Uvod: U svetu se svake godine beleži oko 100 miliona slučajeva polnoprenosivih infekcija (PPI) kod mladih. PPI su česte u zemljama u razvoju.
Nastanak, dugotrajni opstanak i izostanak lečenja PPI predstavlja faktor rizika za nastanak raka grlića.
Cilja rada: Kod studentkinja prve godine niškog univerziteta utvrditi nivo znanja o PPI kao faktoru rizka i načinu zaštite od nastanka PPI u cilju
sprečavanja nastanka malignog procesa na grliću materice.
Metode rada: U istraživanje su uključene sve studentkinje prve godine niškog univerziteta (2008) a kao metod rada primenjena je studija preseka.
Kao instrument istraživanja korišćen je anketni upitnik.
Rezultati: U ispitivanoj populaciji svega 1,6% ispitanica je bolovalo od neke PPI, dok je u 0,6% slučajeva bolovao njihov seksualni partner.
Najveći broj studenkinja (60%) prepoznaje više od polovine simptoma PPI, statistički značajno češće studentkinje koje potiču iz grada (p=0,017), nisu
menjale prebivalište (p<0,001), koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001) i imale seksualne odnose (p<0,001).
Da neke PPI mogu da budu bez simptoma znalo je 47,7% ispitanica i to studentkinje koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski
fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,003), nisu menjale prebivalište (p=0,048), čiji očevi imaju visoko obrazovanje (p<0,001) i koje su imale
seksualne odnose (p<0,001).
Da je postojanje PPI kod žena faktor rizika za nastanak raka grlića materice znalo je 58,5% studentkinja i to pre svega one koje su završile medicinsku
školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,024), i čiji roditelji imaju visoko obrazovanje (p=0,007) kod oca i
(p=0,003) kod majke.
Da je postojanje PPI kod seksualnog partnera faktor rizika za nastanak navedenog malignog oboljenja znalo njih 58,6% i to pre svega studentkinje
koje su završile medicinsku školu (p<0,001), upisale Medicinski fakultet (p<0,001), potiču iz grada (p=0,005) i čiji roditelji imaju visoko obrazovanje
(p=0,048) kod oca i (p<0,001) kod majke.
Kao najsigurniji način zaštite od PPI studentkinje navode upotrebu kondoma.
Zaključak: Kontinuiranim zdravstveno vaspitnim radom sa mladima i upoznavanjem sa elementarnim činjenicama o PPI može se uticati na
odgovarajuće ponašanje i merama koje imaju za cilj sprečavanje nastanka PPI a samim tim i do pojave maligne alteracija grlića materice. Edukaciju
pre svega sprovoditi kod mladih koji još nisu stupili u seksualne odnose.
Ključne reči: polnoprenosive infekcije, znanje, rak grlića materice, faktor rizika
Zahvalnica: Rad je podržan sredstvima iz projekta Ministarstva prosvete, nauke i inovacija Republike Srbije (ugovor broj 451-03-137/2025-
03/200113).