Uvod: Sindrom sagorevanja na poslu sve je prisutniji među lekarima, posebno zbog visokog nivoa stresa i odgovornosti koji prate njihovu profesiju.
Iako često ne prepoznaju sebe kao ranjive, lekari su izloženi brojnim psihičkim smetnjama, što je dodatno pogoršano pandemijom COVID-19. U Srbiji
su prethodne studije pokazale visoku prevalenciju sindroma sagorevanja među zdravstvenim radnicima, a infekcija virusom COVID-19 dodatno je
doprinela povećanju njegovog prisustva. Sindrom sagorevanja na poslu negativno utiče na lekare, pacijente i zdravstveni sistem, a isti je povezan sa
povećanim brojem medicinskih grešaka.
Cilj rada: Cilj našeg istraživanja bio je da se ispita prisutnost sindroma sagorevanja među specijalistima i lekarima opšte medicine u sekundarnim
zdravstvenim ustanovama tokom pandemije COVID-19.
Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka u periodu od jula do avgusta 2020. godine. Učestvovao je 71 lekar (22 muškarca i
49 žena), podeljenih u dve grupe: specijalisti (n=45) i lekari opšte medicine (n=26). Upitnik se sastojao od tri dela: sociodemografski podaci (pol,
starost, bračni i roditeljski status, radni staž), skala DASS-21 za procenu depresije, anksioznosti i stresa, i srpska verzija Marlach Burnout Inventory –
HSS, koja meri sagorevanje kroz emotivnu iscrpljenost, depersonalizaciju i smanjenu ličnu profesionalnu ostvarenost.
Rezultati: Na osnovu Mann-Whitney testa, utvrđena je statistički značajna razlika između specijalista i lekara opšte medicine u dimenzijama
emotivne iscrpljenosti (p=0,018) i depersonalizacije (p=0,029), dok razlika u ličnoj profesionalnoj ostvarenosti nije bila značajna (p=0,304). Takođe,
na DASS-21 skali primećene su značajne razlike u stresu (p=0,004) i anksioznosti (p=0,012), dok za depresiju nije bilo razlike (p=0,211), osim kod
teških oblika, gde su lekari opšte medicine bili značajno više pogođeni (p=0,015).
Zaključak: Tokom pandemije COVID-19, lekari opšte medicine bili su podložniji stresu, anksioznosti i sindromu sagorevanja. Preporučuje se rana
institucionalna i kolegijalna podrška, kao i razvoj onlajn edukativnih programa koji bi smanjili stres i poboljšali mentalno zdravlje lekara.
Ključne reči: burnout, stress, anksioznost, depresija

Uvod: San predstavlja ključnu komponentu fizičkog i mentalnog zdravlja, a njegov kvalitet posebno je važan u periodu studiranja. Studenti su populacija koja je podložna raznim faktorima koji negativno utiču na san. Jedan od značajnih faktora koji se sve češće ispituje jeste učestala upotreba mobilnih telefona, naročito u večernjim satima. Plavo svetlo koje emituju ekrani, kao i kognitivna i emocionalna stimulacija, mogu negativno uticati na uspavljivanje, ukupno trajanje sna i osećaj odmorenosti.
Cilj rada: Cilj ovog istraživanja je da se proceni subjektivni kvalitet sna kod studenata, kao i da se ispita povezanost između korišćenja mobilnih telefona, ukupno i u večernjim satima, i kvaliteta sna kod studenata.
Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno kao presečna studija kojom je obuhvaćeno 276 studenata 22,6 ± 2,9; 205 ženskog i 71 muškog pola. Podaci su prikupljeni pomoću online anonimnog upitnika koji je sadržao pitanja o navikama korišćenja telefona i standardizovani Pittsburg Sleep Quality Index (PSQI).
Rezultati: Većina ispitanika (77,5%) koristi mobilni telefon više od 4 sata dnevno. Period od 23.00 do 00.59 je bio najčešći odlazak na spavanje (54,7%), zatim period od 01.00-02.59 (31,9%). U periodu od 21.00 do 22.59 na spavanje je odlazilo 6,9% ispitanika, a u periodu nakon 03.00 6,5%. Loš kvalitet sna je zabeležen kod 163 ispitanika (n = 59,1%). Utvrđena je slaba, ali statistički značajna korelacija između vremena provedenog na mobilnom telefonu i PSQI (r = 0,28; p < 0,001). Takođe, između korišćenja telefona u večernjim satima i PSQI pronađena je slaba, ali statistički značajna korelacija (r = 0,27; p < 0,001).
Zaključak: Nalazi ukazuju da postoji statistički značajna povezanost između učestalosti korišćenja mobilnog telefona i lošijeg kvaliteta sna kod studenata. Iako su korelacije slabe, rezultati pokazuju potrebu za podizanjem svesti o štetnim efektima kasne upotrebe digitalnih uređaja i promovisanjem higijene spavanja kao važne komponente studentskog zdravlja.
Ključne reči: kvalitet sna, studenti, večernja upotreba mobilnih telefona