Upitnik je obuhvatio socio-demografske podatke, podatke o koncentraciji i navikama u učenju, stepen
 informisanosti, procenu upotrebe i procenu rizika korišćenja KP. Stratifikacija uzorka je izvršena prema polu studenata, a Likert-ova skala je poslužila
 za rangiranje stavova ispitanika.
 Rezultati: Od ukupnog broja anketiranih (n=249) u konačnu statističku analizu podataka uključeno je 169 anketnih upitnika (M 32,5 %, Ž 67,5%).
 Najviše studenata je bilo sa druge godine studija (40%), dok je najviše studentkinja bilo sa prve godine (48,2%). Uočena je statistički značajna razlika
 između ispitivanih grupa u odnosu na godinu studiranja (p=0,009).  Informacije o KP su novina za 40,2% ispitanika (M 49,1%, Ž 36%). Da je o njihovoj
 primeni dovoljno informisano smatra 23,7 % ispitanika (M 20%, Ž 25,4%). Postoji statistički značajna razlika u upotrebi internet baza za informisanje o
 KP (p<0,001).Najveći broj studenata (71,6%) koristi internet za informisanje o KP, pri čemu je korišćenje internet baza bilo statistički značajno veće
 kod žena u odnosu na muškarce (M 56,4 %,Ž 78,9 %; p=0,002). Više od polovine ispitanika (50,3%) koristi Mediately bazu kao pouzdanu bazu podataka o
 lekovima. Od ukupnog broja studenata 40,8% upotrebljava neki od navedenih KP (M 43,6%, Ž 39,5%). Najčešći razlozi za upotrebu kod obe grupe
 ispitanika su poboljšanje koncentracije (M 27,3%, Ž 28,9%) i uspešnije polaganje ispita (M 25,5%, Ž 15,8%). Oba pola najviše koriste ginko bilobu (M
 29,1%, Ž 32,5%) i metilksantine (M 29,1%, Ž 17,5%). Studenti znatno češće upotrebljavaju kreatin u odnosu na studentkinje (M 20%; Ž 2,6%; p=0,003).
 Obe grupe studenata su prema medijani i interkvartilnom opsegu (25-75%) uočenog rizika od neželjenih reakcija rangirale kokain (M 9,0; Ž 9,0),
 metamfetamin (M 8,0; Ž 8,0) i amfetamin (M 8,0; Ž 7,0) kao najopasnije, dok je ginko biloba procenjena kao najbezbedniji KP (M 3,0; Ž 3,0). 
Zaključak: Većina studenata nije dovoljno informisana o kognitivnim pojačivačima, iako ih koriste samoinicijativno, radi postizanja boljih rezultata na
 studijama. Neophodno je studente uputiti na adekvatne izvore informisanja i organizovati vannastavne tribine i predavanja o bezbednosti i efikasnosti
 KP pre upotrebe. U skladu sa trendovima u svetu, može se očekivati porast zloupotrebe nootropika na univerzitetima i u našoj zemlji. Smatramo da bi
 trebalo ponoviti ili organizovati slično ispitivanje kroz par godina, po mogućstvu u većem obimu.
 Ključne reči: kognitivni pojačivači, informisanost studenata, stavovi studenata