Uvod: Sindrom sagorevanja predstavlja ozbiljan problem među prosvetnim radnicima, posebno u zahtevnim obrazovnim sredinama poput medicinskih
škola. Ovo istraživanje ima za cilj da ispita zastupljenost i karakteristike sindroma sagorevanja među profesorima srednjih medicinskih škola na
Kosovu i Metohiji tokom 2023. godine, kao i prevalenciju, uzroke i posledice sindroma sagorevanja, sa ciljem identifikacije preventivnih mera.
Cilj rada: Ispitati stepen zastupljenosti sindroma sagorevanja među profesorima medicinskih škola na Kosovu i Metohiji tokom 2023. godine.
Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno tokom 2023. godine među profesorima srednjih medicinskih škola na Kosovu i Metohiji. Za prikupljanje
podataka korišćen je sociodemografski upitnik, upitnici za procenu sindroma sagorevanja na poslu, zadovoljstva poslom, tipa ličnosti, DASS 21 i skala
otpornosti na stres. Podaci su statistički obrađeni, a nivo značajnosti je postavljen na p=0,05.
Rezultati:Studijom je obuhvaćeno 140 radnika, prosečne starosti 41,1±8,9 godina, od čega su 75,7% bile žene. Većinski prosvetni radnici su imali
nizak nivo emocionalne iscrpljenosti zbog posla(75,0%),kao i depersonalizacije, odnosno distanciranog i ciničnog stava prema
učenicima(83,6%).Međutim skoro dve trećine zaposlenih je imalo visok nivo(30.0%) ili srednji nivo(27,1%)u dimenziji smanjenog ličnog postignuća koje
istražuje osećaj neadekvatnosti i smanjene vrednosti povezane sa poslom. Zadovoljstvo poslom je u negativnoj korelaciji sa emocionalnom
iscrpljenošću i depersonalizacijom (p≤0,003), ali ima pozitivnu značajnu korelaciju sa smanjenim ličnim postignućem (p=0,019).
Zaključak: Rezultati istraživanja su ukazali da postoje visoki nivoi emocionalne iscrpljenosti i smanjenog ličnog postignuća. Nalazi ukazuju na potrebu
za uvođenjem mera prevencije, sistemskom podrškom, i promocijom mentalnog zdravlja u obrazovnom sistemu, kako bi se očuvala njihova
profesionalna efikasnost i dobrobit.
Ključne reči: sindrom sagorevanja; mentalno zdravlje; obrazovni system

Uvod: Upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci među srednjoškolcima predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem. Adolescencija je osetljiv period razvoja, a konzumacija ovih supstanci može dovesti do zavisnosti, problema u ponašanju, kognitvnih poremećaja i povećanog rizika od povreda... Rano eksperimentisanje često vodi ka dugotrajnim obrascima upotrebe u odraslom dobu. Zbog sve veće dostupnosti i normalizacije konzumacije među mladima, istraživanje na ovu temu je od posebnog značaja.
Cilj rada: Cilj istraživanja je da se ispita učestalost i obrasci upotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci među učenicima srednjih škola.
Metodologija: Podaci su prikupljeni putem anonimnih upitnika koje su učenici dobrovoljno popunjavali. Statistička obrada podataka izvršena je uz nivo značajnosti p = 0,05.
Rezultati: U studiju je uključeno 109 učenika, prosečne starosti 17,31±1,14, od kojih je 73,4% bilo ženskog pola. Više od trećine (37,6%) učenika srednje škole je navelo da jednom mesečno konzumira alkohol, a 24,8% da konzumira alkohol 2-4 puta mesečno. Što se tiče konzumacije duvana 14,7% su pušači. U malom procentu, 3,7% učenika je izjavilo da koristi neku vrstu droge, a 1,8% da ih je koristilo u ranijem periodu. Što se tiče upotrebe droga, većinski su prijavili da koriste marihuana, a samo je jedan učenik prijavio konziumiranje kokaina. Lekove za smirenje je koristilo 10.1% učenuka.
Zaključak:Dobijeni podaci mogu doprineti boljem razumevanju rasprostranjenosti i obrazaca konzumacije psihoaktivnih supstanci kod srednjoškolaca. Rezultati će poslužiti kao osnova za kreiranje preventivnih programa i edukativnih aktivnosti usmerenih ka smanjenju upotrebe ovih supstanci među mladima.
Ključne reči: alkohol, psihoaktivne supstance, adolescenti, srednje škole, prevencija.