Hronični B virusni hepatitis (HHB) i dalje predstavlja veliki zdravstveni svetski problem uprkos obaveznoj i univerzalnoj imunizaciji protiv infekcije hepatitis B virusom (HBV). Kod određenog broja bolesnika hronična hepatitis B virusna infekcija u prirodnom toku bolesti progredira ka cirozi i hepatocelularnom karcionomu te je primarni cilj antivirusne terapije HHB zaustavljanje progresije bolesti. Danas na tržištu postoje dve grupe lekova za lečenje HHB: a)imunomodulatorna terapija konvencionalim interferonom alfa (INF) i pegilovanim interferonom alfa 2 a ( PEG-INF), b) peroralna antivirusna terapija analozima nukleot(z)ida. Lamivudin je dugo bio jedini medikament na našem tržištu za lečenje HBV te je kod većine naših pacijenata došlo do razvoja rezistencije. Od pre dve godine, na tržištu Srbije se registruje novi oralni analog iz grupe nukleotida : tenofovir disoproksil fumarat (TDF). U radu smo analizirali 69 bolesnika sa hroničnim hepatitisom B lečenih u Klinici za Infektivne i tropske bolesti KCS Beograd u periodu od 2012 do 2014 godine. Svi bolesnici uključeni u ovo istraživanje prethodno su bili lečeni LAM, a nakon razvoja rezistencije na LAM, primenjivan je TDF. TDF je pokazao odličnu efikasnost, visoku barijeru za rezistenciju i vrlo malo neželjenih efekata u višegodišnjoj primeni. Naša iskustva sa primenom ovog leka nisu dugotrajna imajući u vidu njegovu krakotrajnu dostupnost na našem tržištu.