Uvod: Alkoholna bolest jetre predstavlja globalni zdravstveni problem, sa kompleksnom patogenezom koja uključuje oksidativni stres, inflamaciju i
 poremećaj metabolizma lipida. Surutka, kao prirodni proteinski kompleks, vekovima se koristi u ishrani i tradicionalnoj medicini, a svojim
 jedinstvenim sastavom može imati protektivno dejstvo na jetru. Ovaj rad sistematizuje dosadašnja saznanja iz literature o potencijalnim
 hepatoprotektivnim efektima surutke u kontekstu alkoholne bolesti jetre.
 Glavni deo rada: Ključne komponente surutke, uključujući laktoferin, beta-laktoglobulin i alfa-laktalbumin, pokazuju antioksidativne,
 antiinflamatorne i imunomodulatorne osobine. Surutka može delovati na više nivoa: (1) povećanjem kapaciteta antioksidativne odbrane stimulacijom
 enzima kao što su superoksid dismutaza i katalaza, (2) modulacijom inflamatornih puteva inhibicijom NF-κB i smanjenjem proizvodnje TNF-α i (3)
 poboljšanjem metabolizma lipida u hepatocitima. Posebno se ističe visok sadržaj cisteina, vodećeg za sintezu glutationa – najvažnijeg endogenog
 antioksidansa u jetri. Istraživanja na životinjama ukazuju da suplementacija surutkom može sprečiti nastanak steatoze i fibroze, dok su podaci iz
 kliničke prakse još uvek ograničeni.
 Zaključak: Prema dostupnoj literaturi, surutka se pokazala kao potencijalni prirodni agens u prevenciji i podršci lečenju alkoholne bolesti jetre. Ipak,
 potrebna su dodatna klinička istraživanja kako bi se njena efikasnost kod ljudi potvrdila, budući da su postojeće studije uglavnom sprovedene na
 animalnim modelima.
 Ključne reči: surutka, alkoholna bolest jetre, antioksidansi, inflamacija

Uvod: Metabolički sindrom (MetS) je naziv za grupu faktora rizika (povišen krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, abdominalna gojaznost i visok nivo
triglicerida u krvi) koji zajedno povećavaju rizik za razvoj aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti, insulinske rezistencije, dijabetesa i vaskularnih
neuroloških komplikacija kao što je moždani udar. Prevalencija metaboličkog sindroma među studentskom populacijom varira u zavisnosti od regiona
i životnih navika.
Cilj rada: Utvrditi prevalenciju metaboličkog sindroma i navike u ishrani studenata Univerziteta u Pristini.
Metod rada: Ova studija preseka je sprovedena u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Kosovskoj Mitrovici (Studentska Poliklinika).
Sistematskim pregledom je obuhvaceno 600 studenata kojima je procenjen nutritivni status, izmeren krvni pritisak i odrađene odgovarajuće
laboratorijske analize (nivo glukoze, triglicerida i lipoproteina visoke i niske gustine). U određivanju nutritivnog statusa korišćeni su: BMI (body mase
index -indeks telesne mase), procenat ukupne masne mase tela i obim struka. Istovremeno su studenti popunjavali socio-demografski upitnik kao i
upitnik za ispitivanje životnih navika studenata. Kriterijum za dijagnozu metaboličkog sindroma je prisustvo tri od ukupno pet faktora rizika prema
NCEP - National Cholesterol Education Program, Adult Treatment Panel III. Nivo statističke značajnosti je postavljen na p<0,05.
Rezultati rada: Ukupno 600 studenata je bilo uključeno u studiju. Nešto veći je udeo studentkinja u uzorku istraživanja 66%. Većina studenata 48,0%
živelo je u studentskom domu. Prosečan BMI je bio 22,2 ± 3,9. Studenata sa viškom kilograma, koji prema BMI spadaju u grupu predgojaznih bilo je
93 (15,5%) a gojaznih 27 (4,5%). Prevalencija MetSa sa prisustvom sva tri faktora rizika iznosila je 2,5%, stim da je učestalost značajno veća kod
studenata 73,3% u odnosu na studentkinje 26,7%. Najzastupljeniji faktor rizika za definisanje metaboličkog sindroma bio je povišen nivo triglicerida
(86,7%). Povećan obim struka (80.0%) je drugi najčešći faktor rizika a zatim nizak nivo lipopproteina visoke gustine HDL (53,3%). Zanimljivo je da je
13,3% studenata imalo MetS a prema BMI pripadali su kategoriji normalno uhranjenih, dok je većina studenata sa znacima metaboličkog sindroma
pripadala kategoriji gojaznih 73,3%. Povećan rizik za nastanak MetSa imalo je 26,2% studenata jer su imali jedan ili dva faktora rizika neophodna za
postavljanje dijagnoze. Manje od polovine studenata redovno doručkuje 250 (41,7%) a pet obroka dnevno ima svega 22 (3,7%). Voće svakodnevno
konzumira 31,5%, povrće 22,4%, dok koštunjavo voće samo 4,2% studenata. Polovina studenata 52,2% konzumira brzu hranu 5 do 6 puta u toku
nedelje, kao i čips i slane grickalice, dok jedna trećina jede slatkiše svaki dan 36,3%. Mleko i mlečni proizvodi su najčešće na jelovniku dva do 4 puta
u toku nedelje kod većine studenata 28,5%.
Zaključak: Prevalencija Metsa u studentskoj populaciji znatno se ne razlikuje od prevalencije MetSa u svetu. S obzirom da postoji tendencija
porasta ovog oboljenja trebalo bi pažnju usmeriti na usvajanje zdravih stilova života, što podrazumeva, redovnu fizičku aktivnost, raznovrsrnu
ishranu sa dosta voća i povrća, održavanje telesna mase u okviru normalno uhranjene prema BMI klasifikaciji, prestanak pušenja i konzumacije
alkohola.
Ključne reči: Metabolički sindrom, ishrana, studenti